Obrazovanje za rodnu ravnopravnost

Za neke od njih, obrazovanje će biti jedina šansa za izlazak iz siromaštva, ulaznica za društveno priznanje, bolje plaćene poslove, menjanje sveta. Međutim, za mnoge devojčice to će biti svet u kojem će one nastaviti da budu nevidljive – da uče iz udžbenika u kojima su naučnice, književnice, matematičarke, filozofkinje na koje bi mogle da se ugledaju nedovoljno zastupljene; u kojima je nasilje prema ženama normalizovano kao deo tradicionalne kulture, jezika i književnosti. Svoje ženske uzore u nauci, umetnosti i istoriji, mnoge devojčice tokom obrazovanja moraće da otkriju samostalno, ulažući dodatni napor da to i same, jednoga dana, postanu.

O svemu ovome, najnovija Strategija obrazovanja u Republici Srbiji za period do 2030. godine ne kaže ni reč. Brzim pretraživanjem sadržaja dokumenta vidimo da su rodna ravnopravnost i devojčice pomenute samo jednom u tekstu dugom skoro 40 strana! Afirmisanje rodne ravnopravnosti u kurikulumima i rodna analiza udžbenika nisu predviđeni strategijom obrazovanja. Šta nam to govori o budućnosti devojčica koje se obrazuju u Srbiji u kojoj je jedan od najvećih i najdugoročnijih problema upravo rodna segregacija obrazovnih profila? Drugim rečima, devojčice se i dalje obrazuju da ostanu u stereotipno ženskim profesijama: bolničarke, negovateljice, nastavnice.

Strategija kaska za životom i ubrzanim promenama u svetu rada. Mesta za devojčice u prestižnim zanimanjima inženjera, IT stručnjaka sve digitalizovanijeg sveta, u ovom važnom dokumentu skoro da nema. Osim rodno slepog formalnog nastavnog plana i programa, istrajava i skriveni kurikulum – nepisane, neizgovorene i podrazumevane vrednosti i norme o devojčicama i dečacima, ženama i muškarcima, koje vode ka njihovom različitom tretmanu i održavanju rodnih nejednakosti u radu, porodici, nauci.

Iako je jednaki pristup svim nivoima obrazovanja formalno postignut, velike razlike i dalje postoje u okviru ranjivih društvenih grupa kao što su Romi. Na primer, samo 64 odsto romskih devojčica i dečaka završava osnovnu školu, a procenat devojčica iz romskih naselja koje pohađaju srednjoškolsko obrazovanje je samo 15 odsto.

Razloga za oprezni optimizam ipak ima. Razlika u pristupu obrazovanju između žena i muškaraca je značajno smanjen u celom svetu. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o rodnom jazu, ovim tempom, on bi trebalo da bude zatvoren u obrazovanju za optimističnih 14 godina.

Jedno od brzih i lakih rešenja za postizanje inkluzivnog i ravnopravnog obrazovanja je obavezno i besplatno obrazovanje na svim nivoima, posebno na nivou osnovnog i srednjoškolskog. Posebni programi za motivisanje devojaka, ali i mladića, za obrazovne profile van rodno stereotipnih podrazumeva ciljane akcije i rad sa srednjoškolcima na izboru budućih zanimanja. Besplatni udžbenici, inovativni pristup obrazovanju, osavremenjeni programi i obrazovanje za rodnu ravnopravnost preduslovi su za inkluzivno i ravnopravno obrazovanje za sve.

Rodna ravnopravnost u obrazovanju znači mnogo više od jednakog pristupa i mogućnosti za završetak obrazovanja za sve devojčice i dečake. To pre svega znači da su i devojčice i dečaci podjednako na dobitku od obrazovanja ali i tokom obrazovanja. Ili, kao što kaže aktivistkinja i dobitnica Nobelove nagrade za mir Malala Jusufzai: „Jedno dete, jedna nastavnica, jedna knjiga, jedna olovka može da promeni svet. Obrazovanje je jedino rešenje!“