Tragična situacija u obrazovanju: Struka i istraživanja demantuju Vučevića da je Srbija među najnaprednijim evropskim zemljama

Ovim rečima jedan od najvećih stručnjaka za obrazovanje, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ivan Ivić komentariše izjavu premijera Miloša Vučevića koji je u svom ekspozeu naveo da „moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu i inovacijama u našem nastavnom programu“.

Uprkos ovim tvrdnjama Srbija ne samo da ne odskače po kvalitetu nastavnih programa, već smo po kvalitetu obrazovanja na začelju, o čemu svedoče niska obrazovna postignuća naših đaka.

– Mislim da je situacija sa obrazovanjem tragična jer postoje veoma krupni problemi, naročito u pogledu znanja koje stiču učenici pa i studenti, a koja se objektivno ispituju. Recimo, PISA istraživanje i mala matura pokazuju da su naspram visokih ocena i velikog broja vukovaca ta znanja izuzetno loša, a sa druge strane imamo državnu upravu potpuno nekompetentnu za rešavanje tog problema. Tu mislim i na ekspoze premijera u kojem ništa nije rečeno o ozbiljnim problemima u obrazovanju – kaže profesor Ivić.

U pomenutoj publikaciji SANU, čiji je jedan od autora profesor Ivić, navodi se da su ukupni rezultati koje postižu učenici na završnom ispitu na sva tri testa izuzetno niski jer je prosečan broj poena oko 11 od mogućih 20.

Iako su predmet ove analize zavšni ispiti iz školske 2017/18, 2018/19. i 2019/20. godine, rezultati iz srpskog i matematike se do danas nisu mnogo promenili.

„Ovo je prvi ozbiljni alarm da naša osnovna škola ne funkcioniše dobro. Iz toga sledi da je sa ovakvim rezultatima upitno nastavljanje školovanja u bilo kojoj vrsti srednje škole. Rezulatati po okruzima pokazuju da postoje velike regionalne razlike u postignućima učenika i da je 50 do 60 odsto okruga ispod nacionalnog proseka. Od izuzetnog značaja je upoređivanje rezultata na završnom ispitu i školskih ocena. Stvorena je iluzija da je naš obrazovni sistem uspešan i to se često eksplicitno navodi u političkim nastupima. Međutim, u osmom razredu 40 do 45 odsto učenika ima odličan uspeh, čak oko 14 odsto đaka je steklo Vukovu diplomu, dok su rezultati na testovima godinama dramatično sve slabiji. Inflacija visokih ocena može da bude zavodljiva, ali i sasvim pogrešna osnova za usmeravanje obrazovne politike u zemlji“, piše u publikaciji „Ključni podaci o obrazovanju u Srbiji“.

Prema rezultatima PISA 2022 testiranja, čak 43 odsto naših učenika ne postiže funkcionalnu pismenost iz matematike, 36,4 odsto iz čitalačke pismenosti i 35, 2 odsto iz naučne pismenosti.

U poslednjih 10 godina u Srbiji nije došlo ni do kakvog poboljšanja u PISA rezultatima, ali je uprkos toj činjenici Vlada Srbije u saopštenju navela da u nauci i čitanju postoji blagi napredak u odnosu na rezultate istraživanja 2018. godine.

Ivan Ivić smatra da je Slavica Đukić Dejanović apsolutno nekompetentna za vođenje Ministarstva prosvete jer nema nikakva znanja o sistemu obrazovanja.

– Čak i kad ministar nije najbolji nešto se može spašavati ako su kompetentni državni sekretari i pomoćnici ministra. Međutim, do sada su se državni sekretari i pomoćnici imenovali po nacionalnom i partijskom ključu i očekujem da će tako biti i ovog puta. Treba znati šta je sistem obrazovanja, kako se definišu prioriteti u sistemu, kako se vrši alokacija svih resursa da bi se ostvarili prioriteti… To je znanje, a ne da li neko ima iskustvo kao nastavnik, to ništa ne znači – komentariše sagovornik Danasa izbor Đukić Dejanović na novi četvorogodišnji mandat.

Upitan o poruci koju je vladajuća stranka poslala time što je resor prosvete opet prepustila koalicionom parteru, dok se, s druge strane, zaklinje da joj je obrazovanje prioritet, Ivić napominje da je njima prioritet dualno obrazovanje.

Upravo je uvođenje dualnog obrazovanja premijer Vučević apostrofirao u ekspozeu kao jedan od najznačajnijih reformskih poteza, napominjući da predstavlja komparativnu prednost Srbije u privlačenju stranih investicija, ali i u osnaživanju domaće privrede.

Vučević ističe da mladi koji se danas obrazuju dualnim modelom mogu očekivati brže i sigurnije zaposlenje, kao i dobru platu, dok rezultati poslednjeg ciklusa PISA 2022 istraživanja pokazuju da je ogroman broj petnaestogodišnjaka u trogodišnjim srednjim stručnim školama, u kojima postoji dosta dualnih profila, funkcionalno nepismen.

Najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti je među gimnazijalcima – takvih je oko 16 odsto iz matematike i 11 odsto iz čitanja, slede četvorogodišnje stručne škole (od 38 do 72 odsto iz matematike i od 24 do 64 odsto iz čitanja) i, konačno, tu su trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79 i čak 95 odsto dece ne dostiže ni osnovni nivo pismenosti u oba pomenuta domena, navodi se u nacionalnom PISA izveštaju.

Iako se vlast hvali ogromnim interesovanjem učenika za dualne profile, Ivić kaže da je u odnosu na ukupan broj učenika, upis skroman.

– To je minorni deo obrazovanja koji se odnosi na izuzetno mali broj učenika, ne rešava nijedan od ozbiljnih problema u obrazovanju, a dobio je mesto u ekspozeu, dok se nijedan od gorućih ne pominje. Tragično je da neko jedan marginalni deo obrazovanja koji vodi zapošljavanju za najjednostavnije poslove vidi kao razvojnu šansu Srbije – kaže Ivić.