Obrenovčani uzimali dvostruke i trostruke pomoći u više od 100 slučajeva

– Ljudi su svašta radili kako bi dobili pomoć. Biće jako teško da u nekim situacijama dokažemo kako je jedna porodica živela, 90 odsto ljudi nema urednu dokumentaciju, kaže Srđan Milosavljević, načelnik Odeljenja za imovinsko-pravne i stambene poslove opštine Obrenovac.

Novinari CINS-a došli su do podataka o isplati dvostrukih ili trostrukih pomoći analizirajući više od 5.000 rešenja za dodelu pomoći koja je do sredine septembra 2014. donela opština Obrenovac, dok je isplatu novca vršila Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja. Objekti su prema stepenu oštećenja razvrstavani u pet kategorija, na osnovu čega se iz prikupljenih donacija pomoć isplaćivala u iznosima od 120.000 do 600.000 dinara. Međutim, veličina kuće nije uzimana u obzir, pa se dešavalo da velika kuća dobije niži iznos novca od manje – iako su ista kategorija štete. Razlog tome je što se računao broj domaćinstava u objektu.

U Kancelariji za pomoć i obnovu kažu za CINS da je bilo mnogo slučajeva da u istom objektu u vlasništvu jedne osobe žive dve-tri različite porodice i da tim ljudima nisu mogli ukinuti pravo da dobiju pomoć. Porodica Milovanović je za kuću površine 246 kvadrata dobila više od milion dinara. Iako je celokupna kuća u vlasništvu oca, opština Obrenovac izdala je rešenja i sinovima kao faktičkim korisnicima koji žive u odvojenim stambenim jedinicama iste kuće.

Jedan od sinova je doskorašnji direktor Beogradvoda Miloš Milovanović, koji za CINS kaže da je zadovoljan odštetom i da je zahvalan državi što je „data mogućnost da iako je uknjiženo sve na oca, dobijemo sva tri domaćinstva.“ Prilikom dodele pomoći u obzir se nije uzimala ni kvadratura objekata. Jedna Obrenovčanka dobila je 250.000 dinara za objekat od deset kvadrata koji je nekada bio podstanica u zgradi. Isti iznos neko je dobio i za kuću od 80 kvadrata.

Za isplatu pomoći građanima Vlada Srbije vodila se uputstvom starim 28 godina koje je u trenutku poplava bilo na snazi, ali iako ono daje detaljne smernice o premeravanju kvadrature oštećenog objekta, to prilikom isplate novca građanima nije primenjivano.

U Opštini Obrenovac kažu da postojeća metodologija određivanja štete nije mogla da se primeni u potpunosti jer su poplave bile nezapamćenih razmera, a procena bi trajala mesecima. Iz Kancelarije za obnovu navode da u situaciji u kojoj je moralo brzo da se pomogne ljudima nije bilo kapaciteta ni vremena da inženjeri izlaze na teren i procenjuju svaki objekat pojedinačno.

Iako je država u programu za obnovu navela da je jedan od uslova za dodelu pomoći da je osoba pre i posle poplava živela u oštećenom objektu i da će se to dokazivati prema mestu prebivališta, u praksi se opština Obrenovac susrela sa činjenicom da veliki broj građana uopšte nije prijavljen tamo gde živi. Iz toga je proizašao još jedan problem, a to je kako dokazati da je neko svakodnevno koristio objekat za stanovanje. Neki građani donosili su račune za struju, vodu ili porez. Ali mnogi to nisu imali, pa su koristili svedoke – najčešće komšije koji su pred komisijom svedočili pod krivičnom i materijalnom odgovornošću.

Ovakav sistem dodele pomoći naveo je neke od Obrenovčana da lažnim prijavljivanjem dva ili više domaćinstva u jednom objektu dobiju više novca. Opština Obrenovac je zbog lažnih svedočenja tužilaštvu podnela 173 krivične prijave, ali do sada nijedna nije prihvaćena. Osnovno javno tužilaštvo iz Obrenovca je u dopisu CINS-u navelo da ono trenutno vodi istragu protiv 130 osumnjičenih. Krivične prijave podnete su zbog sumnje da su „podnosioci zahteva i svedoci dali netačne podatke od značaja za donošenje odluke o dodeli pomoći“, piše u dopisu Tužilaštva.