Obradović: Ova vrsta pritiska gora je nego 90-ih

To su odgovori koje očekujem od novinara i javnosti kada je moj lični protest već prešao granice medija u kome radim i grada u kome živim“, izjavio Obradović.

„Ova vrsta pritiska gora je nego 90-ih“, smatra Obradović koji je doneo odluku o prestanku izlaženja Vranjskih posle 23 godine. Još jedan broj „Vranjskih“ naći će se pred čitaocima sledećeg četvrtka u dnevnom listu „Danas“, što Obradović navodi kao primer novinarske solidarnosti. Dalje izlaženje ovog nedeljnika zavisiće od odgovora na pitanja koje je Obradović postavio novinarima i javnosti.

Upitan zašto se odlučio na protest Obradović je odgovorio: „Moram da priznam da je ovo bio potez iz očajanja. Ne mogu da budem neiskren i kažem da je to bilo suviše racionalno i promišljeno. Ali posle 23 godine i svega onoga sa čim su se Vranjske suočavale u ovom periodu i poslednjih događaja, u trenutku kada sam se odlučio za štrajk glađu, ja nisam video nikakvu drugu mogućnost svog ličnog, ponavljam ličnog, protesta protiv onog što se dešava sa Vranjskim i oko Vranjskih“.

Obradović je još izjavio da su Vranjske deo šire slike, i da to nikako ne može da se prenebregne. „Međutim, ja sam se ovoga puta fokusirao na ono što nas muči, svestan u velikoj meri da se sve ono što se dešava u Srbiji prelama i na Vranjske, ali da se na našem primeru, rekao bih, mnogo izoštrenije vidi“.

„Moram da ponovim nešto“,rekao je Obradović, „pošto se u delu javnosti i medija koji je naklonjen Vladi izvrće da sam ja ovo uradio zbog toga što je izostala pomoć države ili
zbog toga što tražim pomoć od države, dakle, ne. To jeste deo problema, ali problem što se tiče Vranjskih, a verujem i ostalih medija u Srbiji, je mnogo širi“.

Problem je došao do te mere da ja i novinari Vranjskih moramo da donesemo odluku hoćemo li i dalje da učestvujemo u nečemu što je ponižavanje novinara koji kritički misle, sistematsko uništavanje medija koji ne žele da se podvrgnu kontroli i na kraju udar na lično dostojanstvo, čak i porodicu, nas koji smo na suprotnoj strani od onog što zagovaraju prorežimski mediji“.

Obradović je i razgovoru za Radio slobodnu Evropu objasnio da Vranjske nisu izlazile jedino za vreme bombardovanja te da je njegova porodica bila a i dalje jeste izložena raznim pritiscima.

Na pitanje da li se budi medijska scena Obradović je odgovorio: “ Ne mogu u ovom trenutku da iznesem definitivnu procenu. Broj ljudi koji se okupio u Beogradu, reakcije koje su se javile, daju mi izvesno ohrabrenje“.

„Ja sam bio izvesno vreme predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, nisam neiskusan novinar, ali ne mogu da vam dam definitivan odgovor jer se prečesto ta energija, to nezadovoljstvo gubilo u raznim vrstama kompromisa, kompromisa sa vlašću ili naših međusobnih neslaganja ili nedostarka solidarnosti.

Mi ćemo izdati još jedan broj u dnevnom listu „Danas“ sledećeg četvrtka i to zbog toga što smatramo da je to primer novinarske solidarnosti. Zahvaljujemo se kolegama iz „Danasa“ na toj ponudi.

Ali da li ćemo prestati potpuno da izlazimo zavisi od svega ovoga o čemu sam do sada govorio. Moju čvrstu odluku da prestanemo da izlazimo je pokolebao samo taj trenutak da postoji neka dovoljna energija da se jednom ozbiljno progovori sa čim se suočavaju novinari koji su na udaruv vlasti.

I od toga će zavisiti i odluka šta će biti sa Vranjskim. Ja sam je samo odložio do tog trenutka. Ukoliko se i ovoga puta pokaže da ćemo mi ostati razjedinjeni i bez jasnog stava, bez jasnog odgovora na sve ovo što se dešava sa slobodnim medijima, Vranjske će biti definitivno zatvorene, definitvno ugašene, a ja ću valjda uspeti nešto da nađem da radim, mada ne znam šta drugo da radim, da sebi i svojoj porodici osiguram osnovnu egzistenciju.

Ali sam u jedno siguran – dalja ponižavanja, dalja maltretiranja nas novinara i redakcije Vranjskih i mene lično nisam spreman da trpim. Nisam spreman da učestvujem dalje u tom igrokazu gde će svoje licemerje da pokazuju i razne međunarodne organuizacije koje traže dokaze za cenzuru ili za neravnopravan tretman medija u Srbiji“.