Očekivanja da privatizacija bude korak ka slobodi medija izneverena?

Ovo je jedan od glavnih zaključaka Helsinškog odbora za ljudska prava na konferenciji održanoj 4. januara 2000. godine, na kojoj se govorilo o svojinskom statusu medija.

„Veoma su retki oni koji imaju čistu vlasničku situaciju kao na primer Vreme i Danas“, izjavila je tada predsednica ove organizacije Sonja Biserko.

Na konferenciji je predstavljen i materijal o osporenom svojinskom statusu medija Borba, Večernje novosti, Politika, Studio B, RTV B92.

„Po Ustavu sve vrste svojina su zagarantovane i ravnopravne. Raznim uredbama akcije su oduzimane i brisane što je protivustavno“, rekla je advokatica Jelisaveta Vasilić i istakla da je režim uredbama praktično vršio podržavljenje medija.

Ona je podsetila na Uredbu iz 1997. kojom je izmenjen status Borbe, dok je rešenjem Privrednog suda 1996. Studio B vraćen u društvenu svojinu.

„Povratak materijalnih sredstava koja su od medija oduzeta na osnovu zakona o informisanju neće teći tako lako. Postoji član 130 Ustava koji kaže da kada se poništi zakon posledice takvog poništenja deluju samo od momenta kada je poništenje izvršeno. Moguće je da će biti pronađena neka mogućnost za povratak tih sredstava, ali za sad će to ići jako teško“, rekla je Vasilić.

Advokatica je onima koji su izgubili akcije Politike bez bilo kakve naknade poručila da postoji mogućnost tužbe zbog neosnovanog upisa.

„Pravo svojine je neuporedivo jače od drugih jer ne zastareva. Akcionari treba da koriste tu tužbu i povrate ono što je njigovo“, izjavila je Vasilić.

Prema rečima advokata Nikole Samardžića ispred Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, do haosa u medijima je došlo jer su „pojedine sudije bile spremne da bez pogovora izvrše svaku političku odluku“.

On je naveo da će se jedan deo medija transformisati, dok deo koji ostane u vlasništvu države mora da postane javni medijski servis.

Samardžić je istakao da su kod javnih informativnih servisa prioritet u poslovanju postojanje nezavisnih organa uprave i nezavisnih regulativnih organa.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Deo javnosti je pre dvadeset godina očekivao da će se rešavanjem pitanja vlasništva nad medijima zatvoriti mnogi problemi kada je reč o manipulacijama političkih elita i drugih na pozicijama moći.

Privatizacija velikog broja državnih medija uspavanim koracima počela je 2002. i od tada je veoma sporo napredovala.

Kupci prečesto nisu imali nikakvih dodirnih tačaka sa medijskom industrijom. Država je delimično izlazila iz vlasništva, privatizovala pa ponovo preuzimala medije, a tu su i izuzeci na koje se privatizacija nije dala primeniti.

Novom medijskom strategijom 2020-2025. očekuje se da država potpuno izađe iz vlasništva medija, uključujući i Politiku i Tanjug.

Koliko je privatizacija medija uticala u korist kvlaiteta informisanja građana, što se navodila kao glavna prednost, najbolje svedoče izveštaji relevantnih međunarodnih organizacija.

Prema izveštaju američke NVO Freedom hause o medijskim slobodama u svetu za 2019. godinu Srbija spada u zemlje sa delimičnom slobodom medija.

Posebno je zanimljiva paralela između srpske i mađarske vlasti koja na sličan način, koristeći antiliberalni režimski alat, ostvaruje medijsku dominaciju.

Privatizacija medija nije ispunila pretpostavku o ekonomskoj nezavisnosti, posebno imajući u vidu da o medijskim konkursima odlučuju nestručne komisije, na šta stalno upozoravaju predstavnici novinarskih udruženja. Ove manipulacije na lokalu zauzimaju još veće razmere.

Pored toga, mediji se nisu oslobodili ni političkog uticaja, koji ide ruku pod ruku sa ekonomskom neizvesnosti.  Zato su stručnjaci poučeni iskustvima privatizacije nekih medija, upozoravali da se rukovodstvo postavlja pod uticajem politike, samim tim se posredno uređuju mediji.

O problematičnim vlasničkim strukturama u medijima i neuhvatljivim vlasnicima, kao i njihovim bliskim vezama sa vlašću, govore brojni tekstovi istraživačkih novinara.

Vlasnici deluju kao produžena ruka vlasti i na taj način vrše snažan pritisak na rad novinara, zbog čega je zabrinuto više od polovine ispitanika Rojtersovog istraživanja o slobodi medija u Centralnoj i Istočnoj Evropi za 2019. godinu.

Novinarska udruženja nije iznenadila informacija o padu za tri mesta na lestvici medijskih sloboda iz izveštaja organizacije Reporteri bez granica.

Srbija je postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar i gde lažne vesti postaju sve vidljivije i alarmantno popularnije, poručuju u svom izveštaju za Srbjiu Reporteri bez granica.

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.