Obračun u trouglu SAD, Rusija, Saudijska Arabija

Ona je glavni oslonac političke stabilnosti. Henri Kisindžer je tvrdio da je upravo naftni šok iz 1970. bio katalizator stvaranja modernog sistema međuzavisnosti u svetu.

On je pomogao da se stvori diplomatska arhitektura i osnivanje Međunarodne agencije za energiju koja upravlja energetskim viškovima i deluje u slučajevima opasnosti. Od tada, kada su vlade i kompanije, shvatile važnost stabilnosti energetskog tržišta, kretanja u energetici, a posebno u nafti i gasu, prate se i pomno analiziraju.

Kako se svetski poredak lomi, tako se lomi i naftno i energetsko tržište.

Zalivske zemlje, umesto višedecenijske bliskost sa SAD, sada nalaze nove partnere, a SAD polako, ali sigurno, „dižu sidra“ iz regiona.

Bliskoistočni naftni klub (MEPC) je zatvorena asocijacija koja svoj godišnji skup održava u Abu Dabiju, a njegovi su članovi vodeće ličnosti svetskih kompanija koje proizvode i prodaju naftu kao i svi ostali koji su uključeni u ovaj veliki i složeni lanac krvotoka svetske ekonomije.

Tu su sve vodeće svetske i nacionalne naftne kompanije, osim ruskog Gazproma, ali je ruski Lukoil jedan od glavnih partnera u organizovanju ovog skupa.

Ova godina upadljiva je po velikim promenama naftnog i energetskog sektora. SAD se pojavljuju na svetskom tržištu kao prodavac energenata, što je novina koja neminovno dovodi do ugrožavanja prethodnog modela u kome su dominirale zemlje – članice OPEK i Rusija kao proizvođači, a SAD i Kina kao potrošači energije.

SAD postaju globalni lider u proizvodnji energije, što otvara nove mogućnosti, ali i stvara problem širom sveta. SAD su duže od 40 godina zabranjivale izvoz nafte, da bi zabrana bila ukinuta 2015.

One su na putu da sledećeg meseca, kao najveći proizvođač nafte na svetu, proizvedu 13 miliona barela. Bile su 15. proizvođač tečnog gasa 2016, a sada su treće, dok su drugi proizvođač energije iz obnovljivih izvora.

Ono što se događa u SAD, veoma pomno prate Rusija i Saudijska Arabija. Rast energetske proizvodnje dovešće do toga da SAD u četvrtom kvartalu 2020. postanu neto izvoznik energije.

Napetosti i trvenja koja postoje između SAD i Evrope, SAD i Rusije, SAD i Kine, u značajnoj meri imaju energetska pitanja kao podlogu, jer su SAD, kao „novi prodavac energenata“, u potrazi za tržištima sa kojih žele da istisnu već postojeće snabdevače.

Prve signale posmatrači vide u stvaranju Rusko – kineskog saudijskog investicionog fonda. U tom pravcu bilo je postavljeno pitanje nekadašnjoj američkoj državnoj sekretarki, Kondolizi Rajs, (2004 – 2009) o zajedničkim ekonomskim projektima, kakvo je upravo stvaranje ovog fonda, iz koga su Amerikanci izbačeni, što je do skoro bilo sasvim nezamislivo.

Veliki deo odgovora nalazi se, ocenila je ona, u američkoj pasivnosti i brojnim signalima kojima se nagoveštava da SAD napuštaju Bliski istok i Zaliv. Upravo tome Rajsova je pripisala promenu ponašanja arapskih partnera, pa i onih najlojalnijih, koji su sada u potrazi za novim partnerima.

„Mi ne možemo da napustimo teren i da očekujemo da neko drugi neće da dođe“, rekla je Rajsova. „Mi moramo da budemo ovde prisutni, da predstavimo svoj investicioni kredibilitet i da saopštimo da su investicije u SAD dobrodošle i sigurne jer kod nas postoji vladavina zakona“, dodala je Rajsova.

Frank Fenon, kao zvaničnik Trampove administracije, ovu stvar vidi na drugi način. On smatra da uopšte „nema vakuma“ zbog američkog povlačenja, već da zemlje, poput Rusije, „podstaknute na zaključivanje investicionih ugovora zbog američke konkurencije“.

On je naglasio da „nije iznenađen što se Rusija trudi da bude prisutna u zalivskom i ostalim regionima“, jer je to „racionalno, iako mi to možda ne volimo“. Ono što se događa na Bliskom istoku i širom sveta, jeste uzrokovano „američkom energijom i američkim inovacijama“, naveo je Fenon.

Ostvarenje „energetske nezavisnosti“ smatra se „ugaonim kamenom“ ekonomskog rasta uz mogućne političke dobitke. SAD se suočavaju, kako je naveo Fenon, sa „oštrom konkurencijom etabliranih energetskih proizvođača, poput Rusije“, pa je „Evropa postala poprište nadmetanja između Moskve i Vašingtona u snabdevanju kontinenta prirodnim gasom“.

Drugi važan proces je američko nadmetanje sa „stvorenim i sve snažnijim savezništvom između zemalja OPEK-a i Rusije koja nije članica“.

Ne samo da OPEK, koji predvodi Saudijska Arabija, ima sporazum s Rusijom da kontroliše proizvodnju, nego su ove dve zemlje potvrdile partnerstvo u energetskim investicijama poslednjih godina, a posebno prilikom nedavne posete ruskog predsednika Putina Saudijskoj Arabiji.

Energetsko nadmetanje dovešće do pada proizvodnje nafte sledeće godine, upravo zbog većih isporuka od strane rivalskih SAD. Globalna tražnje za sirovom naftom biće prosečno 29 miliona barela dnevno, što je pad od 1,2 miliona dnevno u poređenju sa 2019. Ukoliko OPEK bude proizvodio na nivou iz avgusta ove godine, dakle pre napada na postrojenja Aramka u Saudijskoj Arabiji, to će značiti višak od 200 000 barela dnevno.

OPEK već sedam godina gubi po jedan procenat udela u svetskom tržištu. I pored gubitka nafte iz Venecuele s tržišta i Irana, koje su uklonjene Trampovim sankcijama, proizvodnja nafte je rasla za milion barela dnevno, a isto toliko je je rasla i tražnja.

Kina je u avgustu uvezla za skoro 12 odsto više nafte nego prošle godine u istom mesecu, a narednih godina tražnja će da se preseli u Indiju, gde se prognozira konstantan godišnji rast od četiri odsto. To je upravo ono što američki predsednik želi – stvaranje prostora za američku naftu, ali za to je bilo potrebno i saučesništvo Saudijske Arabije i OPEK-a, koji su pomogli ovu operaciju.

Pomoćnik za energetiku američkog državnog sekretara, Frank Fenon, ilustrovao je promene budućim dramatičnim rastom srednje klase u svetu: sa sadašnje 3,5 milijardi pripadnika koji se smatraju srednjom klasom, za 10 godina ta populacija će da poraste na 5,4 milijarde. Nadolazeća srednja klasa je obrazovanija i više putuje, a s tim dolaze o dodatni zahtevi za energentima.

Energetska trka je u toku širom sveta, pa ona stvara povoljnu poziciju za bliskoistočnu naftu „zbog infrastrukturnih i energetskih projekata kojima se horizont vidi za narednih 50 godina“. Američki zvaničnik ocenjuje da američki konkurenti, Kina i Rusija, „vide šta se događa i žure za zauzmu pozicije na Bliskom istoku, jer su preplašeni“.

Na osnovu reči američkog zvaničnika, izgledno je da se pomalja novi savez Rusije i Saudijske Arabije koji blokira američku penetraciju na svetsko tržište energenata i potvrdu njihove pozicije dominantnog svetskog proizvođača energenata. To sve govori da će SAD nastojati svim sredstvima da slome otpor ovog dvojca, koji je u međuvremenu pojačan i Kinom.

Rusko – kineski – saudijski investicioni fond obrazovan je u oktobru 2018. tako što se Saudijska Arabija pridružila Rusko – kineskom investicionom fondu. Tek je prošle nedelje, dva dana nakon što je Aramko saopštio da izlazi na berzu, direktor Ruskog direktnog investicionog fonda, Kiril Dimitrijev, izjavio da će taj fond snažno nastojati da privuče kineske investitore za Aramkovu prodaju. Aramko, za početak, prodaje samo pola procenta kompanije.

Reč je o najprofitabilnijoj svetskoj kompaniji čiji je prošlogodišnji neto profit bio 111 milijardi dolara, a prihod 360 milijardi dolara. Uzbuđenje u naftnom i energetskom sektoru zbog toga je ogromno. Najvažnija tema u kuloarima skupa upravo je bila mogućnost da Rusi i Kinezi postanu značajni deoničari Aramka.

Ovome je sredinom oktobra prethodila turneja ruskog predsednika Putina u Saudijsku Arabiju i UAE, koja je, po svemu sudeći, uključivala i razmatranje ove investicije. Ruska strana tada je izjavila da je „poseta veliki korak napred“ zbog „ogromnog partnerstva koje je razvijeno između Rusije, Kine, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata“. Već tada je najavljeno da se razmatraju mogućnosti investicione saradnje „možda u Kini, a možda u Saudijskoj Arabiji“. Za sada je to „možda“ prvo stiglo u Saudijsku Arabiju.

U pauzama okruglih stolova i panela, mogla je da se čuje i još jedna „apokrifna“ verzija uzroka zbližavanja Rusije i kompanije Aramka. Sve, navodno, potiče od slavne porodice britanskih obaveštajaca – Filbi, oca DŽona i sina Kima. Otac DŽon je praktično bio osnivač Aramka, zajedno sa saudijskim kraljem Ibn Saudom.

Nagađa se da je on sam imao udela u vlasništvu koje je preneo na svog sina Kima, najčuvenijeg britanskog – sovjetskog duplog agenta, čiji je prebeg u Moskvu bio svetska senzacija. Odlazeći u prestonicu svetskog komunizma, Kim Filbi je navodno poneo i očeve tapije na udeo u vlasništvu u Aramku, te su one tako, na kraju, pripale Moskvi.

Svejedno da li je ova legenda tačna, Kiril Dimitrijev je rekao da ne očekuje „masivne investicije iz Rusije, zbog toga što su nafta i gas veoma ozbiljno zastupljeni u ruskoj ekonomiji“, te je samoj Rusiji potrebno da je diversifikuje“, ali je naglasio da „potvrđuje da rusko – kineski fond već deluje tako da privuče brojne kineske investitore za javnu ponudu Aramka“.

Ovakav razvoj usledio je nakon što je su u avgustu uprava i pravnici Aramka otpisali mogućnost da se Aramko kotira na njujorškoj berzi. NJujorška berza ranije je bila gotovo sigurna opcija prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, koji je je favorizovao zbog istorijskih veza porodice Saud s Vašingtonom, pošto je Aramko nastao 1930. kao američko – saudijska kompanija.

Sam američki predsednik Donald Tramp je u novembru 2017. bio pun entuzijazma da će se Aramko pojaviti na njujorškoj berzi. „Bio bih veoma zahvalan ukoliko Saudijska Arabija ponudi Aramko na njujorškoj berzi. To je važno za SAD“, napisao je Tramp u svojoj tviter poruci. NJegove nade, po svemu sudeći, neće biti ostvarene.

Vlada i uprava kompanije zaključili su da ponuda na njujorškoj berzi više neće da se uzima u obzir, „sve dok se Aramku ne ponudi suveren imunitet koji će da ga zaštiti od svakog pravog postupka“. To je, naravno, veoma teško, odnosno gotovo nemoguće da se ostvari.

Posle brojnih događaja koji su nepovoljno uticali na ovu mogućnost, odlučeno je Aramko prvo izađe na berzu u Saudijskoj Arabiji, u Rijadu.

Potencijalni rizici uključuju zakon JASTA – Zakon protiv sponzora terorizma i predloženi zakon poznat kao „NOPEC“, koji mogu da izvedu Aramko pred američke sudove.

NOPEC će da stavi van zakona praksu stranih država da ograničavaju proizvodnju nafte i tako kontrolišu cenu nafte, što će otvoriti mogućnost da Saudijska Arabija i druge zemlje OPEK-a budu procesuirane pred američkim sudstvom.

JASTA dozvoljava tužbe protiv saudijske vlade zbog napada 11. septembra 2001. i zahteve za isplatu odštete, dok Rijad negira sve optužbe.

Osim ovoga, Aramko bi mogao da se pojavi pred američkim sudovima jer se omogućavaju tužbe protiv naftnih kompanija zbog njihove uloge u klimatskim promenama.

Prodaja pet odsto akcija Aramka je centralni deo plana Vizija 2030, kojim se nastoji da se smanji zavisnost saudijske ekonomije od nafte. Prestolonaslednik Mohamed očekuje da kompanije na berzi dostigne dva triliona dolara.

Za Rusiju i Saudijsku Arabiju, recesija na tržištu nafte je najbolji scenario, koji će učvrstiti njihovi savezništvo, ocenio je direktor za sirovine i energente Banke Amerika, Francisko Blanč. Sa padom tražnje i cena, američki proizvođači neće imati račun da povećavaju proizvodnju, što će biti u interesu svih, posebno pred, za Donalda Trampa važne izbore 2020, s kojima se njegovi istovremeni saveznici i suparnici u naftnoj igri, ne suočavaju. Kako kaže vodeći američki stručnjak za energente, Helima Kroft, svaka promena na čelu SAD, značiće i promenu pravila te igre.