Očekivana Sila koja se pojavljuje i rešava stvar

„Srebrenice tako si mi mila, dabogda se tri put ponovila. Oj Pazaru novi Vukovaru, oj Sjenice nova Srebrenice“, orilo se u jednoj ovdašnjoj kafani.

Slične pesme, u formi i ritmu popularne „Gare“, spoj erosa i tanatosa, nisu retkost na veseljima u Republici Srpskoj. Uz ovu istu, kolo se igralo još pre sedam godina na svadbama oko Bratunca, a slične pesme mogu se čuti, istina dosta ređe, i po Srbiji.

Zašto je onda ovaj incident poprimio regionalne razmere, postao viralan i razlog za dolazak predsednika Srbije u Priboj?

Društvene mreže su omogućile višestruko veći pritisak javnosti od bilo kog medija. Jedan od slavljenika je postavio video snimak sa tog veselja, inače proslave rođenja deteta, na svoj fejsbuk profil. Ubrzo ga je obrisao, ali je internet nemilosrdan, pamti sve što se jednom na njemu pojavi. Praznični dani uz višak slobodnog vremena, koje dosta ljudi provodi na internetu, pospešili su deljenje videa.

Drugi, bitniji, razlog je što su akteri događaja policajci, neki i oficiri policije, dakle predstavnici Države. Tako su Bošnjaci Priboja i svi dobronamerni ljudi, deleći video delili ogorčenost, ne samo uvredljivim primitivizmom komšija, nego i Državom.

A reakcija Države bila je neblagovremena, odložena i mlaka. Siguran sam da bi se tenzije odmah ublažile da je neposredno po događaju usledilo sprovođenje zakonskih procedura i sankcija predvidjene Krivičnim zakonikom.

Šta će reći o’zgo

To se nije desilo, čekalo se „šta će reći o’zgo“, a početna reakcija bila je prilično mlaka.

„Što se tiče događaja iz Priboja, nisam sve detalje video, moje je da kažem Bošnjacima u Srbiji da je ovo njihova zemlja, jednako koliko i moja, jednako koliko i svih nas…“, govorio je predsednik Vučić.

Manje je to bila osuda, više neka roršahova mrlja od izjave, na koju su lokalni funkcioneri i predstavnici državnih institucija, projektovali svoje, uglavnom isto tako mlake reakcije.

Iz tog razloga zabrinutost i povređenost Bošnjaka se nije smanjivala, naprotiv. Imaju i razloga, jer su mnoge ružne i strašne stvari, koje su im se desile na ovim prostorima počinjale sličnim pesmama, a koga su guje ujedale i guštera se boji.

Na sreću „gušteri“, akteri ovog incidenta, nisu dobili široku podršku u javnosti, bar što se društvenih mreža tiče. Bili su retki komentari u kojima se podržava „folklorni fašizam“, uz nebulozno opravdanje da su ljudi „samo pevali na privatnom veselju, čak ni uniforme nisu obukli, a kome to pesma smeta“.

Na žalost nije bilo ni neke široke osude od strane komšija koji nisu Bošnjaci, ili bolje reći, bilo je previše ćutanja.

U različitim varijetetima iznošen je često stav da su međuljudski odnosi Srba i Bošnjaka divni, da ih ne treba remetiti pričom o incidentima koja kvari sliku Priboja, da o tome ne treba govoriti. U ekstremnim varijantama tog stava, oni koji pričaju o incidentu gori su od onih koji su ga napravili.

Mogu se složiti da su međunacionalni odnosi u Priboju i okolini dobri, da je većina ljudi dobronamerna i da ne želi zlo svojim komšijama Bošnjacima, ali mislim da ćutanje o sličnim incidentima nikako nije dobro.

Većina koja ćuti

Većina koja ćuti omogućava agresivnijoj manjini da kreira stvarnost primitivizma u kojoj svi žive.

Kad je trenutak da se se progovori i zaštiti komšija? Da li onda kad se uniformisani „Beli orlići“, u čudnim kolima iz kojih se ore koljačke pesme, vozikaju prigradskim naseljima Priboja gde žive Bošnjaci? Ili kad u opštini Priboj zapale i granatiraju selo sa muslimanskim življem? Ili kad ti otmu komšiju iz radničkog autobusa, koji je pošao u u FAP da zaradi crkavicu?

Sve su to nakon pjevanija doživeli Bošnjaci Priboja devedesetih. Da ne pominjemo stare pesme „Milog brata“ iz prethodnog rata i Kalafate. Junaštva imamo dosta, čojstvo nam je preko potrebno.

Ima još onih koji misle da ćutanje nije zlato. Ovo je u vezi incidenta napisao Bojan Tarabić, mladi prevodilac iz Priboja:

„Još od jutros čekam da se stiša bura osećanja u meni i da napišem jedan mali ogled iz kućnog vaspitanja. Moji roditelj se danas gnušaju i stide, kao što se ja gnušam i stidim tih bezočnih i krvoločnih poruka koje su izrečene na račun Bošnjaka, muslimana i nadasve mojih sugrađana.

Imam tu sreću da se bavim radom koji smatram da ide u korist celokupnoj kulturnoj baštini ove zemlje i tvrdim da danas ne bih bio to što jesam da nije bilo islamske kulture uz koju sam odrastao i koja mi je između ostalog pomogla da bolje razumem i neke od najdivnijih pisaca iz naše književnosti kao što su Andrić ili Selimović.
Mi imamo divne pesnike Bošnjake, navešću Šabana Šarenkapića i pisce poput Enesa Halilovića, sve je to naše. Zajedničko.
Kad se dobro pogledate, videćete da je tako. Nepoštovanjem tih ljudi, gazimo sami sebe. Ja samo navodim primere iz onoga što mi je blisko, kao što su mi bliski moji dragi prijatelji i sugrađani, a ljudskost nam nalaže da ustanemo protiv nepravde čak i onda kada to može da nas ugrozi. Naposletku, to nalaže i hrišćanstvo koje je vidim tobože svima pri srcu. Onako se niti praznuje niti slavi Božić.

Ovo nema nikakve veze s onim što većina raje misli da je politika i ne zanima me ko je kome prvi, a ko kome drugi šta uradio. Ovo je ogled iz kućnog vaspitanja i možda preporuka da se usput pročita i poneka knjiga. Živeli!“

Navijački performans

Taj vakum bez adekvatnih reakcija stvorio je uslove da se dese slični incidenti. I desili su se.

Osokoljeni izostankom sankcija, tek punoletni, golobradi mladići, šiljili su svoju hrabrost, i proslavljajući Božić, sada u drugom lokalu (snimci video nadzora, iz za sada nepoznatih razloga, su obrisani) priredili navijački performans, ispred lokala u centru grada, sa bakljama, uz koji su neki od njih pevali „Božić je, Božić je, pucaj u džamije’.

Situacija posle toga značajno iskomplikovala, a narastanju tenzija doprineli su i mnogi „NLO“ internet portali sa prefiksom „Sandžak“ koji su maliciozno naduvavali priču izmišljajući detalje: da se pevalo ispred džamije i slično. Posle toga nisu izostale ni reakcije sličnih, iz drugog tabora, koji su u prepiskama na društvenim mrežama pretili paljenjem crkava.

Tako komplikovana situacija postala je dovoljno veliki izazov za predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je na instagramu objavio da se nije grudvao , već da je razgovarao sa ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Vulinom i načelnikom Generalštaba Vojske Srbije Milanom Mojsilovićem.

“Nismo se grudvali, ali je jasno da je jedini sportista i za zimu potpuno pripremljen, general Mojsilović. Šalu na stranu, iskoristili smo pauzu u teškim razgovorima vezanim za bezbednosnu situaciju u regionu, da izađemo na vazduh i razbistrimo glavu”, napisao je Vučić uz fotografiju sa Vulinom i Mojsilovićem sa terase zgrade Predsedništva.
“Dogovorili smo da u sredu otputujem u Priboj, kako bismo spustili narasle međunacionalne tenzije, preduzeli neophodne i konkretne mere u vezi sa tim i obezbedili punu sigurnost za sve građane naše Srbije”, poručio je Vučić.

Šalu na stranu, možda predsedniku Vućiću pođe za rukom da uveri Bošnjake u Priboju, ne samo da se nije grudvao, već i da je ćud promenio, a da je ono nekad u Skupštini „sto za jednog“, ustvari tražio sto za jednu osobu, kako bi sam i na miru ručao, samo su ga loše razumeli.

A, možda njegova poseta Priboju i nema veze sa predstojećim izborima.

Bošnjaci gube poverenje u institucije
„Uzrok novih prijetnji Bošnjacima je to što se država nikad nije suočila sa ratnim zločinima . Da bi se neke stvari promenile, moraju se menjati iz korena. Kroz obrazovni sistem, kroz medije, putem javnih nastupa, treba dati do znanja, šta se desilo i da ovakvi i slični primeri vode u nazad u one godine koje niko ne želi da se poonove, kaže za “Aldžaziru“ Omer Hodžić, efendija iz Priboja, čiji je otac jedna od 18 žrtava zločina u Sjeverinu.

Radna grupa

Disciplinski postupak protiv 12 pripadnika Uprave granične policije u Priboju pokrenut je tek 10. januara .
U saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije navodi se kako je radna grupa, formirana povodom nekoliko incidenata u Priboju, konstatovala propuste u radu Uprave granične policije Priboj.

Još vesti iz ovog grada

Branko Stanković se ponovo ne plaši da kaže šta misli: Evo kako je autor „Kvadrature kruga“ podržao studente

Povodom priče o hidžabu: Ministar Zukorlić se obratio direktorki Predškolske ustanove u Prijepolju

Ćamil Sijarić u dvobroju novopazarskog književnog časopisa „Sent“

BNV podržava žalbu kandidata za sudije za prekršaje u Novom Pazaru