Obeležena godišnjica helikopterske tragedije u kojoj je poginulo šest osoba i beba

U padu helikoptera su poginuli vođa posade major Omer Mehić, kopilot kapetan prve klase Milovan Đukarić, mehaničari letači zastavnici Nebojša Draić i Ivan Miladinović, anesteziolog bolnice u Novom Pazaru Dževad Ljajić, medicinski tehničar Miroslav Veselinović i beba od nekoliko dana koju su prevozili.

Kao ni prethodnih godina, niko od predstavika Vojske i Ministarstva odbrane nije prisustvovao obeležavanju godišnjice.

Prisustvovali su, pored penzionisanih kolega i prijatelja, predstavnici Udruženja penzionisanih vojnih letača i padobranaca, Udruženja podoficira, Udruženja vojnih penzionera, kao i predsednik Vojnog sindikata Srbijer Novica Antić, koji su zapalili sveće i odali počast.

Predfstavnik Udruženja penzionisanih vojnih letača i padobranaca Saša Jovanović, koji je radio zajedno sa stradalom posadom, rekao je da osam godina traje organizovano ćutanje o ovom slučaju, ali da se na današnji dan okuplja grupa ljudi kojima su oni nešto značili.

Na mestu pada helikoptera se, slučajno ili namerno, stvara divlja deponija, naveo je Jovanović i dodao da kod kolega stradale posade vlada osećaj razočaranosti u sistem, komandu i one koji vode vojsku, zbog ovog slučaja.

Krenula je organizovana ćutnja da se ovaj događaj ne pominje. Zbog toga da se ne poremeti situacija u kojoj bi se neko samoreklamirao. Dokazi se skrivaju, a to rade oni koji znaju da su odgovorni, objasnio je Jovanović.

On je dodao da postoji grupa ljudi koja bi najradije da se ovaj dan „prespava“ i da ga niko ne spominje.

Kolege koje su u aktivnoj službi ne smeju da prisustvuju ovom obeležavanju, da im neko ne ugrozi karijeru. Ne razumem to ponašanje, mi smo se zakleli narodu, a ne dnevnoj politici, upozorio je Jovanović.

On je u vazduhoplovstvu počeo da radi istog dana kad i Mehić, 30. avgusta 1990. godine u Zagrebu, Drajić i Miladinović su mu bili kolege iz iste klase vazduhoplovne vojne škole, tako da ih je znao čitav radni vek.

Ono u šta su ih poslali bila je nemoguća misija, noć, loši meteorološki uslovi, katastrofalna situacija. Ali kad dobijete poziv da je u pitanju dete, ne postoji pilot u vojnom vazduhoplovstvu koji bi rekao „neću“, ukazao je Jovanović.

On je zamerio nadležnim što su helikopter poslali na civilni aerodrom u Surčinu, umesto na Batajnicu, na koju bi mogli sleteti u svim uslovima, i zapitao ko je i zašto to naredio kontroli leta da uradi, a pilot mora da sluša kontrolu.