Obradović: Nisam optimista po pitanju budućnosti medija

On je istakao da je zbog nemogućnosti da, kao vlasnik, osigura minimalne uslove za dalje funkcionisanje i, pre svega, obezbedi redovnu isplatu ličnih dohodaka za stalno zaposlene i honorare za saradnike, prinuđen da donese odluku o prestanku rada portala www.vranjske.co.rs.

– Nastavićemo borbu, ali nisam preveliki optimista kada je u pitanju budućnost Vranjskih – istakao je za Danas Vukašin Obradović. On je dodao da je gašenjem portala 14 ljudi ostalo bez posla.

– Bez kakvog, takvog izvora sredstava za život ostalo je 14 porodica. Iako su zaposleni izrazili želju da nastave da rade za džabe, nisam to mogao da dozvolim. To bi bilo potpuno nehumano. Ne vidim budućnost Vranjskih, ali ni slobodnih medija uopšte, ukoliko građani ne pokažu da im je do njih stalo. Jer, bez slobodnih medija, nema ni slobodnih građana – naglašava Obradović. On podržava borbu Grupe za slobodu medija uz nadu da će ona doprineti da više nijedan medij U Srbiji poput Vranjskih ne bude ugašen.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović kaže za Danas da je neko od funkcionera SNS-a doneo odluku da Vranjske prestanu da postoje, i da se to na kraju i desilo.

– Ne znam samo da li će građani Vranja i cele zemlje razumeti šta su izgubili nestankom ovog, po svemu, najboljeg lokalnog medija. I da li nam je jasno da će uskoro, ako se nešto drastično ne promeni, postojati, na lokalnom nivou pogotovo, samo mediji koji predstavljaju PR službe vlasti, i koji ismejavaju i građane i javni interes. Da li će građani uživati u bajkovitoj medijskoj realnosti u kojoj se naši funkcioneri, poput severnokorejskih, bore protiv zlih sila i na kraju pobeđuju. I da li će predstavnici međunarodne zajednice biti zadovoljni nivoom medijskih i drugih sloboda u zemlji? – pita Sejdinović.

Podsetimo, 18. septembra ugašen je lokalni nedeljnik Vranjske, posle 23 godine postojanja i više od 1.000 odštampanih brojeva, i to zbog političkih i ekonomskih pritisaka lokalnih vlasti. Obradović je potom stupio u štrajk glađu koji je morao da prekine na preporuku lekara, jer je završio u bolnici.

Brojni su razlozi koji su doveli do gašenja Vranjskih, jednog od poslednjih medija, bastiona slobodnog novinarstva na lokalnom nivou a i šire. Vranjske su na lokalnom konkursu za finansiranje medija dobile minimalno sredstava, u odnosu na druge medije bliske SNS-u, od kojih su neki osnovani i par meseci pre konkursa. Uprkos izmirenim poreskim obavezama, brojne inspekcije nedeljama nisu izlazile iz prostorija redakcije Vranjskih. Obradović je tada naveo da su posle objavljivanja intervjua sa bivšim direktorom filijale Poreske uprave u Vranju (tri meseca pre gašenja lista), novinari dobili neformalne informacije da će u Vranjske doći poreski inspektori sa zadatkom da nađu nedostatke koje bi kompromitovale poslovanje Vranjskih. Vukašin Obradović je u pismu upućenom direktorki filijale Poreske uprave u Vranju Slađani Stojanović ukazao da su novinari ovog medija trpeli pritiske pokrivajući teme od interesa za građane Vranja i okoline, i da su zbog toga tretirani kao politički protivnici a ne medij koji drži gradsku vlast odgovornom svojim građanima.

Mesec dana nakon gašenja, Vranjske su funkcionisale samo kao portal, ali pod dodatnim pritiskom, jer su predstavnici lokalne samouprave, kao i funkcioneri u većim javnim preduzećima odbijali da komuniciraju sa novinarima portala. Nakon prestanka izlaska nedeljnika Vranjske, 28. septembra je izašao još jedan specijalni broj u okviru lista Danas u kojem su objavljeni tekstovi zbog kojih je vlast gušila ovaj medij.

Zloupotreba projektnog finansiranja

Gašenje Vranjskih u septembru bio je povod za osnivanje Grupe za slobodu medija, čiji predstavnici su se prošle sedmice sastali sa premijerkom Anom Brnabić i izneli joj 13 zahteva za poboljšanje medijske situacije, upućenih Vladi i Skupštini Srbije. Jedan od njih se konkretno odnosi na zloupotrebu projektnog finansiranja, zbog čega su mnogi mediji na lokalu pred gašenjem. „Da Vlada Srbije formira nezavisnu komisiju koja će analizirati sistem sufinansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu i predložiti mere sprečavanja zloupotreba konkursa na svim nivoima. Da Ministarstvo kulture i informisanja, kroz normativne izmene i dopune, precizira uslove i kriterijume donošenja odluka na konkursima za finansiranje medijskih programa i uvede delotvoran mehanizam za osporavanje odluka o dodeli sredstava, pre nego što ona budu utrošena“, navodi se u zahtevu Grupe za slobodu medija.