Foto: Zoran Đurović Državnom ceremonijim na Spomen-obeležju Kadinjača, kod Užica, obeležena je 81. godina od Bitke na Kadinjači i, uz prigodan program, odata pošta pogunulim borcima u toj bici nakon koje je, 29. novembra 1941. godine, prestala da postoji Užička republika.
Pomenu su prisustvovali predstavnici Vojske Srbije, koje je predvodio načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović, MUP-a, Grada Užica i opština Zlatiborskg okruga, SPC, SUBNOR-a, potomci poginulih boraca, delegacije boračkih udruženja i drugi građani iz Užica i drugih krajeva Srbije, od koji su neki nosili i jugoslovensku trobojku sa petokrakom.
Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, naveo je da je Kadinjača „monumentalno svedočanstvo epskog herojstva Užičana i Radničkog bataljona, ali i Posavaca i Orašana koji su učestvovali u toj bici“, kako bi Vrhovnom štabu Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije, na čelu sa Josipom Brozom Titom, omogućili odstupnicu iz Užica prema Bosni.
Navodeći da „ima onih koji danas smatraju da je užički i srpksi Termopil, u taktičkom smilu, bio velika greška i da su stotine ljudi besmisleno žrtvovali svoje živote“, Selakovič je istakao da bi o tome „sudove trebalo da donesu oni koji se bave vojnom naukom“.
„I bez Tita u imenu slavnog Užica i bez crvene petokrake, ostaje nam činjenica da su užički radnici, zajedno sa šumadijskim, posavskim i zlatborskim seljacima stali na Kadinjači ispred višestruko brojnijeg, snažnijeg i nemilosrdnog neprijatelja da bi zaštitili svoj grad, svoja sela, ranjene, svoju nejač, svoju komandu“
Kadinjača je, nastavio je Selaković, „deo srpske epopeje, bez obzira na sve političke i ideološke nadgradnje“ dodavši da su na Kadinjači „naši preci dali živote za svoju zemlju ili viziju neke buduće zemlje i poručili, kao mnogo puta u našoj istoriji, da je samo život u slobodi dostojan življenja“.
„Odajemo počast ne samo našim slavnim dedovima, nego i našoj slobodarskoj suštini i potvrđujemo da smo antifašistički narod, koji ustaje protiv ideologija mržnje i zla“, kazao je ministar Selaković i, između ostalog, poručio:
„Dokle god je Srba i srpske države bićemo ovde, nepokolebani bilo kakvim ideološkim dilemama, jer ovde njih nema. Bićemo ovde da bismo odali počast herojima i njihovoj moralnoj veličini“.
Ljubiša Diković, general u penziji i predsednik SUBNOR Srbije, poručio je da Bitka na Kadinjači „generiše antifašizam, slobodarski duh i odnos našeg naroda prema otadžbini i njenim vrednostima“.
Borci užičkog Radničkog bataljona, naveo je, „ojačani Posavcima i Orašanima, u borbi protiv višestruko nadmoćnije nemačke vojske, branili su Užice i jedinu slobodnu teritoriju u Evropi, stvorenu oslobođenjem Užica, 24. septembra 1941. godine“.
„Na Kadinjači se branilo Užice, kao što se branio Beograd 1915. godine“, ocenio je Diković.
Za Bitku na Kadinjači je naveo da je „jedna od slavnih i tragičnih bitaka u antifašističkoj borbi našeg naroda“ i da je kako je rekao „ideološki bezbojna, a da je njena jedina boja – sloboda“.
„Revizonisti istorije moraju znati da su se na Kadinjači sukobili Nemci, kao okupatri i osvajači, i slobodoljubivi građani Užica, Posavine i Šumadije“, istakao je Diković i poručio da je „delo junaka Kadinjače besmrtno“.
„Branimo slobodu u slobodi i ponosimo se Užičkom republikom, a svakom ko se drzne da, makar i verbalno, omalovaži istoriju – pokažimo im Kadinjaču“, poručio je Diković.
Na herojstvo boraca Kadinjače je podsetila i gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević, koja je navela da je „Užice ponosno na njih, kao i na svih 67 dana Užičke republike“.
„Najmanje što možemo je da herojima Kadinjače svakog 29. novembra odamo poštu i da pokažemo da ih pamtimo“, kazala je gradonačelnica.
Sećati se žrtava oba svetska rata
Vladan Pantić iz sela Vraniće kod Barajeva je, sa članovima Uruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata, stigao na Kadinjaču i podsetio da je u tom selu, u oba svetska rata, bilo 500 žrtava. „Došli smo da odamo poštu stradalima i da se podsetimo žestoke bitke, koja se završla pogbijom gotovo celog Radničkog bataljona. Sećanje na njih mora da se čuva i prenese na mlade generacije, kako bi znale koliko žrtava je palo u borbama za slobodu“, kazao je Pantić i naveo da je „potrebno da se sećamo žrtava oba svetska rata“.
Stari komunista
„Ja sam stari komunista, a moj otac je bio u partizanima“, kaže za sebe osamdesetjednogodišnji Milivoje Petrović iz sela nadomak Ljiga. „Na Kadnijaču dolazim svake godine“, dodaje Milivoje i poručuje da bi „trebalo obeležavati sve važne događaje iz oslobodilačkih ratova Srbije“.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
