Foto: Zvaničan sajt Grada SuboticePolaganjem venaca na spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta, na Trgu jevrejskih žrtava, komemorativnim skupom u Sinagogi i polaganjem venaca na spomenik žrtvama Holokausta u dvorištu Sinagoge, obeležena je 79. godišnjica deportacije subotičkih Jevreja u tranzitne logore, a potom u Aušvic i druge koncentracione logore i fabrike smrti širom Evrope.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu Grada Subotice, venac na spomenik stradalim Jevrejima u dvorištu Sinagoge u ime grada Subotice položili su gradonačelnik Stevan Bakić i zamenik gradonačelnika Imre Kern, a u ime Skupštine grada Subotice, predsednik dr Balint Pastor.
Gradonačelnik Bakić je, obraćajući se prisutnima u Sinagogi, podsetio da su monstruoznim nacističkim projektom nazvanim „Konačno rešenje jevrejskog pitanja“ koji nije imao sebi ravnog ni u najmračnijim razdobljima svetske istorije, Jevreji bili osuđeni na potpuno fizičko uništenje.
„U Holokaustu, genocidu nad Jevrejima koji su počinili nacistička Nemačka i njeni saradnici širom okupirane Evrope tokom Drugog svetskog rata, na najzverskiji način, samo zato što su bili Jevreji, ubijeno je više od šest miliona nevinih ljudi. Od ovog zla, od kojeg su stradali i nemoćni starci, i žene, i milion i po dece, nisu bili pošteđeni ni Jevreji u bivšoj Jugoslaviji. Od 75.000, koliko ih je živelo u predratnoj Jugoslaviji, rat je preživelo oko 15.000 Jevreja”, rekao je Stevan Bakić.
On je podsetio da je ogromne žrtve pretrpela i subotička jevrejska zajednica i da je u zoru, 16. juna 1944. godine, u teretnim vagonima, u sabirni logor u Bačalmašu deportovano je oko 4.000 subotičkih Jevreja, odakle su ih Nemci dalje sproveli u Aušvic i druge logore smrti širom Evrope.
„U zloglasnom Aušvicu, najvećoj mašini za ubijanje koja je ikad izmišljena i napravljena, stradala je većina Jevreja deportovanih iz subotičkog geta. Posle Drugog svetskog rata, u ratom opustošenu i razorenu zemlju postepeno su se vraćali i preživeli subotički Jevreji. Od nešto više od 6.000 Jevreja, koliko ih je neposredno pre okupacije živelo u Subotici, u grad se vratilo oko 1.000. Usled velikih migracija njihov broj je tokom vremena nastavio da se smanjuje, ali zahvaljujući onima koji su ostali u gradu, a kojih je bilo nekoliko stotina, u Subotici je očuvana jevrejska tradicija, običaji, vera i kultura”, naglasio je gradonačelnik, dodajući da, iako su promenjene geopolitičke okolnosti u Evropi i svetu, Holokaust više nikada i nigde ne sme da se ponovi.
Predsednik Skupštine grada Subotice i predsednik Upravnog odbora Fondacije „Subotička Sinagoga“ dr Balint Pastor je rekao da se počinjena zlodela nikad ne mogu ispraviti, pa čak ni ublažiti. Za to ne postoje opravdanja, niti ona vremenom mogu da izblede.
„Zajednička komemoracija povodom godišnjice deportacije subotičkih Jevreja nas suočava i upozorava da postoje ljudi, koji kada dođu na vlast, sistemski čine zločine nepojmljive zdravom razumu. Ne može se dovoljno puta naglasiti da diskriminatorska retorika, stvaranje mržnje, kreiranje slike neprijatelja na početku može poslužiti kao jeftin i efikasan politički alat, ono se međutim veoma brzo otme iz domena fraza i vodi u tragediju. Zato od takvih ponašanja treba da se ogradimo, da ih jasno i glasno osudimo i da se protiv njih borimo, jer su posledice stravične – bol, strah, nepoverenje i, kako nas ovaj spomenik u dvorištu Sinagoge opominje – stradanje nevinih“, naglasio je dr Pastor.
On je podsetio kako su pripadnici jevrejske zajednice u Subotici bili žigosani, proganjani i ubijani, da su prvo lišeni ljudskog dostojanstva, zatim imovine, a na kraju i života, i da je za njima ostala velika praznina.
„Ostaje nam da čuvamo sećanje na njih i uvek ćemo znati i ceniti sve duhovne i materijalne vrednosti kojima su doprineli društvenom, ekonomskom i kulturnom razvoju našeg grada. U funkciji predsednika Skupštine grada Subotice, poznate po kulturnoj i verskoj raznolikosti i mirnom suživotu mnogih nacija, i kao narodni poslanik, pa i kao pojedinac činim sve što mi je u moći da tako ostane. Takođe i da se sve što je vredno, nezavisno od toga ko ga je stvorio, bude zajedničko blago, s pažnjom zaštićen sastavni deo naše zajedničke prošlosti, sadašnjosti, ali i budućnosti – za nova pokolenja“, rekao je predsednik Skupštine grada.
Prisutnima se obratio i predsednik Jevrejske opštine Subotica Robert Sabadoš koji je, između ostalog, istakao odgovornost jednih za druge i za izgovorenu reč od koje počinje razdvajanje, govor mržnje, isključivost.
„Odgovorni smo da sledećoj generaciji prenesemo poruku iz prošlosti da u svakom sukobu, ratnom vihoru, stradanje nevinih žrtava, detinji plač, majčina suza ostavljaju ožiljak i ranu na svačijoj duši. Zato se sećamo i moramo svake godine da se sećamo“, naglasio je Sabadoš.
Vence na spomenik stradalim Jevrejima u dvorištu Sinagoge položili su i predstavnici Severnobačkog upravnog okruga, ambasade Mađarske u Beogradu, konzularnih predstavništava, jevrejskih opština, nacionalnih saveta i pojedinih organizacija i udruženja.
U ime subotičke lokalne samouprave venac na spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta, na Trgu jevrejskih žrtava, položili su zamenik gradonačelnika Imre Kern i pomoćnik gradonačelnika Marko Marić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
