Glavni krivac za situaciju u kojoj se našao Tanjug su podzemne političke igre u kojima je jednu od glavnih uloga imao menadžment Tanjuga. Uz veliko žaljenje što će, po svemu sudeći, veliki broj novinara Tanjuga ostati bez posla, a medijska scena siromašnija za jednu agenciju, ne želeći da se svrstavam ni na jednu stranu, smatram da je gašenje Tanjuga posledica nečije nerealne i neprihvatljive želje da ova agencija zadrži pozicije koje je imala do sada. To, znači budžetsko finansiranje i privilegovan položaj na tržištu, ističe za Danas Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Prema njegovim rečima, očigledno se očekivalo da će politički vrh, uprkos Zakonu o javnom informisanju i medijima i Medijskoj strategiji, napraviti izuzetak u slučaju Tanjuga.
– Ko je davao takva obećanja i zašto se jedina strategija za eventualno očuvanje Tanjuga na tome zasnivala, mora da odgovori, pre svih, Branka Đukić, direktorka agencije. Taj neostvareni dogovor je i doveo do toga da ne samo da je ugašen Tanjug, već i da nije propuštena mogućnost da se zaposlenima obezbedi vlasništvo kroz podelu besplatnih akcija. Zato je nepravedno svaljivati svu odgovornost na sve druge osim na one koji su morali da mnogo ozbiljnije promišljaju šta očekuje Tanjug prema važećim zakonskim rešenjima, ukazuje Obradović.
Predsednik NUNS-a navodi da je tačno da u mnogim državama postoje agencije koje se finansiraju iz javnih sredstava.
– U onim sredinama, kao u Slovačkoj, recimo, državna agencija ima jasno definisanu poziciju i ona ne predstavlja nelojalnu konkurenciju drugoj privatnoj agenciji, što je već godinama bio slučaj na srpskom tržištu. Svi oni koji u ovom trenutku sasvim opravdano iskazuju solidarnost sa kolegama iz Tanjuga, zaboravljaju da bi opstanak Tanjuga u ovom formatu i u ovim uslovima ubrzo doveo do gašenja druge dve agencije. I u tom slučaju bi zaposleni u Beti i Fonetu ostali bez posla. Izvinite, ali novinari ove dve agencije nisu ništa manje vredni od novinara Tanjuga. Zato u svim ovim raspravama treba voditi računa i o njihovom položaju, objašnjava Obradović.
Jedini način da Tanjug opstane, kako dodaje, jeste da se preformatira agencijska medijska scena tako da državna agencija ne bude direktna konkurencija komercijalnim agencijama. Dakle, prema njegovom mišljenju, potreban je novi zakon kojim bi se jasno definisala uloga državne agencije.
– Plašim se, međutim, da je sada kasno za takvo rešenje. Kada je o tome moglo da se razgovara, potrošeno je vreme, sada je već jasno, na odbranu iluzije da će Tanjug ostati u poziciji u kojoj se nalazio do sada i da se niko neće usuditi da striktno primeni zakon, ocenjuje Obradović.
Vučić: Naći ćemo rešenje
Premijer Aleksandar Vučić potvrdio je juče da će učiniti sve da se zaposlenima u Tanjugu pomogne da nastave svoj posao. „Meni je stalo i pomoći ću i naći ćemo načina da sa opremom i svojim objektom koji imamo olakšamo nekom privatniku koji bi tu uložio“, rekao je Vučić i dodao da će to učiniti zbog „brend nejma“ i ljudi koji tamo rade. Na pitanje o tome kako će se naći rešenje za Tanjug, premijer je rekao da ne želi da govori o tehničkim stvarima, da to rešavaju pravnici, ali da se u svakom slučaju zakon neće kršiti. Direktorka Tanjuga Branka Đukić izjavila je juče na TV Pink da agencija ima spreman plan po kojem može da funkcioniše kao tržišno održiva, ali da vlada određuje model.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
