Obrazovanje i umetnost, druga programska debata ULUS-a

“Kroz temu obrazovanja u umetnosti i mesta umetnosti u obrazovnom sistemu mogu se detektovati mnoge tačke preispitivanja umetničke profesije: od uloge umetnosti u društvu prepoznate kroz osnovno i srednje obrazovanje, preko načina na koji se umetnost predaje kroz visoko obrazovanje u oblasti umetnosti, do preispitivanja radnog i umetničkog statusa umetnika.

Iako rad u umetnosti nije obavezno vezan za kvalifikacije stečene umetničkim obrazovanjem, većina likovnih umetnika prošla je kroz proces formalnog obrazovanja. I samo strukovno udruženje svojom sekcijskom organizacijom uglavnom prati uže umetničke oblasti onako kako su one definisane u obrazovnoj strukturi. Kakav je odnos između ova dva mesta na kojima se formira umetnička profesija: udruženja aktivnih stvaralaca i institucije koja pruža umetničko obrazovanje? Istorijski razvoj umetničke profesije kod nas pokazuje da su često inicijative za institucionalni razvoj poticale upravo iz udruženja umetnika.

Najčešći profesionalni rad likovnih umetnika, a da to nije stvaralaštvo u statusu samostalnog umetnika, jeste zaposlenje u obrazovnom sistemu. Kako se kod umetnika-nastavnika formira taj amalgam stručnih i pedagoških kompetencija potrebnih za rad u nastavi umetnosti? Kakav je profesionalni život umetnika koji rade kao nastavnici, kakva su njihova iskustva po pitanju mesta i efektivnosti nastave likovne kulture, da li i gde vide mogućnosti za njeno poboljšanje? Da li nastava umetnosti nosi potencijal saradnje sa lokalnom društvenom zajednicom i sa gostujućim umetničkim projektima?

Takođe, veliki broj samostalnih umetnika radi na polju neformalnog obrazovanja, organizujući raznovrsne godišnje projekte u saradnji sa kulturnim institucijama i vodeći likovne ateljee i umetničke škole. Iako ove aktivnosti predstavljaju važnu vezu profesije likovnog umetnika sa društvom, one su nedovoljno prepoznate čak i unutar same profesije, pa se na primer uopšte ne vrednuju prema kriterijumima za aktivnosti samostalnih umetnika. Kakva su iskustva umetnika u ostvarivanju neformalnih umetničkih projekata edukacije i saradnji sa institucijama kulture i socijalne brige? Da li bi razmena ovakvih iskustva doprinela većoj vidljivosti i prepoznavanju ove vrste rada i dovela do jednostavnije procedure i češće saradnje sa institucijama?

Navedena pitanja predstavljaju samo deo velike i kompleksne teme kakva je odnos umetnosti i obrazovanja. Iako format dvosatnog razgovora ne dozvoljava da se ovim pitanjima posveti potrebna pažnja, cilj je da se sa kompetentnim sagovornicima pokrenu i ocrtaju teme, koje treba da se razvijaju u budućnosti uz šire uključivanje zainteresovanih umetnika i stručnjaka”, navode organizatori debate.

Sagovornici:

• Vera Večanski, umetnica, docentkinja na Učiteljskom fakultetu
• Milena Drača, umetnica, nastavnica likovne kulture u osnovnoj školi
• Olivera Nožinić, profesorka likovne kulture
• Kristina Ristić, umetnica, likovni pedagog
• Mrđan Bajić, umetnik, redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti
• Gabriela Vasić, likovna umetnica, kulturna i omladinska radnica, u statusu samostalnog umetnika

Moderatori razgovora i članovi istraživačke grupe: Milena Putnik, Ana Piljić Mitrović, Vojislav Klačar i Nevena Popović

Debata se organizuje u okviru projekta “Ka horizontalnosti u umetnosti: mesto umetnosti i umetnika u današnjem društvenom i političkom kontekstu” koji ima za cilj unapređenje položaja umetnika kroz preispitivanje različitih aspekata umetničkog rada (društvenog, socijalnog, poreskog i radnog) i koncipiranje konkretnih predloga za izmenu zakonodavnih normi kojima se uređuju ove oblasti. Tema umetnosti i obrazovanja razvija se u okviru društvenog istraživačkog bloka.

Link za pristup debati

https://us02web.zoom.us/j/85974494728?pwd=OVdsQ252Sk9oSU1xREVQWDJHdzQwUT09
Passcode: 633156

Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Fonda za otvoreno društvo Srbije.