Obeležen Međunarodni dan prava javnosti da zna

Na skupu u Klubu poslanika, Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović kazao je da će usvajanjem izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja biti efikasnije ostvarenje prava na informacije i da će građani brže i lakše da dolaze do informacija od organa vlasti.

„Ono što smo prošle godine poželeli i najavili, ove godine se desilo i veoma je dobro što se desilo. Zato moramo dobro razmisliti šta ćemo poželeti za sledeću godinu jer pokazalo se da može da se ostvari“, kazao je poverenik i dodao da se nada da će skupština usvojiti izmene i dopune tog zakona.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre izjavio je da pouzdanost u radu institucija predstavlja ključno sredstvo u borbi protiv korupcije.

On je naveo da Srbija ima određen broj institucija koje štite informacije od javnog značaja, a da je „jasno“ koji koraci treba da budu preduzeti u budućnosti.

„EU pruža podršku Srbiji na ovom polju i nastavićemo da podržavamo kroz finansiranje ovih procesa“, istakao je.

On je dodao da se nada da će uskoro javnosti biti dostupan „jedan zakon koji će omogućiti potpuni pristup svim informacijama koje su finansirane od strane stranih fondova“.

Šef Misije OEBS u Srbiji Jan Bratu rekao je da je institucija poverenika u poslednjh 16 godina potvrdila ulogu te institucije i razvoju poverenja građana u državne institucije.

Prema njegovim rečima, pandemija korona virusa je dovela do problema u medijskom izveštavanju i rastu broja dezinformacija.

Bratu je istakao da je većina žalbi koje su podnete povereniku povezana sa korona virusom, što ukazuje na potrebu da institucije rade sve što je u njihovoj moći kako bi građane dobro informisali i uputili na prepoznavanje pouzdanih izvora informisanja.

„Transparentnost je najveće sredstvo u borbi protiv dezinformacija“, kazao je on.

Šef Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper kazao je da je obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna postao centralan i ključan dan za ispoljavanje građanskih sloboda.

„Ljudi imaju pravo da znaju šta predstavnici vlasti rade“, naveo je i dodao da pristup takvim dokumentima jeste ključan za dobru upravu, kao i ključno oruđe za uspostavljanje ljudskih prava i slobode izražavanja.

V.d. direktora Misije USAID u Srbiji Suzan Fric kazala je na skupu da javne institucije moraju da daju pristup informacijama koje se ne tiču nacionalne bezbednosti ili zaštićenih podataka.

Ona je navela da je važno da budući amandmani u zakonu promovišu više standarde prava pristupa informacijama.

Komisija, koju čine predsednici novinarskih udruženja UNS-a i NUNS-a, predstavnik akademske zajednice, predstavnik organizacije Koalicije za slobodu pristupa informacijama i poverenik, dodelila je priznanja za doprinos afirmisanju prava javnosti da zna u pet kategorija.

Za najbolji Informator o radu priznanje je dodeljeno Višem sudu u Kragujevcu, za doprinos afirmisanju prava javnosti da zna u kategoriji najviših organa Vrhovnom kasacionom sudu. U kategoriji republičkih organa priznanje je dodeljeno Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, u kategoriji pravosudnih organa Apelacionom sudu u Kragujevcu, u kategoriji lokalnih organa javne vlasti Opštini Despotovac. U kategoriji pokrajinskih organa javne vlasti priznanje je dodeljeno Skupštini Autonomne pokrajine Vojvovine.

Komisija za dodelu priznanja odlučila je da ne dodeli posebno priznanje za najveći doprinos afirmisanju prava javnosti da zna (statueta), ali se, prema rečima poverenika, ove godine posebno istakao USAID.

Međunarodni dan prava javnosti da zna ustanovljen je 2002, a u Srbiji se obeležava od 2006. godine u organizaciji Poverenika.

Cilj obeležavanja je da se promoviše pravo javnosti na pristup informacijama koje se nalaze u posedu organa javne vlasti.

Ovogodišnji skup obeležava se u iščekivanju usvajanja izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.