Obradović: Referendum bi bio demokratski način rešavanja pitanja istopolnih zajednica

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet istakao da bi rado učestvovao u javnoj raspravi o mogućem rešenju za probleme istopolnih zajednica, ali bez „guranja prsta u oko“, bez izmene važeće zakonske regulative i bez redefinicije braka i porodice.

„S moje strane, nema mržnje prema homoseksualcima, niti osporavanja njihovih prava, već samo želje da se pronađe model u kome bi to moglo da funkcioniše na jedan normalan način“, objasnio je Obradović.

On tvrdi da postoji veliki broj homoseksualaca koji se protive ovom zakonu i podržavaju politiku Dveri ili neku sličnu konzervativnu agendu.

Njemu se, kako kaže, ne sviđa kada nam se iz inostranstva uvozi i nameće nekakva ideologija, koju moramo da prihvatimo, jer je to „sada moderno i savremeno“.

Obradović zamera Srpskoj naprednoj stranci (SNS) što u svom izbornom programu nije imala usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama i što to sada „guraju i nameću“ preko ministarke Gordane Čomić koja će umesto njih dobiti negativne poene.

„To je jedan dug prema zapadnim mentorima koji su SNS doveli na vlast, a očito je i da je u redovima SNS određeni broj homoseksualaca“, uveren je predsednik Dveri.

On je novinarki Tamari Skrozza rekao da je „homoseksualni lobi jedan od najjačih lobija u svetu“, ukazujući da je na globalnom nivou prisutna namera da što veći broj država usvoji zakone o istopolnim zajednicama, a potom legalizuje homoseksualne brakove i na kraju dozvoli usvajanje dece.

Prema Obradovićevom stavu, posebno je problematično što građani nemaju mogućnost da se o ovom zakonu izjasne na referendumu, jer bi to bio demokratski način rešavanja pitanja istopolnih zajednica.

S druge strane, Azdejković je FoNetu izjavio da nema ništa od referenduma, pošto je Ustavom propisano da se referendumsko izjašnjavanje ne odnosi na pitanja ljudskih i manjinskih prava, a istopolne zajednice spadaju u taj domen.

On ističe da je Zakon o istopolnim zajednicama „istorijski važan“, kao veliki korak napred u odnosu na vreme kada su homoseksualci prebijani, ali i kao način da brojni parovi reše svoje probleme i pojednostave svoj život, mada očekuje da će taj akt, ipak, biti poslat pred Ustavni sud.

Pored pitanja nasleđivanja imovine, poseta partnerima u bolnicama ili u zatvorima, precizirao je Azdejković, posebna pažnja posvećena je pitanju dece koja žive u istopolnim zajednicama.

On primećuje da desničarske snage insistiraju samo na tome da ne bude homoseksualnih brakova i usvajanja dece, što vidi kao pozitivnu promenu u poređenju sa nedavnom prošlošću, kada se vikalo: „Zakolji, ubij pedera“.

Mislim da su oni shvatili da u njihovim redovima ima mnogo LGBT osoba i da su „najzad rekli –  pa, i oni su naša braća i sestre“, uveren je Azdejković.

Oba sagovornika FoNeta smatraju da je neprikladno odbijanje premijerke da se izjasni o Zakonu, iako i sama živi u istopolnoj zajednici i brine o dečaku koji nije njeno biološko dete.

Obradović smatra da je Ana Brnabić na neki način diskreditovala sve homoseksualce koji ne mogu da ostvare sve ono što je ona ostvarila i od čega je napravila neki svoj privatni svet koji drugi ne mogu da stvore.

Takođe, on ocenjuje da je premijerka zgodno poslužila SNS za reklamu u međunarodnoj zajednici, ali da to govori o licemerju, ne samo Ane Brnabić i naprednjaka, već i LGBT zajednice koja „tu odbranu prava homoseksualaca veoma često doživljava kao neku vrstu dobro plaćene NVO sinekure“.

Istovremeno, Azdejković ukazuje da je LGBT zajednica razočarana u premijerku koja nije uradila ništa, izuzev što je svojom pojavom uticala na smanjenje homofobije.

Po njemu, za Zakon o istopolnim zajednicama više se zalaže Gordana Čomić nego premijerka, što je „malo glupo“.

On se, ipak, nada da je Brnabić makar uradila neku internu, nevidljivu kampanju među svojim saborcima u SNS, kako bi „sve bilo sređeno i izglasano u Skupštini“.

„Ako ni to nije uradila, ja je se, kao lezbejke, odričem preko novina“, zaključio je Azdejković.