Foto: Danas/A. L.Udruženje pacijenata obolelih od melanoma organizovalo je večeras tribinu posvećenu Mesecu borbe protiv melanoma u knjižari Bulevar Boks u Novom Sadu.
Prof. dr Borislava Nikolin, onkolog sa Instituta za onkologiju Vojvodine koja se u većem delu radnog staža bavi obolelim od melanoma, kaže da kod nas nažalost ne postoji pravilo da je preventiva bolja od lečenja.
– Tokom decenija to podizanje svesti stanovništva se zasniva na dobroj volji. Nažalost, kod nas je sistemski problem, lekari opšte prakse nisu ti koji vode računa o koži pacijnata, koji imaju to u svom opisu posla, da pregledaju kožu pacijenta bez obzira na uzrast. U većini zemalja Evrope posao lekara opšte prakse podrazumeva i dermoskopski pregled pacijenata – rekla je Nikolin.
Kako ističe, ne zna šta bi se desilo „da kažemo lekarima opšte prakse da je to njihov zadatak, da oni postavljaju taj prvi korak, tu prvu sumnju“. Imamo i malo ili nimalo dermatohirurga, zbog čega je sasvim drugačija organizacija posla.
Sa druge strane, pacijenti se ne javljaju lekaru dok god ta promena na koži ne počne da boli i smeta. Inače, apsolutno ne obraćaju pažnju na promene na koži.
– Melanom je jedan od najzloćudnijih tumora koji postoje, a mi imamo najviše dijagnostikovanih debelih melanoma u Evropi, kada je bolest već odavno odmakla. I taj broj se ne smanjuje. Po Batutu imamo 500 do 600 novih pacijenata godišnje, ali ovo nisu novi podaci iz godine u godinu, nego oni uvek kasne nekoliko godina. Melanom se ne može iskoreniti ali možemo doći do toga da dijagnostikujemo melanom u prvom stadijumu i izlečimo ljude hiruškim intervencijama – nastavila je Nikolin.
Objasnila je i da je solarijum jedan od ključnih problema u ovoj priči. Sve je više zemalja koje su zakonom zabranile solarijume i trebalo bi da i mi sledimo taj primer. Kako ističe, većina naše populacije ima tip kože dva ili tri, što je vrlo rizična kategorija, ima i onih sa tipom četiri, koji imaju manji rizik od oboljevanja, ali ih je mnogo manje.
– Da se ja pitam, dermatološki pregledi bili bi obavezni. Ne bi se povećao broj bolesnika, ali bi se povećao broj dijagnostikovanih ljudi. Kada sam počela da se bavim ovim poslom od 6 do 10 posto bolesnika je preživljavalo, a danas sa inovativnim lekovima, preživljavanje može da ide od 60, 65 a u nekim slučajevima 70 odsto, što je nevarovatan pomak – dodala je ona.
Tatjana Roš, dermatovenerolog u Kliničkom centaru Vojvodine kazala je da ne treba čekati dan kada se ogranizuju besplatni pregledi bez uputa.
– Verujem da procedura oko uputa može da potraje, ali treba gledati svoju kožu, gledati promene i treba otići kod lekara. Mi smo još u stadijumu: treba pričati o problemu odlaska kod lekara. U Evropi se više ne organizuju preventivni pregledi, to je tamo rešeno – izjavila je ona.
Nemanja Kolović onkolog Instituta za onkologiju Vojvodine rekao je da je u Srbiji dostupna nova metoda lečenja melanoma u koju je uključeno za sada desetak pacijenata.
– O rezultatima je još rano govoriti. Imam pet godina iskustva rada sa pacijentima sa melanomom i mogu reći da 80 odsto pacijenata sluša šta im kažemo i ne prave problem i imam osećaj da uspevamo da dopremo do njih. Naravno, vidimo i one koji nas ne slušaju i tek kada iskuse komplikacije, ustuknu. Promene ishrane i načina života kada se ljudi razbole ne treba da budu odjednom i korenite, jer to vodi u depresiju. One jesu dobrodošle, ali moraju biti postepene, jer inače izazivaju stres. U borbi sa melanomom i drugim malignitetima stres snižava imunološki odgovor, koji je jako bitan – dodao je Kolović.
Na pitanje zašto u Srbiju nisu dolazile nove terapije kao u drugim zemljama, doktor je rekao da je to pitanje „za velike glave“.
Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma je rekao da se po ovom pitanju „nismo baš pomerili puno i nećemo se pomeriti dok god je ovako društvo, a ono će izgleda uvek biti ovakvo“.
– Ono malo promena, zahvaljujući našim aktivnostima i tome što se doktori angažuju u svoje slobodno vreme da bi nekom pomogli, dovodi do promena, ali su one nekada toliko beznačajne. Ipak, kad vidite pacijenta koji umire, kog smo izgubili, kad vidite tu porodicu, tu decu koja ostaju sama, onda mi se čini da taj besmisao više ne izgleda tako besmisleno. Dakle, pre 25 godina moj brat je u Futogu umro od melanoma, da su bili svi lekovi koji su danas, ne bi mu pomogli, bio je već u četvrtom stadijumu. Ali meni je ta njegova smrt pomogla jer sam se uplašio i išao redovno kod doktora. Gledao sam kao nenormalan moju kožu i bas se trudio da se ne razbolim, pa sam se opet razboleo, jer je melanom bio u kosi i nisam video tu promenu – rekao je Pilipović.
Ljudi će, ističe, uvek umirati od melanoma, ali mi imamo previše onih koji su umrli od melanoma nepotrebno. Sa druge strane, nedostatak lekara dovodi do toga da oni nemaju vremena da pričaju sa pacijentima, pa se naši građani u Srbiji leče u sekundarnim i tercijalnim ustanovama, što je poražavajuće. Zdravstveni sistem jednostavno ne funkcioniše.
U saradnji sa resornim ministrom, doduše bivšim, osnovali su radnu grupu koja ima zadatak da između ostalog, motiviše zaposlene u domovima zdravlja.
– Dermatovenerolozi svojim kolegama u domovima zdravlja treba da naprave više motivaciju nego eduakciju, da pogledaju svoje pacijente s vremena na vreme, naravno, pre svega one koji su u rizičnoj grupi, ako im je neko umro od melanoma, ako su svetle puti, imaju puno mladeža.. Da spasimo nekoliko ljudi kad već ne možemo bolje – izjavio je Pilipović.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
