Udruženje porodica kosmetskih stradalnika obeležilo je danas 22. godišnjicu od zločina nad Srbima i nealbancima na teritoriji opštine Gnjilane, nakon povlačenja srpske vojske i policije sa Kosova 1999. godine.
Na tribini „Livočko jezero, grobnica stotinu pobijenih Gnjilanaca“, predsednica udruženja Nataša Šćepanović izjavila je da su pripadnici OVK pretvorili srednjoškolski internet u Gnjilanu u logor, u koji je od 15. juna 1999. dovedeno više od 100 Srba i nealbanaca.
„Tamo su mučeni i ubijani, žene silovane. Tela na desetine srpskih civila su masakrirana, skrnavljena i raskomadana. Stavljena su u plastične kese i bačena u Livočko jezero“, rekla je Šćepanović na skupu u Medija centru u Beogradu.
Šćepanović je podsetila da se ovih dana navršavaju 23 godine od prvih organizovanih pojedinačnih i masovnih otmica na Kosovu, a da podaci pokazaju „surovost i neljudskost terorista OVK“.
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović izjavio je da veruje da će Beograd uspeti da natera Prištinu da u nekom trenutku pretraži Livočko jezero jer postoje metode kojima se jezerom može pretražiti i danas.
Odalović je kazao da je Beograd nudio da zajedno sa prištinskim institucijama izvrši pretragu jezera i naglasio da od toga neće odustati.
„Bilo je još drugih lokacija za koje imamo dokaze i očekivali smo da ćemo u Briselu (tokom poslednje runde dijaloga Beograda i Prištine) dobiti podršku, odnosno da će EU izvršiti pritisak da se lokacije pretraže“, istakao je on.
Naveo je da se trenutno 1.639 ljudi vodi kao nestalo na Kosovu, među kojima je 570 Srba i nealbanaca.
Zamenik tužioca za ratne zločine Mioljub Vitorović izjavio je da je Apelacioni sud u Beogradu oslobodio pripadnike „Gnjilanske grupe“, prvostepeno osuđene na ukupno 116 godina za zločine nad najmanje 47 civila, s obrazloženjem da Tužilaštvo za ratne zločine nije dokazalo ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Vitorović je kazao da je Apelacioni sud oslobodio „Gnjilansku grupu“ tako što je ocenio da su oružani sukobi na Kosovu trajali do 17. juna 1999. godine, i pored toga što je da je Vrhovni kasacioni sud dao mišljenje da je rat trajao najmanje do kraja 1999, a da se verovatno proširio i na 2000.
„Vrhovni kasacioni sud je rekao da je ovo greška, da je odluka Apelacionog suda pogrešna i učinjena u korist okrivljenih“, istakao je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.