Poljski predsednik Leh Kačinjski odao je počast ljudima koji su živeli u blizini nacističkog logora smrti Aušvic i koji su rizikovali svoje živote da bi pomogli logorašima tokom Drugog svetskog rata. Na subotnjoj ceremoniji obeležavanja 62. godišnjice oslobađanja Aušvica preživelim logorašima i lokalnom stanovništvu pročitano je pismo Kačinjskog u kojem je on naveo da je svet potcenio odlučnost ljudi koji su živeli izvan logora da spasu zatvorenike.

Poljski predsednik Leh Kačinjski odao je počast ljudima koji su živeli u blizini nacističkog logora smrti Aušvic i koji su rizikovali svoje živote da bi pomogli logorašima tokom Drugog svetskog rata. Na subotnjoj ceremoniji obeležavanja 62. godišnjice oslobađanja Aušvica preživelim logorašima i lokalnom stanovništvu pročitano je pismo Kačinjskog u kojem je on naveo da je svet potcenio odlučnost ljudi koji su živeli izvan logora da spasu zatvorenike.
Oko 40 stanovnika iz okoline Aušvica dobilo je medalje koje im je predala državni podsekretar i pomoćnik predsednika Eva Junčik-Zjomečka. „Svetsko javno mnjenje često je smatralo da je lokalno stanovništvo bilo potpuno ravnodušno prema sudbini logoraša“, naveo je Kačinjski u pismu. On je odbacio takve, kako je naveo, „nepravedne izjave“.

MERKEL: Oštre mere protiv neonacista

Frankfurt na Odri – Nemački kancelar Angela Merkel obećala je da će preduzeti oštre mere protiv neonacista pošto se grupa ekstremnih desničara okupila ispred mesta gde je ona držala govor. „Drago mi je što živim u demokratiji. Znamo šta to znači. To je razlog zbog kojeg ću usvojiti stav nulte tolerancije prema snagama koje žele da nas vrate nazad u nacionalsocijalizam“, rekla je Merkelova na Dan sećanja na holokaust u Frankfurtu na Odri, na granici s Poljskom.

Oko 150 ekstremnih desničara okupilo se ispred sale u kojoj je kancelarka govorila, na regionalnoj partijskoj konferenciji njene Hrišćanske demokratske unije. Prema podacima nemačke policije broj kriminalnih dela koja su počinili ekstremni desničari značajno je porastao prošle godine. U prvih osam meseci 2006. broj takvih dela je porastao za 20 odsto u poređenju s istim periodom 2005.

Bivši nacistički kompleks obišlo je prošle godine skoro milion posetilaca. Da se na svoje oči uvere u monstruoznost nacističkog plana „konačnog rešenja jevrejskog pitanja“ u paklu gasnih komora, u nekadašnju najveću nacističku fabriku smrti, sada državni muzej, došlo je prošle godine rekordnih 989.500 ljudi. To je dva puta više nego 2001, kada su kompleks logora obišla 492.500 posetilaca. Najviše je prošle godine, po običaju, bilo Poljaka, a najbrojnije grupe iz inostranstva dolazile su iz SAD, Velike Britanije, Italije, Nemačke, Francuske, Izraela i iz Južne Koreje.
„Najvažnija funkcija našeg muzeja je obrazovna, a posebno važna grupa za nas su učitelji“, ističe zamenica direktora muzeja Kristina Oleksi. Za njih se već devet godina u Aušvicu organizuju poslediplomske studije „Totalitarnost-Nacizam-Holokaust“, a od prošle godine organizuje se za učitelje iz Poljske i sveta letnja škola „O holokaustu“. Državni muzej Aušvic-Birkenau osnovan je uz moto „da se više nikada ne ponovi“ u leto 1947. na terenu istoimenog najvećeg koncentracionog logora.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari