Srbija poslenjih par godina definitivno postaje zemlja protesta. Iako su protesti postali redovna pojava od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, režim je u početku bio mnogo tolerantniji kada su u pitanju organizatori protesta, dok u poslednje vreme gotovo da ne postoji aktivista koji je bio u organizaciji nekog protesta, a da nije bio bar jednom na sada već čuvenom „informativnom razgovoru“.
Informativni razgovor i ne postoji više kao zvanična službena radnja policije i tužilaštava, već se koristi kao kolokvijalni izraz za nešto što se zove davanje izjave u svojstvu građanina.
Policija prema Zakonu o krivičnom postupku ima pravo da pozove neko lice da da izjavu u svojstvu građanina ukoliko smatra da to lice poseduje informacije i saznanja o nekom krivičnom delu. Građanin na poziv mora da se odazove, ali ima pravo da ne izjavi ništa. Na advokata ima pravo, ali policija nije obavezna da mu ga obezbedi po službenoj dužnosti. Još jedna bita stvar u vezi davanja izjave u svojstvu građanina je ta da policija onoga ko daje izjavu može da zadrži najduže četiri sata.
U praksi ovo znači da policija praktično svakoga može da pozove na razgovor čak i kada postoji samo indicija da bi taj neko mogao da ima saznanja o nekom krivičnom delu.
Građani se na ovakve razgovore u najvećem broju slučajeva pozivaju pismeno ili telefonom. Privođenje je dozvoljeno, ali se ono primenjuje samo ukoliko se neko ne odazove na poziv ili ako postoje izuzetne okolnosti zbog kojih ga nije moguće uputiti.
Međutim, kada su u pitanju aktivisti koji učestvuju u organizovanju protesta, gotovo se uvek privode na ovakve razgovore.
Najsvežiji primer ovakve prakse je privođenje aktiviste Nikole Ristića iz studentske organizacije „SviĆe“.
On je pre dva dana priveden dok se nalazio ispred Predsedništva, pre početka protesta u Beogradu zbog tragedije na novosadskoj železničkoj stanici. Policajci u civilu su mu saopštili da ga privode kako bi dao izjavu zbog jedne njegove objave na društvenim mrežama, jer prema njihovom mišljenju, u toj objavi su mogući elementi nasilnog rušenja ustavnog poretka.
Iako policija poseduje Nikolin kontakt, on nije pozvan na ovaj razgovor, već je priveden.
Ninić: Reč je o koordinisanoj i dirigovanoj akciji zastrašivanja
Advokat Ivan Ninić smatra da su ovakva privođenja deo taktike zastrašivanja i gušenja građanskog aktivizma. On za Danas kaže da svaki oblik kriminaliteta u jednom društvu mora beskompromisno da se suzbija ali da način na koji se ljudima upada u stanove i kuće, oduzimaju telefoni i računari nema nikakve veze sa stvarnom borbom protiv kriminala.
„Ukoliko imate mogućnost da pozovete čoveka na informativni razgovor, zbog neke objave ili aktivnosti na društvenim mrežama i u javnom prostoru, odakle onda potreba da ljude tretirate i hapsite kao da su teški kriminalci?“, pita se Ninić.
On navodi da je dovoljno samo da se uporedi koliko ljudi se na taj način uhapsi, koliko završi u pritvoru, a koliko na kraju bude pravnosnažno osuđenih.
„Ovde osuda sama po sebi i nije cilj, već taj psihološki efekat razbijanja građanskih protesta, gušenje aktivizma i kritike vlasti i ograničenje esencijalnih ljudskih prava i sloboda, koje su karakteristične za demokratsko društvo. Sve ovo što gledamo proteklih meseci, a što dolazi iz institucije tužilaštva predstavlja slom pravnog poretka i promociju simbioze pravosuđa i politike. I to u praksi uvek traje onoliko dugo koliko traje jedan režim“, kaže Ivan Ninić.
Prelević: Imaćemo više privedenih koji zahtevaju odgovornost nego onih koji su odgovorni za tragediju u Novom Sadu
Advokat Božo Prelević kaže za Danas da on privođenja aktivista vidi kao svojevrstan paradoks, jer su građani preneli suverenost na izborima izabranim predstavnicima, a sada ti isti izabrani predstavnici privode građane ne bi li im ugrozili vlast koju su im upravo oni dali.
Na pitanje da li policija može da poziva građane na razgovor umesto da ih privodi Prelević ukazuje da po zakonu može i jedno i drugo.
„Naravno da policija može da poziva građane i tome bi uvek trebalo stremiti, ali ovako deluje opasnije. Vlast jednostavno koristi državni aparat protiv građana. Moje mišljenje je da što je vlast uplašenija biće sve represivnija prema kritici i onima koji te kritike javno iznose“, kaže Prelević.
On dalje navodi da ćemo doći u situaciju da svako ko javno bude ukazivao na to da za tragediju u Novom Sadu krivicu moraju da snose odgovorni bude priveden.
„Ja verujem da će biti više privedenih ljudi koji su tražili i traže odgovornost za ovu tragediju, nego ljudi koji su za nju krivi.
VJT u Beogradu pomno prati objave na društvenim mrežama
Objave na društvenim mrežama su postale veoma „klizav teren“ kada su kritike na račun vlasti u pitanju.
Iako zaista postoje objave u kojima se otvoreno poziva na nasilje, rasnu i versku mržnju i druga krivična dela, glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović sa velikom pažnjom prati objave koje se tiču kritike vlasti.
On je juče u zvaničnom saopštenju naložio Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal da hitno identifikuje i procesuira odgovorne za pretnje upućene najvišim državnim funkcionerima u objavi na društvenoj mreži X.
Stefanović je pretnju najvišim funkcionerima države video u objavi u kojoj je postavljen video klip iz serije „Sablja“ u kojoj nekadašnja predsednica Narodne skupštine Nataša Micić saopštava javnosti da se uvodi vanredno stanje nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. U objavi ispod videa je napisano: „Kada ponovo budemo videli nekoga da izgovara ove rečenice u glavnom dnevniku, tada će ovoj zemlji konačno svanuti“.
Ivan Ninić kaže da je, kada se pročita sadžaj sporne objave i smisao jasno da, u konkretnom slučaju, nema elemenata krivičnog dela ugrožavanje sigurnost, niti bilo kog drugog dela iz nadležnosti tužilaštva.
„U pitanju je vrednosni sud da su vanredno stanje i neka nova „Sablja“ potrebna Srbiji, a ne poziv na bilo čije ubistvo. Dakle, niti ima stvarne namere da neko od državnih funkcionera bude lišen života, niti se tako nešto iz ovoga može zaključiti. To je jasno i tužiocu Nenadu Stefanoviću, ali on ima tu potrebu i manir da kontinuirano, od dana stupanja na funkciju glavnog tužioca u VJT, dokazuje lojalnost Aleksandru Vučiću i režimu“, smatra Ninić.
On navodi da Stefanović ovakve stvari radi opskurnim saopštenjima ili konkretnim akcijama, koje treba da podupru režim i uteraju strah u kosti građanima. Dodaje i da kada se takve stvari čitaju, slušaju i gledaju, stiče se utisak da je Više javno tužilaštvo u Beogradu apsolutno postalo deo partijske infrastrukture i komesarijat SNS-a.
„Imamo situaciju da tužilaštvo želi da bude cenzor, odnosno regulator slobode mišljenja i izražavanja, u svakoj situaciji koja je problematična za vlast, dok ispod radara prolaze organizovani kriminal i najteži oblici sistemske korupcije te iste vlasti“, kaže Ivan Ninić.
Ni naš drugi sagovornik Božo Prelević ne misli da u konkretnoj objavi na društvenoj mreži X postoji bilo kakva pretnja upućena državnim funkcionerima.
„Stefanović smatra da je to aluzija na neki priželjkivani scenario. To nije pretnja ni po kakvoj sudskoj praksi. To će biti pretnja po novoj praksi koja se uvodi, a po kojoj je svako ponašanje „bez vazelina“ krivično delo. Nama će ostati dve mogućnost: da mnogo hvalimo predsednika, a druga je da malo hvalimo predsednika“, kaže Prelević.
On kaže da je u ovom slučaju pitanje šta je u glavi tužioca Stefanovića kad on ovo tumači kao pretnju. Prelević smatra da tužiocu Stefanoviću nije cilj da pokretanjem postupka dokaže svoje sumnje,već da pošalje poruku.
„Poruka je da će svaka objava koja ima za cilj kritiku predsednika biti predmet istrage tužilaštva. I sam Stefanović je svestan da u ovakvoj objavi nema pretnje. To može biti pretnja samo ukoliko bi taj koji je ovo napisao rekao tužilaštvu da je time hteo da pozove na ubistvo nekog funkcionera“, smatra Božo Prelević.
Prelević kaže da smo došli u situaciju da pored uvođenja verbalnog delikta, sada imamo i delikt mišljenja, jer se tužilac bavi pretpostavkama šta je neko mislio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.