Obeležen Svetski dan borbe protiv beskućništva: „Potrebno je malo da sa visine dođemo na margine“

Organizatori ovog skupa rekli su da je cilj da se skrene pažnja na sistemske uzroke koji dovode do toga da neko završi bez krova nad glavom, kao i na „neprihvatljive i ekstremno loše uslove života“ sa kojima se ljudi u situaciji beskućništva suočavaju.

Građani su na ovaj događaj doneli namirnice za osnovne ljudske potrebe i na taj način su pomogli onima kojima je to najpotrebnije, a svi prisutni su mogli da se opuste uz muzičke nastupe, kao i da se posluže hranom sa stola. Kuvar Sava spremao je pasulj koji je kasnije solidarno podeljen prisutnima na događaju.

Organizatori dogđaja kao glavne uzroke problema sa kojima se osobe u situaciji beskućništva suočavaju navode mala ulaganja u institucije sistema socijalne zaštite, individualizaciju siromaštva, koja se plasira i smatra kao problem pojedinca i nepostojanje stambenih javnih politika.

„Beskućništvo je sistemski problem i potrebne su sistemske promene i odlučna volja države da se bavi ovom temom, što do sada, kako svedočimo, u mnogome nije bio slučaj“, kažu organizatori.

Među pomenutim problemima organizatori ubrajaju i problem nepostojanja pouzdanih podataka o broju ljudi u situaciji beskućništva. Kako kažu, veliki broj ljudi ostaje nevidljiv, jer im način prikupljanja podataka nije prilagođen.

„Metodologija prikupljanja podataka na prethodnom popisu 2011. godine, kao i na popisu koji se trenutno održava, ne predviđa mogućnost da se ljudi koji nemaju ličnu kartu, tj. prijavu prebivališta jer ne poseduju imovinu, kao ni ljudi koji se ne nalaze u evidenciji u sistemu socijalne zaštite evidentiraju“, kažu organizatori.

Milan Spaček koji već petu godinu provodi na ulici kaže da država na papiru prepoznaje beskućnike kao kategoriju, ali da je u praksi to osporavano.

„Beskućnici neće moći da popune statistiku, jer nigde ne dobijaju poziv. Ako poziv stigne na Gospodar Jevremovu 17a (Gradski centar za socijalni rad, Gradska opština Stari grad) oni imaju pravo da ga ne uzmu. Ja ću ostati neprijavljen i tako će statistika pokazati da je beskućništvo minimalizovano“, kaže Spaček.

Spaček dodaje da su na ovaj događaj došli ljudi koji su želeli da pruže podršku, ali da je njih vrlo malo.

„Sve je to lepo da bi moglo da stane negde u više štampanih novina, internet izdanja, da bi se malo svest podigla, ali na kraju posle velike buke, kako kažu, tresla se gora rodio se miš“, smatra Spaček.

Igor Mitrović iz organizacije ADRA kaže da je osoba u situaciji beskućništva mnogo više nego što statistika pokazuje.

„Naša procena je da ih je od 3 do 5 hiljada samo u Beogradu. Ako govorimo da je u poslednjih deset godina samo u Evropskoj uniji potvrđen porast od 70 odsto beskućnika, trenutno 400.000 njih, procenjuje se da je verovatno i ovde situacija slična, samo što nema ko da izmeri još uvek“, navodi Mitrović.

Mitrović dodaje da je situacija beskućništva komplikovana jer od svih problema socijalne prirode ona je, kako kaže, proizvod najviše faktora koji su nepovoljni po osobu.

„To je nekad ako si dete sistema koje je izašlo iz socijalne zaštite i nemaš potporu i podršku u široj zajednici, ukoliko si osoba sa oštećenim mentalnim zdravljem onda dodatno si u riziku, a država ne ume da te obuhvati, da te zaštiti, da te smesti negde. Ukoliko si osoba romske nacionalnosti povećava šansu, ukoliko si žena romkinja još više, ukoliko si osoba LGBTQ orijentacije takođe. I mnogo drugih faktora“, kaže Mitrović.

Mitrović dodaje da je glavni problem što se takve osobe svaki dan bore za hranu i samim tim često zanemaruju zdravlje.

„Oni su često hronični bolesnici, a tri četvrtine njih je sa nekim oštećenjem mentalnog zdravlja“, kaže Mitrović.

Iz organizacije ADRA navode da je svrha obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv beskućništva solidarnost sa grupom stanovništva koja je zanemarena od strane države.

„Građani mogu da doniraju ono što je neophodno, ono što smo objavili da je sad pred zimu najvažnije. Takođe, važno je da uputimo poziv državi, poziv civilnom društvu koje je saradljivo, ali koje čeka da država uradi ono što samo ona može da uradi – da u Beogradu u prihvatilištu koje ima samo 150 ležaja, poveća kapacitet, inače je ovo neprihvatljivo malo“, navode iz organizacije ADRA.

Na ovaj problem ukazuje i Vuk Vučković iz KlikAktiv (Centar za razvoj socijalnih politika). Vučković kaže da je potrebno otvoriti više dnevnih i noćnih centara gde ljudi u situaciji beskućništva mogu da borave u toku dana, odnosno da imaju gde da prespavaju tokom noći.

„U Beogradu kao višemilionskom gradu u kojem postoji hiljade beskućnika, imamo samo jedno prihvatilište za stara i odrasla lica, koje zvanično nije prihvatilište za beskućnike, a nezvanično služi toj svrsi, što je okej, ali čiji kapaciteti nisu dovoljni“, smatra Vučković.

Vučković navodi da je jedna od najtežih stvari sa kojima se ovi ljudi susreću, a koja bi mogla brzo da se reši, jeste da se obezbede olakšice pri izdavanju ličnih dokumenata beskućnicima.

„Mnogi od njih nemaju lična dokumenta i upravo zbog toga ne mogu da ostvare gomilu svojih prava iz socijalne zaštite. Nemaju gde da budu prijavljeni, ne mogu da ostvare prava na socijalnu pomoć itd. Nevidljivi su za državu“, kaže Vučković.

Nekadašnji beskućnik, Aleksandar Gvozdenović koji je šest godina proveo na ulici, kaže da biti beskućnik nije izbor.

„Hteo bih pošto ide zima da se osvestimo da se prepoznamo i da vidimo koliko malo treba vremena, sredstava, želje, snage da sa visine dođemo do margine, a koliko svega toga, možda čak i mnogo manje je potrebno uz ljudskost, drugarstvo, snagu i ljubav da krenemo sa margine u visine“, kaže Gvozdenović.

Gvozdenović poziva sve građane dobre volje da se organizuju, okupe i pomognu.

„Nije beskućnik samo onaj ko se vozi tramvajem dvojkom po pet krugova samo da se zgreje. Ljudi nemaju pojma ko su beskućnici i šta su beskućnici. A ima beskućnika i u kožnim jaknama, i u kaputima, a veze nemaju da su ustvari beskućnici“ kaže Gvozdenović.

Potrebno je da država nađe rešenje, što je stvar dobre volje, navode iz organizacije ADRA. Ova organizacija dodaje da je važno da država zakonima naloži investitorima da uvećaju stambeni fond i da se jedan odsto tog fonda dodeli za socijalne stanove i za priuštivo stanovanje.

„Paradoks je da imamo sve veći stambeni fond, a da je sve teže običnom građaninu da ga nabavi“, kaže Mitrović iz organizacije ADRA.

Podsetimo, prema poslednjem popisu iz 2011. godine u Srbiji je bilo 18.287 ljudi u situaciji beskućništva. Prema svedočenju pomenutih organizacija očekuje se da je taj broj znatno veći usled nepostojanja adekvatne metodologije prikupljanja podataka.

Događaj su organizovali Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11, Adventistički humanitarni i razvojni rad (ADRA), Klikativ, Caritas Srbije, PIN (Psihosocial Innovation Network) i Liceulice.