Obeležena 77. godišnjica Bitke na Kadinjači

U bici protiv nadmoćne nemačke vojske, 29. novembra 1941. godine, izginuo je gotovo ceo Radnički bataljon, kako bi omogućio Vrhovnom štabu partizanskih jedinica na čelu sa Josipom Brozom Titom, ranjenicima i građanima, da se povuku iz Užica, gde je bilo sedište Užičke republike, jedine slobodne teritorije u tadašnjoj okupiranoj Evropi. Posle bitke je prestala da postoji Užička republika, koja je formirana 24. septembra iste godine.

Cveće i vence na Spomen-obeležje su položili potomci poginulih boraca, predstavnici Vlade Srbije, SUNBOR, Vojske Srbije i Grada Užica, a sveštenici SPC su služili parastos.

„Danas, kada se ratovi ne vode samo oružjem i kada neprijatelja ne prepoznajemo samo po uniformi, potrebni su nam novi heroji da brane krvavo stečenu slobodu“, istakao je Nenad Nerić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, ocenivši da je „herojstvo boraca Radničkog bataljona svetli primer žrtve za slobodu“ i da je „sloboda najvrednija reč u našem jeziku“.

Navodeći da su „pod stegom KPJ i Vrhovnog štaba, „pekari, oružari, teksilci i metalci prihvatili neravnopravnu borbu sa višestruko nadmoćnijim neprijateljem“, Željko Zirojević, potpredsednik SUBNOR Srbije, naveo je da je njihov „heroizam večan“, da „njihove žrtve nisu uzaludne“ i da je „iz njihove krvi nikla sloboda u kojoj danas živimo“.

„Bićemo uvek spremni da se suprostavimo svakome ko želi da nas vređa, omalovažava i pokuša da zadre u našu teritoriju“, poručio je Zirojević i dodao da su članovi SUBNOR „dostojni nastavljači naših slobodarskih tradicija, antifašizma i patriotizma“.

Branislav Mitrović, predsednik Skupštine grada Užica, ocenio je da je 29. novembra 1941. godne „Radnički bataljon vodio svoju poslednju bitku“, da je to „bolna i svetla tačka naše istorije“ i poručio da je „naša obaveza da pamtimo sve koje su dali živote suprotstavljajući se pošasti fašizma“.