Obišli smo prodavnice i pekare: Praktikuju li građani Srbije način kupovine koji je uveliko zaživeo na Zapadu?

U Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu se navodi da od oko 2,9 miliona tona otpada koliko se napravi svake godine u Srbiji, oko 600.000 tona se ne prikupi i ne deponuje ni na sanitarnim deponijama, ni na smetlištima, već završava na divljim deponijama.

Jedan od načina da se navedena brojka smanji jeste i “zero waste” princip života, ali i poslovanja prodavnica.

Šta su “prodavnice bez otpada”

“Prodavnice bez otpada” ili Zero waste shops” je relativno nov koncept trgovina u svetu čiji je cilj da pokaže kako je moguće poslovati bez doprinošenja globalnim, ekološkim problemima.

Kako opšta populacija postaje mudrija u donošenju izbora koji direktno utiču na pitanja životne sredine, sve veći broj bira da traži alternativu za kupovinu robe.

Prodavnica koje posluju po “zero waste” principima, omogućavaju potrošačima da kupuju bez otpada kroz eliminaciju ambalaže i podsticanjem upotrebe višekratnih posuda, koje donose od kuće, te punjenje i dopunjavanje istih najrazličitijom hranom, proizvodima za lepotu, čišćenje i još mnogo toga. Zalihe se čuvaju i izlažu u raznim dozerima širom radnje.

Proizvodi se ne prodaju pojedinačno upakovani, tako da se sav višak kartona i plastike, koji potrošači obično nose kući prilikom kupovine i na kraju ne recikliraju, zamenjuje ili za višenamenske plastične posude ili za staklene tegle i papirne kese dostupne u radnji.

Procenjuje se da postoji oko 200 prodavnica koje posluju po principu “bez otpada” širom Ujedinjenog Kraljevstva, a ovaj model poslovanja se sve više širi po celom svetu.

Pošto kupci mogu da izvagaju tačnu količinu koja im je potrebna, nisu u obavezi da kupuju unapred određene porcije hrane, koje mogu biti delimično bačene. To takođe znači da kupac plaća samo ono što mu je zaista potrebno.

Ukoliko postoje određene namirnice koje konzumirate redovno, ovakav način omogućava da na veliko kupite iste bez dodatnog otpada, ali i uštedu vremena, budući da ćete ređe imati potrebu da odlazite u prodavnicu. Na taj način smanjićete učestalost kupovine u celini, te emisiju štetnih gasova koja se stvara ukoliko vozite automobil.

Supermarketi nam daju beskrajne mogućnosti za prerađenu hranu, bilo da su to grickalice pune šećera i masti ili, ne baš hranljiva, gotova jela. Prodavnice sa “nultim otpadom” uglavnom nude zdrave namirnice, često lokalnog porekla, kako bismo sami sebi napravili zdravija jela.

U kojoj meri se kod nas primenjuju ovakvi principi?

Obišli smo nekoliko različitih objekata kako bismo proverili da li i u kojoj meri potrošači u Srbiji praktikuju princip kupovine bez otpada.

Prva prodavnica koju smo obišli na teritoriji Beograda bila je jedna zdrava hrana – najbliži model poslovanja evropskom “zero waste” konceptu prodavnica.

U kratkom razgovoru sa prodavačicom saznajemo da, iako postoje pojedinci, velika većina potrošača oslanja se na papirne kese koje radnja nudi, kao i plastične koje im služe za transport celokupne robe koju su kupili do svog stana.

“Postoji jedan dečko koji u ovu radnju dolazi sa staklenim posudama i isključivo traži da mu u njih spakujemo ono što kupuje. U radnju, na jednoj od drugih lokacija, dolazi i jedna žena koja donosi stare, papirne kese i traži da joj u njih spremimo ono što je kupila”, kaže radnica u zdravoj hrani.

Kako je dodala u neobaveznom razgovoru, gotovo i da nema ljudi koji će odbiti kesu, iako se ista naplaćuje nekoliko dinara, a osim dvoje pomenutih, retko ko donosi svoje posude.

“U principu, ukoliko je gužva, ne možemo da se obavežemo da pakujemo u ambalaže koje kupac donese, nemamo vremena za to. Vage na kojima merimo robu su podešene tako da oduzmu težinu kese ili plastične posude koju mi u radnji imamo, a za svaku drugu ambalažu potrebno nam je određeno vreme kako bismo vagu podesili da oduzme njenu težinu, pa potom i da pakujemo”, zaključuje radnica, a sličnu priču potvrđuje još jedna iz prodavnice u unutrašnjosti.

Sledeća stanica bila nam je pekara. U kratkom razgovoru sa radnicima u jednoj pekari u Beogradu i nakon nekoliko čudnih pogleda, saznajemo da im niko nije dolazio sa zahtevom da kupljene proizovde spakuju u posebnu posudu ili kesu koju kupac donese.

Potragu za odgovorima nastavili smo u prodavnici gotovih jela gde smo dobili informaciju da, iako retko, pojedini potrošači donose svoje plastične posude i traže da u njima dobiju kupljene obroke. Kada su u pitanju restorani brze hrane ili posebnih, svetskih kuhinja, tendencija ka priboru za jelo koji je napravljen od materijala pogodnog za reciklažu, polako se uočava. Nekolicina restorana širom glavnog grada uveliko je uvela posude i escajg napravljen od recikliranog materijala ili drveta.

Iako smo na pijacama navikli da viđamo kolica u koje potrošači smeštaju kupljene namirnice, prodavci ističu da malo ko odbija kese, te da su retki oni koji sa sobom ponesu posebne, od kanapa isprepletane, cegere u koje smeštaju kupljenu robu.

Na kraju, posetili smo jedan veliki market. U kratkom razgovoru sa prodavcem na odeljku za suhomesnate proizvode, na pitanje zašto se prilikom pakovanja koristi velika količina papira, odnosno celofana, u koji se zamota kupljeni proizvod, odgovor dobili nismo, već samo prek pogled. Koleginica pojašnjava da “to dodaje koji gram na vagu” te da potrošač dobije za isti novac manje proizvoda. Validnost iznete tvrdnje nismo uspeli da proverimo.

Postoje i prodavnice koje svojim kupcima omogućavaju jeftine zamene za plastične ambalaže. Tako jedan od velikih lanaca marketa u delu za voće i povrće prodaje i višekratne kese za iste. Moguće ih je prati, a vage u pomenutom marketu su podešene tako da automatski anuliraju težinu vreća.

Kako u svetu, tako je i Srbija, bojažljivo i polako, uskočila u voz “zero waste” proizvoda za lepotu, ali i kućnu hemiju, pa se sve češće priča o potrebi za prodavnicama u kojima će biti moguće dopuniti deterdžent ili prašak za veš u već postojeće posude. U isto vreme, pojavljuje se sve više brendova čija pakovanja je moguće reciklirati, iako, kako to ističu pojedini ekološki aktivisti, “ne znači i da se zaista reciklira”.

Kao jedan od pravaca da se više ne govori o izuzecima, već o opšteprihvaćenom ponašanja većine stanovnika Srbije, država bi u budućnosti mogla da razmisli o različitim načinima za podsticaj trgovaca i potrošača u pravcu „zero waste“ kupovine. Niže cene robe ili povrat dela PDV-a, svakako su neka od rešenja o kojima treba razmišljati.