Obeležena šesta godišnjica pogibije četvorice pilota koji su prevozili bebu iz Novog Pazara

Tog 13. marta 2015. stradali su piloti Omer Mehić i Milovan Đukarić, mehaničari-letači Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, dva zdravstvena radnika iz Novog Pazara – anesteziolog Dževad Ljajić i medicinski tehničar Miroslav Veselinović, kao i beba iz porodice Ademović, stara nekoliko dana.

Pokušavamo da na ovaj način otrgnemo od zaborava žrtvu naših kolega, koji su stradali pri izvršenju zadatka. Mi na ovim prostorima imamo tradiciju da da mnogi ljudi postaju heroji u svom životu, ali nažalost imamo i tradiciju zaborava tih heroja, izjavio je penzionisani zastavnik prve klase – letač Saša Jovanović, kolega stradale posade.

Cilj obeležavanja je, kako je istakao, da se istovremeno javnosti i onima koji donose odluke uputi apel kako da je došlo vreme da stradala posada dobije zasluženu spomen-ploču na Komandi vazduhoplovstva ili na mestu pada helikoptera.

Ukazujući da se proteklih godina niko od predstavnika vojske ili Ministarstva odbrane nije pojavio da makar položi venac na mestu pada helikoptera, Jovanovićje konsatatovao da se država, nažalost, do danas nije toga setila, a stiče se i utisak kao da pokušava da tu tragedinu prekrije zaborav.

Danas smo na mestu gde se njihova priča završila, ali vreme pokazuje da ova priča tek počinje. Posle šest godina priča i dalje traje, nije završena, završiće se tek kada bude podignuta spomen-ploča, spomenik posadi, i kad, naravno, budu – napokon – proglašeni oni koji su krivi za ovaj udes, poručio je Jovanović.

On je ukazao da je uvek prvo pitanje koje se nameće zašto su te večeri politi morali da polete na zadatak koji ne može da se obavi.

I to je morao da zna neko u lancu odlučivanja, i da ne dovede u situaciju vođu posade Mehića da on mora da odlučuje. Jer nijedan čovek, nijedan pilot, neće u momentu kad ga neko pita da treba da spasi dete, odgovoriti negativno, naglasio je Jovanović.

Kako je objasnio, nije trebalo ni da dođe do toga da major Mehić mora da odlučuje, a drugo pitanje je zašto je insistirano na sletanju na Surčin, rejon gde nisu nikada sletal.

„Mnogo je pitanja otvorenih, a ni na jedno, nažalost, nije odgovoreno, niti je rešeno posle šest godina“, konstatovao je Jovanović

General-pilot u penziji Sreto Malinović kratko je naveo da je sve što je imao da kaže o toj tragediji već izgovarao u prethodnih šest godina.

Ovde sam danas sa svojim kolegama da se podsetimo na taj tragičan događaj, odamo poštu našim kolegama i da, pre svega, podržimo inicijativu da se nekim spomen-obeležjem oda počast onom što su Omer i njegova posada učinili. To ne bi bio spomen samo njihovom delu, nego i opomena svima onima koji nose uniformu i rukovode složenim sistemima u vojsci i državi kako i ne treba i kako treba da se postupa, rekao je Malinović.

Obeležavanju godišnjice pada helikoptera i pogibije posade prisustvovalo je 13 njihovih penzionisanih kolega, koji su zapalili sveće, uz poštovanje mera protiv korona virusa.