Obišli smo prodavnice i pekare: Praktikuju li građani Srbije način kupovine koji je uveliko zaživeo na Zapadu?

Povodom Svetskog dana životne sredine

Ostavite komentar


  1. Zero Waste je za bogata i osvescena drustva, u kojima zive srećni i zadovoljni gradjani. Kod nas ce i dalje biti Zero Chance da dobijemo normalnu vlast koja ce raditi na tome da i građani budu normalni.

  2. Hrana i sve ostalo u prodavnice dolazi spakovana u plasticnu i kartonsku ambalazu. Sta sa tim, problem sto kada kupis nosis u plasticnu kesu !!!!!!

  3. „umesto odgovora dobili smo mrki pogled“
    To je Srbija u jednoj rečenici. Živim u inostranstvu i ovde je normalno da nosiš sa sobom torbu u radnju ili eventualno ambalažu. Niko te neće čudno gledati zbog toga. Naprotiv, prodavci će postaviti pitanja jer žele i oni da nauče nešto novo. Nakon jednog razgovora o ambalaži, naš lokalni restoran je počeo da nudi popust za kupce koji donesu svoju posudu za take-away.
    To je možda fin opis normalnost zbog koje ljudi napuštaju srbiju. U Srbiji prek pogled i obrazloženje da zakinu na vagi. U normalnoj zemlji-prijatan razgovor i uočljiva promena na bolje.

  4. Sa svojih 55 god. pamtim kupovinu mleka u zamenskoj staklenoj ambalazi, odlazak sa cegerom u prodavnicu I stav da nismo razvijeni kao zapad gde to nije potrebno. Sada opet nismo razvijeni kao zapad zato sto ne radimo ono sto smo radili i promenili pod njihovim uticajem. Kao da nas vrte? Kao da nisu izracunali pricu do kraja kad su uveli plasticne kese, flase i ostalo. Mozda bi sada za promenu mogli da nas pitaju sta i kako treba. Da se izvine i plate stetu.

  5. Priča, u kojoj sam bio očevidac, ide ovako.
    Aarau, subota, trogovački prehrambeni lanac COOP, kasa, čovek u zreloj dobi plaća svoje namirnice i traži plastičnu kesu da bi iste popakovao. Blagajnica/kasirka kaže da nema, samo papirna kesa stoji na raspolaganju. On odbija, hoću plastičnu kesu ili zovi šefa poslovnice… nastaje svađa, dolazi obezbeđenje, guranje, natezanje i na kraju dolazi i policija, čovek priveden.
    Dolazi do sudskog postupka, (član…., ….), čovek osuđen dve godine uslovno (remećenje javnog reda i mira…), novčana kazna od oko 2500 CHF, plus troškovi suda.
    S obzirom da se radilo o mom komšiji, znam sve podatke iz prve ruke. Ukratko, šta je okrivljeni izjavio, odnosno kako se branio, na sudu?

    Imamo USA iz koje nam se sve predodređuje i servira.
    Tako npr. imamo politiku oružja, koje se masovno proizvodi, masovno reklamira, masovno prave kursevi rukovanja i upotrebe, masovno kupuje. I ako taj koji ga je na kraju lanca kupio i „tragično“ upotrebio – ide na robiju ili smrtna kazna. Samo on, niko prethodni u lancu.

    Imamo porno industriju, koja nam se kroz masovne medije masovno na svakom koraku servira: grupno, pojedinačno, ovako, onako, on i ona, ona i ona, on i on, mama i tata, tata i kćerka, mama i sin, baba i unuk, deda i unuka, nežno, nasilno, silovanje, krvarenje, sa ubistvima, pedofilija. I na kraju ako neko na kraju lanca (konzument, tj. gledaoc istih predstava) toliko poludi pa to isto primeni kao u tim predstavama, može otići doživotno u ćorku ili biti smaknut. Samo on, niko prethodni u lancu.

    I šta imamo sada sa ovom ekologijom u dućanima, obrazložio je on?
    Ja se redovno snabdevam u dućanu, kao i svi mi. Niko od nas ne ore, ne seje, ne žanje žito, ne muze kravu, dakle sve mi to kupujemo, grad je ovo, normalno. I šta ja vidim kod vas u dućanu? Pa sve što sam uzeo u kolica, 90% svega toga, meso, mleko, keksi, kobasice, riba, riža, makaroni, sokovi, voda, šamponi, paste za zube, grickalice, semenke, smrznuto povrće,…, sve je to upakovano u plastiku. Puna kolica plastike.
    Prošli puta sam uzeo papirnu kesu. Međutim noseći to ulicom, smrznute stvari su se počele otapati o moja kesa se raspala, sve popadalo na ulicu. Nisam imao načina da to u bilo što potrpam i nosim, na kraju sam time napunio korpu za otpatke koja se našla u blizini. Bio sam ogorčen. To mi je bila škola. Nauk.
    Sada sam tražio plastičnu kesu, inzistirao. Jer kakav je to smisao cele ekološke politike, da mi natrpate puna kolica plastike, a onda na kasi uvalite ne adekvatan papir. Glumite ekologe, reklamirate to na sve medije, a u stvari sve prodajete upakovano u plastiku? I ovde sada nikog niste pozvali na sud, nikog ni da saslušate, a kamoli da okrivite, od ovih u ovom konkretnom lancu, zagađivače od proizvođača do prodavca, svi oni koji sve ovo konzerviraju, pakuju, plastiku u hrani, plastika oko hrane. Samo mene ste ovde doveli, dakle niko iz lanca ko sve to prouzrokuje nije na sudu. Samo ja krajnji potrošač. Zato, sve ovo nema smisla. Ne priznajem bilo šta drugo osim odbacivanja kompletne optužnice i plaćanja naknade za maltretiranje kao i celokupnih troškova.
    Svi njegovi navodi su odbačeni kao besmislica – suđen je.
    Po meni, čovek je 100% u pravu.

  6. Што не платиш на мосту, платиш на ћуприји. Колико шуме треба да се посече да би се произвео толики папир? Колико струје треба у производњи стакла ? Млаћење празне сламе.

  7. išli smo ranije sa cegerima u prodavnicu ali smo bili nerazvijeni i zatucani pa smo se razvili zapdnim plastičnim napredkom

  8. Se slazem sa g-dinom Rajkovicem .Ja sum setal ja sum bil na zapad.

  9. U većim marketima, na odeljcima za voće i povrće pakujem sve u jednu kesu i lepim pojedinačne cene na istu kesu. Nisam imala problema sa tim, osim u Super Veru gde je radnica na merenju rekla da mogu maksimalno tri vrste proizvoda u jednu kesu da stavim – ali nije umela da objasni zašto.

  10. Jeste, „zero waste“ je nepojamno dostignuće…Ne znam kako vas nije sramota što je BG jedina prestonica u Evropi koja ne filtrira otpadne vode, nego sva kanalizacija direktno ide u Savu&Dunav, a vi trabunjate o plastičnim kesama, dok je čak i „česmovača“ puna nanoplastike koju svi mi pijemo. Selo gori, a baba se češlja.

  11. Ko će postaviti pitanje prodavcima zašto pakuju 40g čipsa u pakovanje u koje može stati 100-120g?
    A 90g u onu u koju može stati 200g?

    Zašto pune vodu i sokove u plastične flašice od 0.2/0.25/0.33 L?
    Ako je nekome toliko dovoljno, onda nije žedan. Ko je žedan, kupiće makar 0.5L.

  12. U mome detinjstvu i mladosti u FNRJ/SFRJ nije bilo smoposluga. Kupovalo se u „Specerajima“ sve se merilo i pakovalo pred musterijom. Pakovana roba dolazi sa samoposlugama. Hteo bih samo da potsetim da je u doba pre samoposluga u cuvenij Politikinoj rubrici „Medju nama“ ogroman broj citaoca zamerao i protestvovao sto se u nasoj zemlji nista ne pakuje „kako treba“ da nema plasticnih kesa kao u naprednim i razvijenim zemljama zapada i da smo mi jos jako primitivni i zaostali. Kod nas u provinciji su devojke koje su malo drzale do sebe, setale po korzu sa nekom sarenom plasticnom kesom iz inostranstva kao jednim vaznim aksesoarom. Sada je situacija obrnuta. Oni koji imaju gotova pakovanja su primitivni i zaostali. Oni drugi koji to nemaju su napredni i ekoloski svesni. I tako uvek u krug – istorija se ponavlja, samo su neki drugi akteri.

  13. Ne razumem zašto se zamajavamo pričom da smo prihvatili od nekuda plastiku jer smo bili prosti sa papirnim kesama i cegerima, a sada nas vraćaju na to naše jer su ‘ekološki osvešćeni.’ Zašto god da smo prihvatili pakovanja u plastiku, a mislim da je jer je jeftinije, sada je situacija na globalnom nivou drugačija i zato se sve menja.
    P.S. Nekada su u C marketima pakovali suhomesnate proizvode koji su ranije isečeni na kartonskim podmetačima i uvijali celofanom, isto i kolače. Kad smo kupovali kiselo mleko, bilo je u zamenskim flašama. Ako bi uzeo hranu za poneti u restoranu nosio si svoju posudu koja nije bila plastična. Vremena su se promenila, ali svi treba da uradimo što najviše možemo. Bar da ponesemo ceger.

Ostavite komentar


Društvo

Naslovna strana

Naslovna strana za 21. i 22. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Igor Brakus, radijski voditelj

Kao što sam naziv kaže, ako danas ne saznamo ono što se dogodilo danas, već sutra će biti kasno.