Repetitor na brdu Subjel/Foto: Privatna arhiva„Odbrana kote 924“ nije naslov nekog ratnog filmskog spektakla, već poruka meštana Subjela, sela kod Kosjerića, kojom žele da skrenu pažnju i državi i javosti na svoj dugodišnji problem.
Tridesetak stanovnika tog sela oštro se protvi eksproprijaciji njihovih parcela, ukupne površine od oko 20 ari, na kojima je, devedesetih godina i na istimenom brdu, postavljen repetitor RTS i drugi objekti, a koji bi tom procedurom trebalo da se legalizuju.
Udružili su se i svoju bitku za, kako kažu, dedovinu i očevinu, nazvali su „Odbrana kote 924“, na kojoj se nalazi sporni repetitor.
Svedoče da na njihove žalbe i prutužbe Opštini Kosjerić, premijerki, Vladi Srbije, ministarstvima, Zaštitniku građana i JP Emisiona tehnika i veze – niko ne reaguje.
Očekuju da se uvaže njihovi interesi i da se, umesto naložene eksproprijacije, postigne dogovor sa nadležnima o zakupu njihovovih parcela.
Jedan od meštana Ljubivoje Marković navodi da se njegov otac, devedesetih godina prošlog veka, usmeno dogovorio sa tadašnjim rukovodstvom kosjerićke opštine i toj lokalnoj samoupravi, bez naknade, dao na korišćenje plac od 1,17 ari na brdu Subjel, radi postavljanja repetitora RTS-a.
Njegov otac je, dodaje, to uradio kako bi doprineo poboljšanju kvaliteta signala sva tri programa te televizije u Kosjeriću.
„Nakon očeve smrti, 2001. godine, pokušavao sam nekoliko puta da se deo parcele, na kojoj je taj repetitor, prenese u vlasništvo Opštine i da se taj objekat legalizuje. Potpisao sam nekakav zapisnik kojim sam potvrdio očevu volju, s tim da Opština uknjiži kao svoje vlasništvo deo parcele na kojoj su repetitor i drugi objekti RTS“, objašnjava Marković i dodaje da se lokalna vlast menjala, ali da to nije rešeno.
U međuvremenu, objašnjava, na toranj RTS su postavljene antene loklanih radio i TV stanica, oprema za protivgradnu odbranu, linkovi za rudnike i kamenolome“ za šta su se, navodi, „najverovatnije, naplaćivale naknade.
Pokazujući dopise koje je slao i čelncima JP Emisiona tehnika i veze u Beogradu, kaže da je sa njima i razgovarao, ali su mu rekli da on tu „ne može ništa i da će parcele biti eksproprisane“.
I, upravo se to dogodilo. Vlada Srbije je, 2018. godine, a na osnovu zahteva JP Emisona tehnika i veze, proglasila javni interes na tim parcelama. Meštani kažu da su za to saznali tri godine kasnije, kada su im stigli pozivi iz lokalne samouprave da dođu na javnu raspravu.
„To smo saznali u proleće prošle godne, kada smo dobili pozive iz Opštine i nismo mogli da reagujemo“, objašnjava Stevo Pantović, takođe, jedan od meštana i vlasnika spornih parcela.
Na osnovu Vladinog rešenja, Odeljenje za urbanizam i prave poslove Opšine Kosjerić je donelo svoje rešenje o eksproprijaciji.
Meštani poručuju da ne mogu da prihvate eksproprijaciju i zloupotrebu njihove imovine, od koje, kažu, prihode ubiraju drugi.
„Taj antenski stub koristi se u komercijalne svrhe i izdaje za postavljene raznih predajnika. Verovatno, nijedan od tih uređaja i antena nisu postavljeni besplatno i JP Emisona tehnika i veze je dužno da saopšti javnosti koliki prihod ostvaruje na osnovu toga“, kaže Pantović.
Stanovnici Subjela su se, podseća, obraćali premijerki Ani Brnabić i ukazivali joj na to da je „postupak proglašenja javnog interesa nezakonit i da se njime pokrivaju propusti tokom gradnje repetitora“.
„Eksproprijacija se obavlja radi navodne izgradnje repetitora na vrhu Subjel, iako je on već izgrađen pre dvadeset i više godina, ali sa nepotpunom dokumentacijom, koja je bila neophodna za izdavanje građevinske dozvole. Vladinim rešenjem o proglašenju javnog interesa, sve se to abolira“, dodaje Pantović.
Meštani kažu da „nije važno da li je to kvadrat ili hektar zemljišta, već ne žele da se njihove parcele uzupriraju“, a potom ističu da „država ne može na takav način da se odnosi prema imovini građana“.
„Državna uprava i njeni činovnici dozvoljavaju sebi bahatost, brukaju celu državu i izazivaju sukobe sa građanima, umesto da štite naša prava i našu imovinu“, navodi Pantović.
Meštani predlažu da se se postigne dogovor sa nadležnima o zakupu njihovog zemljišta, uz naknadu o čijem iznosu bi, takođe, trebalo da se postigne dogovor.
„Ako ne može kompromis, onda ćemo tražiti da se naše zemljište vrati u prvobitno stanje. To znači da se ukloni repetitor i sruše ostali objekti, a novi neka se grade kada se reše imovinski odnosi sa nama i kada se pribave građevinske dozvole“, poručije, u ime meštana Subjela, Stevo Pantović.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Mogućnost žalbe
U opštinskoj upravi Kosjerića, Danasu je rečeno da „razumeju problem meštana i da su sa njima razgovarali“, ali ističu da su „devedesetih potpisali dokument kojim su dozvolili da se repetitor postavi na njihovom zemljištu“. Na rešenje o eksproprijaciji, kažu, meštani mogu da ulože žalbu i pokrenu sudski spor.
Zakup nije opcija
„Kada je utvrđen javni interes, nama su ruke vezane i ne možemo ništa da učinimo. Vlada Srbije je donela rešenje o proglašenju javnog interesa, na osnovu koga smo mi doneli rešenje o eksproprijaciji“, kazala je za Danas Snežana Ranković Maksimović, pravnica u Odeljenju za urbanizam Opštine Kosjerić. Ona je dodala da „ne postoji pravna mogućnost zakupa zemljišta od meštana“ jer, kako je rekla, „tu opciju ne poznaje Zakon o eksproprijaciji“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
