Predstavnici Medicinskog fakulteta i Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu demantovali su danas tvrdnje dr Dragana Milića, direktora Klinike za kardiohirurgiju i osnivača istoimene grupe građana koja izlazi na lokalne izbore, da je „dobio otkaz“ na fakultetu i da je razlog za to „politički“.
Oni su negirali i Milićeve ocene da će Kardiohirurgija zbog njegovog odlaska sa Medicinskog fakulteta izgubiti status klinike.
„Dr Milić nije dobio ’otkaz po hitnom postupku‘, kako tvrdi, već mu je prestao radni odnos zbog isteka ugovora o radu na određeno vreme, zaključenog na pet godina, a nakon što je Komisija za pisanje izveštaja ustanovila da ne ispunjava uslove za sticanje zvanja redovnog profesora. Netačna je i tvrdnja da je prestanak radnog odnosa usledio jer ja nisam poštovala rokove za njegov izbor, zbog čega su oni istekli“, kazala je dekanica Medincinskog fakulteta Dobrila Stanković Đorđević na konferenciji za novinare.
Dr Milić je ranije saopštio da je 16. maja ove godine dobio otkaz i zbog toga prozvao dekanicu Stanković Đorđević, navodeći da „nije završila izborni proces za njegov izbor u zvanje redovnog profesora u skladu sa Zakonom i u roku od šest meseci“.
Prema njegovoj oceni, razlog za otkaz i negativni izveštaj Komisije, koja je, kako je rekao, „oktroisana“ i „ucenjena“, jeste „politički“.
On i niška Kardiohirurgija su, inače, postali poznati široj javnosti kada su prošle godine ukinuli liste čekanja tako što su besplatno radili vikendima.
Nedavno je formirao grupu građana koja nosi njegovo ime i predao liste za lokalne izbore u Nišu, nakon što je mesecima javno kritikovao aktuelnu gradsku vlast i stanje u zdravstvu.
Dekanica Medicinskog fakulteta Stanković Đorđević danas je ponovila da je konkurs za izbor u zvanje redovnog ili vanrednog profesora za užu naučnu oblast hirurgija- nastavna baza Klinika za kardiohirurgiju, na koji se dr Milić javio, raspisan u oktobru prošle godine, nakon čega je formirana petočlana Komisija za pisanje izveštaja, čiji su članovi podneli dva izveštaja- jedan na vreme ali bez potpisa većine članova, i drugi koji je potpisala većina, ali dostavila po isteku roka.
Pošto izveštaji nisu bili pravno valjani, izborni postupak je vraćen na početak i formirana je druga komisija, koja je 8. maja dala negativan izveštaj.
„Proces se između ostalog odužio i zbog toga što su profesori kardiohirurgije sa medicinskih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu odbijali da uopšte učestvuju u radu Komisije za izbor dr Dragana Milića“, kazala je.
Ona je rekla da je dr Milić zbog ovakvog produžavanja rokova uputio prigovor Ministarstvu prosvete, koje je 7. marta obavilo inspekcijski nadzor i „ustanovilo da u ovom izbornom postupku nije učinjen nijedan propust“.
„Inspekcija je istovremeno naložila da više ne zaključujemo anekse ugovora o radu kojima je nastavnicima produžavan radni odnos do okončanja izbornog procesa za njihov izbor u zvanje za koje su konkurisali, što smo praktikovali do tada, već da se radni odnos sa njima prekine zbog isteka ugovora o radu. Nakon toga smo to i činili, pa dr Milić nije ni prvi ni jedini nastavnik koji je došao u takvu situaciju, bilo ih je nekoliko“, rekla je Stanković Đorđević.
Ona je dodala da će predlog Komisije za pisanje izveštaja ići na Izborno veće fakulteta, koje čini svih 250 nastavnika, i koje će doneti svoj predlog, a potom na Naučno- nastavno veće i Senat Univerziteta, kada će odluka o njegovom izboru u više zvanje postati konačna.
Ukoliko i konačna odluka bude negativna, dr Milić će moći da konkuriše za izbor u redovnog profesora na nekom od narednih konkursa, kazala je.
„Odluka o prestanku radnog odnosa dr Milića apsolutno nije povezana sa njegovim političkim angažmanom, osim što po mom mišljenju on koristi ovu situaciju za svoju političku afirmaciju. Zašto bi uostalom članovi Komisije iz Beograda i Novog Sada (dr Nenad Ilijeski i Aleksandar Redžek, prim. aut.) imali bilo kakav interes da ospore kredibilitet dr Milića koji izlazi na lokalne izbore u Nišu?“, rekla je ona i dodala da „nije član njedne stranke“, te da kao dekanica za devet godina „nije imala nijedan politički pritisak“.
Dr Milić je prethodno sugerisao da su članovi Komisije dr Ilijevski i dr Redžek, inače, bili među javnim ličnostima koje su potpisima podržale listu koalicije oko Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane“ na parlamentarnim izborima 17. decembra prošle godine.
Dr Zoran Perišić, v.d. direktora Univerzitetskog kliničkog centra, koji je i član Glavnog odbora SNS, kazao je da ovo što dr Milić radi „postaje politička borba“, ali da on „neće odgovarati na politička pitanja“.
On je kazao da je dr Milić izneo „masu laži o dekanici i njemu“.
„Iako se on očajnički trudi da sebe predstavi kao žrtvu sistema, UKC-a i Medicinskog fakulteta, on sigurno nije žrtva. Država je napravila najmoderniju Kardiohirurgiju, na čijem je čelu, broj zaposlenih na klinici je porastao za 65 odsto, a obim posla za 100 odsto. Kardiohirurgija je u okviru UKC uvek dobijala najviše, a tvrdnje da je ugrožena su netačne i bezobrazne“, rekao je dr Perišić.
On je kazao da Kariohirurgija ne gubi i neđe izgubiti status klinike, bez obzira što dr Milić više nije nastavnik na Medicinskom fakultetu.
„Kardiohirurgija ima dva nastavnika, što i jeste uslov da ima status klinike, a naša praksa je ionako da i kada se dogodi da neka klinika ne ispunjava taj uslov nastavnici sa drugih klinika budu prebačeni tamo gde postoji nedostatak“, rekao je dr Perišić.
On je dodao da Klinika za kardiohirurgiju ima drugi problem- manjak specijalista iz matične grane.
„Po zakonu, ona bi kao klinika trebalo da ima osam specijalista, a ima šest. Ali, ni time se nećemo baviti“, kazao je dr Perišić.
Dr Milić je ranije kazao da će njegov otkaz na Medicinskom fakultetu dovesti do toga da „Klinika za kardiohirurgiju izgubi status klinike, jer neće imati nastavnika kardiohirurgije u svojim redovima“.
Prema njegovim rečima, Kardiohirurgija bi za takav status morala da ima najmanje dva nastavnika Medicinskog fakulteta, od kojih jedan mora da bude iz matične grane.
Ona ima njih trojicu- njega kao kardiohirurga, anesteziologa i imunologa.
Na klinci postoje dva asistenta- kardiohirurga, kojima je on mentor, pa nakon njegovog otkaza „neće moći da doktoriraju“.
„Ali, Klinika za kardiohirurgiju znaće kao i uvek da odbrani svoje interese i interese naših pacijenata“, kazao je, ne precizirajući na koji način.
Šta je utvrdila Komisija?
Aktuelna Komisija za pisanje izveštaja odlučila je, na osnovu „analize prispelog konkursnog materijala“, da dr Milić „ne ispunjava uslove propisane Zakonom o visokom obrazovanju, Statutima Univerziteta i Medicinskog fakulteta u Nišu i Pravilnikom o postupku za sticanje zvanja nastavnika sa bližim kriterijumima, za izbor u zvanje redovnog profesora za užu naučnu oblast Hirurgija- nastavna baza Univerzitetski klinički centar Klinika za kardiohirurgiju“.
U obrazloženju se između ostalog navodi da jedan rad koji je dr Milić naveo u prijavi, a koji je objavljen u istaknutom međunarodnom časopisu ne pripada užoj naučnoj oblasti hirurgija, da jedan rad iz međunarodnog časopisa čine apstrakti sa međunarodnih sastanaka bez naznaka da je rad već prezentovan, da jedna publikacija koja je predstavljena kao monografija ne ispunjava uslove za to, a da dve publikacije ne ispunjavaju uslove za vrednovanje jer su objavljene pre njegovog izbora u zvanje docenta.
Prema izveštaju Komisije, dr Milić je publikovao ukupno 167 radova, različitih kategorija, a u poslednjih pet godina 17 radova, od kojih šest nisu iz uže naučne oblasti hirurgija.
On ima tri specijalizacije- iz opšte, vaskularne i kardiohirurgije.
Bio je prodekan za međunarodnu saradnju na Medicinskom fakultetu od oktobra 2021. do novembra prošle godine, kada je razrešen.
Komisija je ocenjivala objavljene naučne i stručne radove, udžbenike i druge publikacije, rukovođenje ili učešće u naučnim projektima, pedagoški rad i doprinos razvoju nastave, doprinos razvoju nastavno- naučnog podmlatka, kao i doprinos kandidata akademskoj i široj zajednici.
U njenom sastavu bilo je pet profesora iz uže naučne oblasti hirurgija, od kojih su trojica sa niškog i po jedan sa novosadskog i beogradskog medicinskog fakulteta.
Na čelu Komisije bio je dr Goran Stanojević, inače pomoćnik v.d. direktora UKC dr Perišića.
Dr Milić je kazao da je za njega jedini važeći izveštaj onaj koji je podnela prva komisija, i potpisala trojica njenih članova, a koji je „navodno stigao sa danom zakašnjenja“.
Taj izveštaj je bio pozitivan, odnosno utvrdio da on ispunjava uslove za sticanje zvanja redovnog profesora.
Izdvajanje mišljenja zbog plagijata
Član komisije dr Nenad Ilijevski, sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, iz uže naučne oblasti hirurgija sa anesteziologijom, izdvojio je svoje mišljenje i odbio da potpiše referat o Milićevoj kandidaturi.
„Nažalost, prvi put u svojoj karijeri se srećem sa slučajem u kojem je kandidat koji je pre 20 godina jasno definisan kao ’plagijator‘ stigao do pozicije vanrednog profesora i upravnika Klinike za kardiohirurgiju Nišu!!?? Kako je u međuvremenu u čitavu priču ušla politika, u kojoj mi najviše smeta navodna umešanost ’Beograda‘ u onemogučavanje razvoja kardiohirurgije u Nišu, a i šire, to se sa gnušanjemograđujem od takvih kvalifikacija!!!! Iz tih razloga odbijam da potpišem referat o ovom kandidatu“, naveo je dr Ilijevski.
On je „predložio“ Medicinskom fakultetu u Nišu, a posebno Katedri za hirurgiju da „u svojoj kući reši problem, koji nanosi nemerljivu štetu čitavom fakultetu“.
U toku postupka za izbor dr Milića u zvanje redovnog profesora prijave protiv plagijarizma podneli su dekanici Medicinskog fakulteta, rektoru Univerziteta i Komitetu Univerziteta za profesionalnu etiku bivši dekan Medicinskog fakulteta dr Milan Višnjić i grupa nepotpisanih „nastavnika i saradnika“ te visokoškolske ustanove.
Oni su se pozvali na činjenicu da je naučni časopis „Srpski arhiv za celokupno lekarstvo“ 2012. godine povukao iz štampe rad „Sistem sistemskog inflamatornog odgovora kod hirurških bolesnika sa sepsom“ iz 2004. godine, čiji je prvopotpisani autor dr Milić, uz tvrdnju da je „čist plagijarizam“.
Prema ovom nalazu, rad je „prevod sa engelskog jezika na srpski originalnog rada drugih autora koji je objavljen u stranom časopisu“.
Univerzitetski Komitet za profesionalnu etiku u Nišu je u januaru ove godine obustavio postupak protiv dr Milića pokrenut ovim povodom.
Za pokretanje postupka od 11 članova Komiteta glasalo je tri, dok je dva bilo protiv, a šest uzdržano, uz ključno obrazloženje da je ovaj rad imao šest autora, pa „postupak protiv samo jednog ne bi bio u skladu sa načelom jednakosti iz Kodeksa profesionalne etike“.
Dr Milić za Danas nije želeo da komentariše ovakve informacije o plagijatu, ali je za pojedine medije kazao da je jedino Etički komitet Univerziteta u Nišu nadležan da to oceni, i on je „rekao svoje“, tako da je za njega „ta priča završena“.
Dr Milić: „Neću se povući iz izborne trke, platiću svaku cenu“
Dr Milić je nakon što je izgubio posao na Medicinskom fakultetu kazao da „nikada neće odsutati od svojih ideala i da se neće se povući iz izborne trke za bolji, pravedniji i bogatiji Niš“.
„Spreman sam da platim ličnu cenu ma kolika ona bila, kako bi naša deca živela u gradu kojim će se ponositi a ne stideti“, rekao je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.