Foto: KikindskeNa današnji dan pre 80 godina u dvorištu kikindske Kurije streljano je 30 rodoljuba, u odmazdi nacista zbog ubistva trojice pripadnika poljske straže nemačke nacionalnosti, a istog dana još po 30 uhapšenih pripadnika partizanskih odreda i njihovih pomagača streljano je u Mokrinu, Banatskom Aranđelovu, Dragutinovu (današnje Novo Miloševo) i Petrovgradu (Zrenjaninu), sve ukupno 150 ubijenih, a po srazmeri koje su propisaole okupacione vlasti – 50 za jednoga.
Godišnjica stradanja obeležena je skupom u dvorištu Kurije, a vence na spomen-obeležje položili su predstavnici lokalne samouprave, boračkih organizacija i porodica stradalih.
„Krvavi januar“, kako su nazvani događaji s početka 1942. godine, bio je jedan od epiloga višemesečnog pogroma i represije okupacionih vlasti, nakon što su krajem leta 1941. godine jakim snagama Vermahta i jedinicama sastavljenim od banatskih Nemaca krenuli u razbijanje partizanskih odreda.
Surovi obračun sa slabo opremljenim i obučenim ustanicima preneo se i na stanovništvo i do kraja godine zatočeno je po raznim osnovama preko 4.000 žitelja Kikinde i okoline, pretežno srpske nacionalnosti, ali i jevrejske i romske.
Trojicu poljskih stražara likvidirali su pripadnici Dragutinovačkog partizanskog odreda krajem avgusta, a njihova tela zakopana u ataru pronašla je poslednjeg dana 1941. godine nemačka policija, predvođena Jurajom Špilerom.
U međuvremenu je Vermaht po naredbi vođe Rajha Adolfa Hitlera i zvanično uredio da se za jednog poginulog nemačkog vojnika mora smrtno kazniti od 50 do 100 „komunističkih bandita“, pa su vlasti okupiranog Banata u Petrovgradu donele odluku o odmazdi.
Prvo su u Kikindi 3. januara streljana devetorica Dragutinovčana, od kojih su šestorica bili pripadnici partizanskog odreda. A onda su na treći dan Pravoslavnog božića, 9. januara ujutru, u pet mesta istaknuti spiskovi sa po 30 osuđenika na smrt.
U kikindskoj Kuriji (danas zgrada Narodnog muzeja) streljanje je počelo u 10 sati, a žrtve su izvođene u grupama od po desetoro.
Pored vojnika, policajaca i predstavnika okupacione civilne vlasti, pogubljenju su prisustvovali i najzagriženiji folksdojčeri, koji su sa dvorišnih prozora Kurije glasno navijali za dželate.
U izveštaju koji je sutradan nadređenima poslao sreski načelnik dr Eugen Kusing, kaže se da su se streljani „vrlo junački držali“ i da su klicali slobodi, Komunističkoj partiji Jugoslavije i Sovjetskoj Rusiji.
Svi streljani su potom jedan dan bili obešeni na trgu ispred Kurije, u skladu sa naredbom general feldmaršala Vilhelma Kejtela da „način izvršenja smrtne kazne mora još pojačati zastrašujući utisak“, a Odsek javne bezbednosti je zabranio Pravoslavnoj crkvi da se oglašava zvonima od 9. do 11. januara, kako se zvonjava ne bi protumačila kao pošta žtrvama odmazde.
Od 30 streljanih u Kikindi, 21 je bio meštanin Kikinde, a devet Mokrina, a od 30 ubijenih u Mokrinu, 22 je bilo iz Mokrina, četvoro iz Podlokanja, troje iz Srpskog Krstura i jedan iz Kikinde. Među tih 60 žrtava bilo je osam žena.
Većina ubijenih tog 9. januara 1942. bili su članovi KPJ i partizani, a među stradalima bilo je njihovih kurira, pomagača i bliskih rođaka, i uglavnom se radilo o mladim ljudima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
