Obeležena 101. godišnjica oslobođenja Šapca u Prvom svetskom ratu

Vence su položili predstavnici Grada Šapca, Gradskog odbora Saveza udruženja potomaka ratnika od 1912. do 1920. godine „Šesti puk“, Vojske Srbije, SUBNOR-a, Organizacije rezervnih vojnih starešina i drugi.

Parastos žrtvama služio je episkop šabački Lavrentije sa sveštenstvom Saborne crkve u Šapcu.

Vladika je rekao da su „žrtve i junaci u srcima našim, da ih nezaboravljamo“ i poručio da se, kad smo u dilemi ili tesnacu, na njih ugledamo – na znamenite i svetle primere naše istorije.

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, odajući poštu svima koji su živote položili za slobodu, istakao je obavezu prema svima, a prvenstveno prema mladim ljudima koji žive u Šapcu, da pokaže da stvari u Srbiji mogu da izgledaju drugačije i da je ipak moguće da neki od mladih ljudi odluče da Šabac bude njihovo mesto za život i za budućnost.

– Danas se sloboda ne osvaja oružjem već mozgom, pameću, učenjem, dobrotom i mirom. Ovo je grad koji ima pravoslavnu crkvu ali na ponos svim Šapčanima, ima i katoličku, jevrejsku, islamsku. To je velika stvar za jedan grad i zato je on drugačiji. Velika stvar za grad je i to što u njemu svako može slobodno da kaže šta misli, što može da kritikuje i govori o svemu. Velika je stvar što u ovom gradu imamo uslove da slušamo jedni druge, da se sugrađani razumeju i počnu da menjaju svoje navike i ponašanje. Ako budemo uspeli da ponudimo nove odgovore našim sugrađanima, možda će zaista odlučiti da nastave da žive u svom gradu. Da bi se to desilo, da bi odgovore ponudili, moramo da vodimo računa jedni o drugima. I te različitosti među nama, bilo verske ili političke, treba da nas zbliže u zajedničkim interesima: da živimo bolje, da se lečimo kvalitetnije, da nam se deca obrazuju kako valja, da imamo slobodu i elementarno razumevanje za budućnost. Ako toga nema, nema perspektive i niko neće hteti da živi, ne u Šapcu već ni u Srbiji ni celom regionu. Mi imamo neka rešenja za to, da uključimo građane kako da troše svoj novac u gradu u kom žive, kako da zarade više novca tako što vodimo računa o privredi i poljoprivredi, kako da imamo kvalitetno grejanje i dobru lokalnu uslugu a da ne košta puno, kako da imamo modernu školu u koju deca idu u jednu smenu, kvalitetnu socijalnu zaštitu i brinemo o svakome ko nije uspeo da se snađe u ovom nevremenu. To su naši odgovori i voljni smo da čujemo i vaše.

Moramo početi da razgovaramo i ne možemo one koji su drugačiji gledati kao neprijatelje već tražiti zajedničke interese i načine da ih ostvarujemo. To je recept i ja verujem da Šabac, kao što je bio primer celoj Srbiji po junaštvu, na žalost i po stradanju, može da bude primer Srbiji i po nekim novim odgovorima. Ja vas pozivam da te odgovore zajedno dajemo, poručio je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.

Šabac je grad stradalnik i heroj. U Prvom svetskom ratu izgubio više od polovine stanovnika, 1914. godine imao je 14.500 a kraj rata je dočekao sa 6.000. Deo zarobljenih stanovnika austrougarska vojska mučila je i ubila u porti crkve, a crkvu je spalila kao i biblioteku sa knjižnim fondom. Zbog masovnosti zločina nad stanovništvom koje je pružalo otpor okupaciji, Šabac je nakon rata prozvan „Srpski Verden“, a grad je odlikovan Francuskim ratnim krstom sa palmama, Ordenom Čehoslovačke republike i Karađorđevom zvezdom.

Još vesti iz ovog grada

Pendrek nad Srbijom

Pesnički kolektiv „Svi mi“ na turneji sa performansom „Poezija zna“

Opozicijo, dozovi se pameti

Ljudi u crnom, prljave značke i dvojaki tužioci