„Obični“ građani kao državni portparoli

Naime, Vladin Tviter nalog se na svakih nedelju dana poverava novom građaninu, takozvanom ŸŠveđaninu, koji praktično postaje portparol države na ovoj mreži. Sve je počelo kada je Vladina turistička agencija došla na ideju da prezentuje zemlju na Tviteru, što je rezultiralo Ÿšvedskim programom, poznatim i kao „Kustosi Švedske“. Na projektu je angažovana i marketinška agencija Volonter.

– Švedska zastupa vrednosti kao što su progresivnost, demokratija i kreativnost. Smatramo da se to najbolje može pokazati tako što će se Tviter nalog koristiti na progresivan način i poveravati običnim Šveđanim, rekao je Patrik Kempmen, kreativni direktor „Volontera“.

Šveđani se za ovaj projekat ne prijavljuju sami, već ih predlažu drugi, a zatim ih bira komitet koji čine tri člana, od kojih je jedan Kempmen. Da bi građanin postao ŸŠveđanin potrebno je da bude „zanimljiv“, da zna kako se koristi Tviter i da bude spreman da objavljuje postove na engleskom.

– Ne sme da radi ništa što je ekvivalent krivičnom delu, a zabranjeno je i da iznosi lične političke stavove i pripisuje ih državi – rekla je Šerin Avad, advokat muslimanske veroispovesti, koja je nedavno bila u ulozi ŸŠveđanke.

Sudeći po Tviter objavama dosadašnjih ŸŠveđana može se zaključiti da tipičan Šveđanin ne postoji. Jedan od njih je tokom svog „mandata“ na društvenoj mreži kritikovao ministra spoljnih poslova Karla Bilta, dok je pak drugi objavio da želi da vodi ljubav. Prvi ŸŠveđanin Džek Verner (23) dobio je više hiljada pristalica pošto je naveo koje su mu omiljene aktivnosti u trenucima dokolice. Prikačena mu je etiketa „Šveđanin koji masturbira“.

– Hteo sam da pokažem da se često ponašam nezrelo i glupo kao što je slučaj i sa ovom zemljom, a sigurno i sa vama i mnogim drugim ljudima širom sveta. Ovakve objave su mnogo zanimljivije od objava ‘Pogledajte ove divne slike prirode’ – rekao je Verner za Njujork tajms.

Najstariji među ŸŠveđanima ima šezdeset godina, dok je najmlađi srednjoškolac Erik Ajzberg, koji živi s roditeljima na jugozapadu zemlje.

Program „Kustosi Švedske“ poslužili su kao model za slične projekte u drugim zemljama, uključujući Veliku Britaniju, s tim što je u većini slučajeva reč o privatnim inicijativama za koje nije potrebna dozvola Vlade.