Obeleženo 15 godina od operacije Oluja

Parastos je služio patrijarh srpski Irinej, a pored Srba izbeglih iz Hrvatske prisutni su bili i predsednik Srbije Boris Tadić i potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić.

Patrijarh Irinej je pozvao okupljene da se pomole za duše ubijenih Srba čija je „jedina krivica bila to što su bili pravoslavni i što su bili Srbi“.

Na današnji dan, 1995, hrvatska vojska započela je akciju „Oluja“ u kojoj je prognano oko 200.000 Srba, dok je skoro 2.000 ljudi ubijeno ili nestalo.

Generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir rekao je novinarima da se prema podacima UNHCR-a u Hrvatsku vratilo oko 53.000 Srba, ali da se povratak izbeglih i dalje odvija sporo.

– Položaj Srba 15 godina nakon 'Oluje' i dalje nije mnogo drugačiji u odnosu na prve godine (nakon izgnanstva) – rekao je Budimir i ukazao na to da Hrvatska još nije rešila pitanje imovinskih i stanarskih prava izbeglih Srba.

Kao probleme sa kojima se suočavaju Srbi povratnici on je naveo nepriznavanje radnog staža i uskraćivanje prava na penzije.

Budimir je rekao da bi trebalo stvoriti uslove za održivi povratak Srba koji žele da se vrate u Hrvatsku, kao i da treba omogućiti integraciju u srpsko društvo onih koji to ne žele.

Parastosu su prisustvovali i funkcioneri Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, Zoran Krasić, Jelena Trivan i Andreja Mladenović.

“Ni predsednik, ni premijer Hrvatske, ne smeju da se ponose bombardovanjem i ubijanjem golorukih prognanika, što se desilo tokom akcije Oluja”, ocenio je danas Srpski pokret obnove (SPO) i zataržio kažnjavanje odgvoornih.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je uoči 15. godišnjice Oluje izjavio da žali zbog žrtava u toj akciji, ali da samu akciju niko ne sme da dovodi u pitanje. Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor ocenila je da je tom akcijom vojno pobeđena velikosrpska Miloševićeva politika i da Hrvatska neće dozvoliti revidiranje „te istorijske činjenice“.

„Srpski pokret obnove smatra da moraju biti kažnjeni svi oni koji su odgovorni za egzodus nekoliko stotina hiljada Srba i nekoliko hiljada nestalih i ubijenih u zločinačkoj akciji Oluja. Srpski narod u Krajini bio je žrtva Tuđmanove zločinačke akcije i sumanute politike Slobodana Miloševića“, naveo je u pisanoj izjavi direktor SPO Aleksandar Jugović.

Podsećajući da je SPO „jedini u to vreme tražio prihvatanje plana Z4 i podržavao svaki korak koji vodi ka miru“, direktor te stranke je ocenio da je „Srbiji više nego potrebna saradnja sa Hrvatskom“.

„Srbiji i Hrvatskoj su potrebni najbolji međusobni odnosi kako bi zajedno, najbrže moguće, obe zemlje postale članice Evropske unije i kako bi se na taj način poboljšao kvalitet života današnjih generacija i generacija koje dolaze“, zaključio je Jugović.

Na današnji dan, 1995, hrvatska vojska započela je akciju Oluja u kojoj je prognano oko 200.000 Srba iz svojih domova, dok je nešto manje od 2.000 ljudi ubijeno ili nestalo.

Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izjavio je danas da je dužnost srpskog naroda je da se seća svake žrtve i da se samo na istini može graditi budućnost i poštovanje među narodima na Balkanu.

„Nažalost, ni posle petnaest godina Hrvatska nije priznala taj strašan zločin. A šta je drugo ubijanje nedužnih i proganjanje nemoćnih, nego najgori poraz za one koji su počinili taj zločin“, naveo je Koštunica u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima, povodom 15. godišnjice vojne operacije „Oluja“ u Hrvatskoj, u kojoj je ubijeno i nestalo blizu 2.000 Srba.

Protekle godine, rekao je on, nisu izbrisale zločin etničkog čišćenja nad Srbima Krajišnicima, već je u pamćenje srpskog naroda zauvek utisnuto da su nevini Srbi smišljeno i namerno ubijani i surovo prognani.

„Srpski narod danas odaje poštu nevinim žrtvama, opominje i svedoči o ovom zločinu. Mi se podsećamo na onu stravičnu kolonu nesreće od Knina do Beograda, koja u Evropi nije viđena od Drugog svetskog rata“, ukazao je Koštunica.

Predsednik DSS je dodao da je, bez obzira što niko drugi ne priznaje zličine nad nevinim Srbima, dužnost srpskog naroda da se seća svake nevino stradale žrtve.

Srpsko narodno vijeće (SNV) uputilo je javnosti poruku povodom 15. godišnjice „Oluje“, u kojoj podseća na sve one koji su u ratnom razdoblju od 1991. do 1995. poginuli ili izgubili svoje bližnje, ostali bez svojih domova i koji su godine proveli, ili još provode u izbjeglištvu.

„Posebno se sećamo onih čiji su grobovi nepoznati i neobeleženi, čije je stradanje nepriznato, a zločin počinjen prema njima do danas nekažnjen“, navodi se izjavi najvišeg organa Srba u Hrvatskoj, koja je pročitana na svim sednicama županijskih veća srpske nacionalne manjine kao delova SNV-a.

„Svih njih, nezavisno o tome koje su nacionalnosti – hrvatske, srpske, ili neke treće, želimo se prisetiti, ne samo zbog toga što su upravo oni najveće žrtve rata, već zbog toga što su ta njihova stradanja bila i ciljevi i sredstva tadašnjih hrvatskih i srpskih ratnih politika. Te politike nisu mogle zamisliti mir u zajedničkom životu, međusobnom priznavanju i demokratiji za svakoga“, ističe se u izjavi.

Poruka je usvojena na sednici u Zagrebu, kojoj su, osim predsednika SNV Milorada Pupovca, prisustvovali hrvatski vicepremijer Slobodan Uzelac, ambasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vukićević, zvaničnici više ministarstava iz srpskih redova i čelni ljudi srpskih organizacija.

„Danas, kad se prisećamo svih koji su stradali“, poručilo je SNV, „činimo to sa punom svešću o tome kako se život u miru teško obnavlja, kako se vrednosti zajedničkog života i dalje potcjenjuju i kako se politike koje su doživele osudu i dalje nastoje prikazati kao opravdane.

U poruci se navodi da se o ratnim zbivanjima i dalje govori jednodimenzionalno, bez uvažavanja iskustava onih drugih, bez svesti o pluralnosti uspomena, i s naglaskom na državne i nacionalne razloge, a ne na sudbine i stradanja ljudi.

„Danas bismo upravo to trebali imati u vidu kad se okupljamo radi obilježavanja 15. godišnjice vojne i policijske akcije „Oluja“. Na to nas obavezuje naša odgovornost prema politici mira, ravnopravnosti i međusobnog poverenja, kako među građanima Hrvatske, tako i među narodima u regionu“, navodi se u izjavi.

SNV očekuje da se nakon obnavljanja odnosa zemalja regiona, pre svega Hrvatske i Srbije, u ovoj i narednoj godini reše preostala izbeglička pitanja.

„Očekujemo da se započeta saradnja na tom području završi dogovorom o rešavanju pitanja nestalih, pitanja procesuiranja za ratne zločine i povratka kulturnog blaga kao i sporazumom o formiranju solidarnog fonda koji će uz pomoć međunarodnih donatora biti finansijska osnova za realizaciju dogovorenog“, poručio je SNV.

SNV ocenjuje da bi se time stvorile pretpostavke da sledeću godišnjicu „Oluje“ „obeležimo u drugačijim okolnostima, a nadamo se i drugačijim zajedničkim odnosom prema njoj“.

Komšić čestita Hrvatskoj 15. godišnjicu „Oluje“

Hrvatski član u Predsedništvu BiH Željko Komšić uputio je danas čestitku predsedniku Hrvatske Ivi Josipoviću povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti, kojim se u Hrvatskoj slavi 15 godina od početka operacije „Oluja“, u kojoj je ubijeno oko 2.650 i proterano oko 340.000 Srba. I dok se u Hrvatskoj danas slavi, u jednom delu BiH upućuju Hrvatskoj čestitke, u Republici Srpskoj tuga i sećanje na poginule krajiške Srbe u hrvatskoj akciji „Oluja“, u kojoj su hrvatske i muslimanske snage izvršile napad na nekadašnju Republiku Srpsku Krajinu i delove BiH. U banjalučkom hramu Svete Trojice danas je održan parastos za ubijene Srbe u akciji „Oluja“, a na banjalučkom groblju položeni venci na spomen obležja poginulih srpskih boraca i civila. Tim povodom sinoć su u hramu Hrista spasitelja u Banja Luci zapaljene sveće za pokoj duša ubijenih krajiških Srba u akciji „Oluja“.

„Zadovoljstvo mi je i čast da Vama i građanima Republike Hrvatske mogu uputiti iskrene čestitke u povodu Dana pobede i domovinske zahvalnosti, dana najveće hrvatske vojne pobede u Domovinskom ratu, kojom prilikom ste na najbolji način pokazali kako se brane domovina i vrednosti slobodnog demokratskog sveta“, naveo je Komšić u čestitki.

On je naveo da će, „suočene s izazovima današnjice“, Hrvatska i BiH, kao dve prijateljske zemlje, „ulaskom u evropsku porodicu naroda živeti novo doba u kome ćemo zajedničkim naporima još više unaprediti naše ukupne dobrosusedske i prijateljske odnose i zajednički život u demokratskoj Evropi“, saopšteno je iz Predsedništva BiH.