Očekuje se „povratak“ gripa

Direktorka Instituta za javno zdravlje Batut Verica Jovanović kazala je da bi i ove dodatne doze trebalo uskoro da stignu. Prema podacima dostupnim na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranja, ove godine planirana je nabavka skoro pola miliona doza vakcina protiv gripa, proizvođača Abot i Sanofi.

Prema Pravilniku o obaveznoj i preporučenoj imunizaciji, vakcinu protiv gripa trebalo bi pre svega da prime osobe starije od 65 godine, trudnice, hronični bolesnici, osobe koje rade i žive u kolektivnim smeštajima, zdravstveni radnici.

Vakcina za ove grupe je posebno izdvojena zato što su ili u posebnom riziku od zaražavanja (na primer u kolektivnim smeštajima) ili imaju rizik od razvoja težeg oblika bolesti. Taj rizik ogleda se u činjenici da 90 odsto svih hospitalizovanih pacijenta i onih koji su preminuli od gripa su osobe starije od 65 godina. Takođe, broj bolničkih prijema zbog gripa dva puta je veći među osobama koje imaju hronične bolesti u poređenju sa onima koji nemaju.

Vakcinacija je najbolji način da se spreči obolevanje odnosno da se izbegne teža forma bolesti. Američki centar za kontrolu bolesti (CDC) procenjuje da je u Americi tokom 2019-2020. vakcinacija protiv gripa sprečila 7,5 miliona obolevanja, 105.000 hospitalizacija i 6.300 smrti od gripa. CDC takođe navodi da vakcinacija smanjuje šanse da će osoba posetiti doktora zbog gripa za 40 do 60 odsto.

Prošle godine gripa skoro da nije bilo. Pre 2020. godine, od ove bolesti je u svetu je prema procenama Svetske zdravstvene organizacije umiralo oko 650.000 ljudi.

Međutim, tokom pandemije kovida 19, grip jedva da je bio prisutan. SZO navodi da je u periodu od septembra 2020. do januara 2021. manje od 0, 2 odsto testiranih uzorka bilo pozitivno na grip. Ovo je ogroman pad, imajući u vidu da je od 2017. do 2020, 17 odsto testiranih uzorka bilo pozitvno.

Ovaj veliki pad verovatno je posledica protivepidemijskih mera koje su uvedene zbog širenja Sars-Cov-2 virusa, a kojima je ujedno sprečeno i širenje gripa. Ipak, kako su sada mere mnogo blaže nego pre godinu dana, očekuje se da će ove sezone grip biti mnogo prisutniji. Tome u prilog, kako navodi SZO, govori i činjenica da je ove godine tokom leta primećen blagi porast prisutnog gripa u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Istovremeno, Američki centar za kontrolu bolesti navodi da manja prisutnost gripa, a samim tim i manji imunitet tokom 2020. može dovesti do toga da sezona gripa ove godine počne ranije i da bude opasnija.

Stručna tela saopštila su da vakcina protiv kovida 19 i gripa može da se primi u isto vreme, što je i stav srpskog nacionalnog tela za imunizaciju. Ovo mišljenje zasnovano je na urađenim studijama.

Jedna od njih, nazvana ComFluCov, obuhvatila je 679 ispitanika, koji su prethodno primili prvu dozu vakcine protiv kovida 19. Kada je bilo vreme za drugu dozu, pored vakcine protiv kovida jedna grupa je dobila neku od tri različite vakcine protiv gripa ili placebo. Reakcije među ispitanicima bile su blagog i srednjeg oblika i uključivale su bol na mestu uboda i umor (tri odsto ispitanika uzelo je slobodan dan zbog reakcije na vakcinu, a udeo onih kojima je bio potreban slobodan dan bio je isti među obe grupe). Studija je takođe utvrdila da davanje vakcina istovremeno nije imalo uticaj na stvaranje imunog odgovora ni na jednu od dve vakcine.

Autori studije naveli su i da ovi podaci posebno mogu biti značajni da bi se smanjio pritisak na zdravstvene radnike koji treba da daju i vakcine protiv kovid i gripa. Činjenica da dve vakcine mogu biti date istovremeno smanjuje teret na zdravstvene radnike.

Prijave preko portala

Prijava za vakcine protiv gripa moguća je je preko portala E-uprave po istom principu kao i za kovid 19. Nakon popunjene prijave, građani će dobiti obaveštenje kada i gde mogu primiti vakcinu. Preporuka stručnih tela je da je vakcinu protiv gripa najbolje primiti pre kraja oktobra kako bi se osoba na vreme zaštitila.

Koliko je interesovanje?

Trenutno ne postoje podaci koliko je vakcina protiv gripa dato prošle godine. Poslednje dostupne informacije o imunizaciji, koje objavljuje Batut, odnose se na 2019. Tada je dato skoro 295.000 doza. Najveći broj onih koji su vakcinu primili bili su najstariji – njih 194.000. Iako se u izveštaju Batuta navodi da je ostalo tek nešto malo preko 2.000 neiskorišćenih doza, što je najmanji procenat neupotrebljenih vakcina u poslednjih deset godina, činjenica je da je i te 2019, tek 13 odsto starijih od 65 primilo vakcinu. Poređenja rad, prema podacima OECD-a, u okruženju u Sloveniji taj udeo je 19 odsto, u Mađarskoj 23 odsto, u zemljama Zapadne i Severne Evrope oko 50,60 odsto, a u Južnoj Koreji čak 85 odsto.