Obeležena godišnjica zatvaranja zatočeničkog objekta „Silos“ kod Hadžića

Komemoraciji povodom godišnjice zatvaranja zatočeničkog objekta “Silos” koji se nalazi u Tarčinu kod Hadžića prisustvovali su, u organizaciji Centra za nenasilnu akciju i ratni veterani i mirovni aktivisti iz regiona.

Grupa mirovnih aktivista i ratnih veterana, bivših pripadnika Armije RBiH, Hrvatskog veća obrane (HVO), Vojske Republike Srpske (VRS) i Vojske Jugoslavije (VJ), zajedno sa bivšim zatočenicima i njihovim porodicama, prisustvovali su obeležavanju godišnjice zatvaranja zatočeničkog objekta “Silos” u Tarčinu.

Kako se navodi u saopštenju Centraza nenasilnu akciju, objekat silosa u Tarčinu je u periodu od maja 1992. do januara 1996. godine pretvoren u zatočenički objekat za civile i vojnike srpske i hrvatske nacionalnosti, pod nadležnošću Armije RBiH.

Ukazuje se da je više stotina zatočenika prošlo je kroz ovaj zatočenički objekat, a da su, prema presudi Suda BiH, bili podvrgnuti nehumanim uslovima, zlostavljanju, premlaćivanju, prisilnom premeštanju i prisiljavani na prinudni rad.

“Kroz naše ranije aktivnosti ovaj objekat smo obeležili kao mesto stradanja koje još uvijek nije obeleženo, te smo apelovali nadležnima da se omogući da i ovaj objekat dobije dostojanstven memorijal. Danas smo tu sa bivšim logorašima da im pružimo podršku, da im kažemo da nisu usamljeni i da ima ljudi sa svih strana koji saosećaju sa njima i osećaju potrebu da osude zatočavanje u nehumanim uslovima i torture koje su vršene nad njima. Svesni smo stradanja na području opštine Hadžići, osećamo potrebu da jedni drugima budemo podrška u sećanju na sve žrtve”, kazao je Amer Delić, ratni veteran Armije RBiH i član Centra za nenasilnu akciju.

Sud BiH osudio je Nezira Kazića, kao bivšeg komandanta 9. brdske brigade ARBiH, na 10 godina zatvora, na po osam godina zatvora osuđeni su Fadil Čović, nekadašnji načelnik SJB u Hadžićima, i Bećir Hujić, bivši komandir PS u Pazariću, Mirsad Šabić je osuđen na šest godina zatovara, dok su na po pet godina osuđeni nekadašnji upravnik “Silosa” Halid Čović i bivši stražar u ovom logoru Nermin Kalember.

Jankica Samouković, bivši logoraš iz Silosa, kazao je kako je je najmlađi logoraš imao 14, a najstariji 85 godina, dok je kroz logor od 1992. do 1996. prošlo oko 650 osoba. Prema navodima logoraša, 24 osobe su, na različite načine, usmrćene.

“Većinom su logoraši bili ljudi koji su odvedeni iz svojih kuća, bilo je vrlo malo zarobljenih vojnika. Morali smo proći toliku patnju, ja nisam jedini iz svoje kuće bio u logoru, moj otac je bio u Silosu sve do 19. januara 1996. godine, moja sestra je bila u logoru u Konjicu. Koliko god mi je teško danas, drago mi je da sve ovo obeležava, da se ovo priznaje, da se kaže da je ovdje bio logor, da su nedužni ljudi bili tu i da su tu proveli godine i godine svog života”, kazao je Samouković.

Samouković je istakao da svaki čovek, bez obzira ko on bio i odakle dolazio, koji je prošao patnju logora za prvi cilj treba imati da se takvo nešto ne ponovi bilo kome.

“Ja učestvujem u mirovnim aktivnostima i drago mi je da logoraši koji oećaju tu patnju mogu da se približe jedni drugima, da osete tu bol i da jedni drugima priznaju tu bol. Moj stav je da je za rat potrebno najmanje dvoje, evo u našem slučaju najmanje troje, to je osnova rata. Drago mi je da to i drugi prepoznaju, da kažemo jeste, krivi smo za ovo što nam se desilo, hajdemo sad svi zajedno da nam se to više ne desi”, pojasnio je Samouković.

Mirovni aktivisti i aktivistkinje, te ratni veterani iz regije u organizaciji Centra za nenasilnu akciju do sada su prisustvovali komemoracijama u BiH u Gornjem Vakufu, na Koti 715 kod Zavidovića, Stogu kod Vozuće, Novom Gradu/Bosanskom Novom, Sanskom Mostu (Hrastova glavica), Sijekovcu kod Broda, Laništima kod Brčkog, Trusini kod Konjica, Ahmićima kod Viteza, Grabovici, Uborku i Sutini kod Mostara, Briševu i Zecovima kod Prijedora, Korićanskim stijenama, Stupnom Dolu kod Vareša, Boderištu kod Brčkog, mostu na Savi u Brčkom, Bradini kod Konjica, Skelanima kod Srebrenice, Srbiji u Grdeličkoj klisuri kod Leskovca, Varvarinu kod Kruševca, Aleksincu, te u Hrvatskoj u Pakracu, Varivodama i Gošiću kod Knina.

Mirko Zečević Tadić, ratni veteran HVO-a iz Brčkog, kazao je kako je važno da jedni sa drugima razgovaramo o onome što nam se desilo 1990-ih, da iskažemo saosećanje sa svim žrtvama i ukažemo na to šta rat doista donosi.

“Važno je da napokon pružimo jedni drugima ruku, ne samo ruku pomirenja, već i da jedni drugima damo nadu u bolji život, nadu da možemo bolje funkcionirati nakon rata koji je svima nama donio mnogo toga lošeg. Previše je života izgubljeno, ljudi raseljeno i sad trebamo vratiti poverenje među nas, a ovo je jedan od tih načina, da iskažemo počast na svim mestima gdje su ljudi bili zatočeni, gdje su mučeni, na svim mestima gdje su ljudi ubijani”, kazao je Zečević Tadić.