Obelodanjen snimak masakra

Ni posle punih dvadeset sati od prvog ubistva na Virdžinija Politehničkom Institutu, državnom univerzitetu poznatom pod imenom Virdžinija tek u Bleksburgu, gde je u ponedeljak posle devet časova ujutru smrtno stradalo više od 30 studenata, profesora i službenika, a isto toliko ostalo povređeno, ne zna se sa sigurnošću ni identitet ubice, ni motiv napada, kao ni imena ubijenih. Bio je to najgori zločin, prema broju žrtava u masovnom ubijanju, u SAD gde su sve učestalija stradanja ove vrste u školama i na univerzitetima.

Napadač student poreklom iz Južne Koreje

Bleksburg – Napadač koji je u ponedeljak ubio 32 osobe na Univerzitetu Virdžinija tek, pre nego što je izvršio samoubistvo, bio je poreklom iz Južne Koreje i zvao se Čo Seung Hui, javile su agencije. Ovaj 23-godišnji mladić je i sam bio student završne godine na katedri za engleski jezik. „Možemo da potvrdimo identitet ubice. On se zove Čo Seung Hui, 23-godišnji Južnokorejac koji je ovde u SAD imao dozvolu za boravak“, izjavio je zvaničnik univerzitetske policije Vendel Flinčam. Mladić je živeo u studentskom gradu i bio je na završnoj godini engleskog, dodao je Flinčam. Policija je, takođe, saopštila da je pronašla dva pištolja, od kojih je jedan korišćen u obe pucnjave – u studentskom domu i na fakultetu. „Dokazi nas nisu doveli do toga da sa sigurnošću kažemo da je ista osoba uključena u obe pucnjave“, rekao je predstavnik policije države Virdžinija Stiven Flerti, ali je dodao da je za policiju „razumno da zaključi kako je Čo pucao na oba mesta“.

Za sada se nezvanično zna da je u ponedeljak, nešto posle sedam časova ujutru prema lokalnom vremenu, ubica ušao u zgradu gde stanuje više od 9.000 studenata i ubio jednu devojku, a zatim i mladića, dežurnog studenta Reja Klarka koji je pokušao da interveniše u sukobu. Ubica je zatim otišao, a univerzitetsko obezbeđenje i policija koja je ubrzo stigla procenili su da je reč o ostavljenom mladiću koji je došao da se osveti svojoj bivšoj devojci. Nije bilo nikakve zvanične reakcije na Univerzitetu, nisu blokirani prilazi i studenti koji su stanovali izvan studentskog doma dolazili su oko osam časova na svoja redovna predavanja. Samo mali broj studenata proverio je poruku na zvaničnom sajtu Univerziteta da se dogodila pucnjava, a preporučivala se i opreznost.

Hronologija masovnih ubistava u SAD

Vašington – Prema broju ubijenih, uključujući i naoružanog napadača, prekjučerašnji napad u Virdžiniji najgori je i najsmrtonosniji u američkoj istoriji.

Drugi incidenti, ponekad nazvani „pijana ubistva“, dogodili su se u avgustu 1966: naoružani muškarac na univerzitetu u Teksasu ubio je 15 osoba pre nego što ga je policija ubila.

Februara 1983. tri napadača ubila su 14 ljudi u kineskoj četvrti u Sijetlu.

Jula 1984. ubijena je 21 osoba u pucnjavi ispred Mekdonaldsa u San Dijegu. Četrdesetogodišnjeg napadača potom je ubila policija.

U avgustu 1986. bivši poštanski radnik ušao je u kancelarije pošte u Oklahomi i ubio 14 radnika, a potom i sebe.

U februaru 1988. bivši radnik ušao je u svoju laboratoriju u Kaliforniju i ubio sedam osoba, a ranio tri.

Oktobra 1991. Džordž Henard stigao je svojim automobilom ispred jedne kafeterije u Teksasu, potom pucao i usmrtio 23 osobe, a zatim i sebe.

U julu 1993. pedeset petogodišnji biznismen ušao je u jednu advokatsku kancelariju u San Francisku i ubio osam osoba, a potom i sebe.

Aprila 1999. dvoje studenata iz više škole u Litletonu Kolorado ubili su 12 studenata i nastavnika pre nego što su izvršili samoubistvo.

U martu 2005. student iz više škole Red Lejk u Minesoti ubio je petoro studenata, profesora i stražara, a potom i sebe.

Januara 2006. jedna žena je ubila sedam osoba, a potom i sebe na svom bivšem radnom mestu u Goleti u Kaliforniji.

Marta 2006. jedan čovek ubio je šest osoba na jednoj zabavi u Sijetlu, a potom i sebe. AP

U drugom masakru koji se dogodio u 9.15 sati prema lokalnom vremenu u zgradi Noris Hol gde su amfiteatri, profesorski kabineti i laboratorije, mladić azijskog porekla ubio je 32 studenta, profesora, a zatim izvršio samoubistvo. Nekoliko studenata se spasilo skačući kroz prozore s drugog sprata. Policija je u to vreme bila u studentskom domu, a kako se vidi na video zapisu koji je na svom mobilnom telefonu, skrivajući se od ubice, zabeležio student Džabal al Brauton, Palestinac iz Saudijske Arabije, čulo se tridesetak pucnjeva. Video zapis koji je od studenta Palestinca odmah otkupio CNN u toku dana na web sajtu ove TV mreže imao je milion i osam stotina hiljada „uključenja“. Predsednik Buš se obratio iz Bele kuće saučešćem, a u studentskim domovima širom SAD studenti pale sveće.

Posledice revolveraške kulture

Australijski premijer Džon Hauard izjavio je da napad u Virdžiniji pokazuje da je američka „revolveraška kultura“ negativna snaga u društvu i dodao da „nikada ne možemo garantovati da se ovakve stvari ne mogu i nama dogoditi“.

Iran je juče osudio ubistva u Virdžiniji, najgori napad u američkoj istoriji. „Osuđujemo ovaj napad i izražavamo saučešće državi i porodicama ubijenih“, izjavio je portparol Ministarstva inostranih poslova Mohamad ali Hoseini. „Napad na nedužne ljude, bez obzira na njihovu rasu i nacionalnost, u suprotnosti je s božanskim i ljudskim vrednostima“, kaže se u iranskom saopštenju.

Uprkos nedostatku diplomatskih odnosa dveju zemalja, Iran je i u prošlosti osuđivao nasilje i terorističke napade u SAD, uključujući i napade od 11. septembra 2001. Indija i Izrael izrazili su duboko žaljenje zbog ubistva dva profesora njihove nacionalnosti. Indija, koja ima 80.000 studenata u SAD, pozvala je na veću zaštitu i strože zakone o nošenju oružja. Bakingemska palata u Londonu izdala je saopštenje u kojem se navodi da je „kraljica šokirana i ožalošćena vestima o ubistvima u Virdžiniji“. Inače, kraljica Elizabeta II i njen suprug princ Filip imaju zakazanu posetu Virdžiniji za 3. maj. Kineski ministar inostranih poslova Li Zaoksing uputio je izraze saučešća američkom državnom sekretaru Kondolizi Rajs. Odgovarajući na spekulacije o napadaču koga očevici opisuju kao Azijata, preciznije Kineza, Li je rekao: „Ne treba spekulisati o tome dok je istraga u toku“. Australijski premijer Džon Hauard izjavio je da napad u Virdžiniji pokazuje da je američka „revolveraška kultura“ negativna snaga u društvu i dodao da „nikada ne možemo garantovati da se ovakve stvari ne mogu i nama dogoditi“. AP

Niko zasad zvanično ne želi ni da poveže dva napada, ali ni da isključi mogućnost njihove povezanost i da je to učinio isti čovek. Studenti, roditelji i javnost neprestano postavljaju pitanje da li je to propust univerzitetskog obezbeđenja i da li je trebalo zatvoriti kapije doma.
Virdžinija tek je, inače, smešten u izuzetno mirnom gradiću Blekburgu na 2.600 hektara i ima ugled veoma dobre visoke škole. Na ovom univerzitetu studira više od 25 hiljada studenata iz cele Amerike, ali i iz sveta. Dok se raspravlja o mogućim propustima u ovom događaju postavlja se mnogo šire pitanje: zašto su ubijanja u obrazovnim institucijama tako učestala u Americi. Naročito – da li je Amerika po broju ubistava i žrtava zapravo tipična sredina nasilja, kako je to pokušao da dokaže reditelj Majk Mur u filmu Kolumbajn, gde je opisao uzroke ubistva 12 đaka srednje škole u Kolumbajnu 20. aprila 1999. Istovremeno, čuju se i glasovi raznih organizacija koje se bore protiv ovdašnjeg lakog posedovanja oružja. Zavisno od toga o kojoj je saveznoj državi reč, svako ubistveno „ručno“ oružje može da se kupi gotovo kao bilo šta drugo u samoposluzi.
Savezna država Virdžinija jedna je od „najliberalnijih“ u tom pogledu. Posle sasvim lake provere kada se prvi put kupuje puška ili pištolj, kupac je obezbeđen od proveravanja i davanja imena kad to kupuje svaki sledeći put. Zanimljivo je da je baš Virdžinija najčešće ovde primer u raspravama o „naoružanom stanovništvu“, što se pripisuje i činjenici da je ovde sedište jedne od najmoćnijih institucija NRA (Nacionalne asocijacije za oružje). S više od tri miliona članova širom Amerike svojim ogromnim novcem („najisplativija“ je svakako industrija oružja) dosad je uvek uspevala da spreči federalno zakonodavstvo u pokušaju postavljanja oštrih uslova za posedovanje oružja. Danas deluje cinično, ali i zastrašujuće da je pre nekoliko godina Virdžinija u „dobroj nameri“ otežala prodaju u prodavnicama oružja, ali ostavila potpuno slobodnu trgovinu i bez davanja imena, ili pokazivanja dozvole – da se naoružava na izložbama. Od tada su izložbe „lakog naoružanja“ postale česte i redovne kao neka vrsta zabave. Istovremeno se rado podseća na vatreni govor bivšeg predsednika NRA glumca Čarlsa Hestona koji je rekao da se puška može oduzeti Amerikancima koji hoće da se brane od kriminalaca „samo iz moje hladne, mrtve ruke“. Ovih dana je upravo završena višednevna konferencija NRA gde je, između ostalih, posebno politički obojen govor održao doskorašnji ambasador SAD u UN Džon Bolton. Zbog ličnosti koje su na čelu NRA, zbog novca i uticaja, malo ko je spreman, kao Majkl Mur, da o tome javno govori. Predsednik Klinton je svojevremeno, posle masakra u Kolumbajnu, nešto pokušao da izmeni, ali su izmene bile male i već im je važnost prestala. Pogotovo što pred kriminalom u mnogim delovima SAD ima veliki broj pristalica „samoodbrane“ i olakog potezanja oružja.