Ocene za đake ili za roditelje

Ne odgovarajući na njihovu ključnu dilemu: kako obezbediti da brojčane ocene budu validne.

Nastavnici listom svedoče da su u prethodnih mesec dana dobijali na desetine identičnih domaćih zadataka, da su i najlošiji đaci rešavali zadatke bez ijedne greške, te da nemaju nikakav pouzdan dokaz ko je od koga prepisivao, šta treba da bude ocena za đake, a šta za roditelje.

U dopisu školama Ministarstvo sugeriše nastavnicima da prilikom davanja brojčanih ocena uzmu u obzir i zalaganje učenika, pa se neki pola u šali, a pola u zbilji pitaju da li trud nekog učenika da prepiše od druga, iz udžbenika ili sa interneta treba nagraditi ocenom više.

Učiteljica jedne prestoničke škole kaže za Danas da je prosečna ocena njenog odeljenja na poslednjoj proveri znanja iz matematike pred uvođenje vanrednog stanja bila 2,5, da bi tokom nastave na daljinu porasla na neverovatnih 4,7.

– Od najslabijih učenika dobijam bez greške urađene pismene provere znanja i domaće zadatke, ali ako im upišem manju ocenu od petice, rizikujem da me neki roditelj prijavi prosvetnoj inspekciji. S druge strane, da li je to fer prema deci koja su samostalno radila? Nekoliko đaka nije pratilo ono što sam od njih tražila, pa sam u dilemi da li smem da im upišem u dnevnik jedinice, pošto je kada smo ih formativno ocenjivali rečeno da ne upisujemo „tužiće“ već samo „smajlije“ – prenosi nam neke od dilema ova učiteljica.

Aleksandar Baucal, profesor na Katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da treba imati razumevanje za napore Ministarstva da nađe praktično rešenje za ocenjivanje, ali ukazuje da bez prilagođavanja pravilnika o ocenjivanju aktuelnim okolnostima, primena uputstva koje je poslato školama neće biti uvek moguća.

– Na primer, ako nastavnik ima učenike koji nisu imali mogućnosti da prate nastavu na daljinu kako da uzme te okolnosti u obzir prilikom ocenjivanja? Ako da najvišu ocenu pošto ima pokazatelje da je taj učenik dao sve od sebe da uči onoliko i kako može, onda to nije ocena za znanje, niti ona govori o ostvarenim ciljevima. A ako mu da slabiju ocenu, onda ne uzima u obzir ono što je učenik realno mogao da uradi u datoj situaciji. Pored toga, ukoliko nastavnik nema uvid u kojoj meri su učenici samostalno radili zadatke koje im je slao preko digitalnih servisa, postavlja se pitanje kako može da ih oceni ako mu nedostaje ova važna informacija – ističe Baucal, uz opasku da bi trebalo konsultovati nastavnike iz različitih delova Srbije i na osnovu njihovog iskustva i mišljenja proveri realističnost uputstva Ministarstva i eventualno ga unaprediti.

Nevena Buđevac, docentkinja na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, napominje da ocenjivanje, osim procene znanja učenika, ima i nekoliko drugih važnih funkcija – da učenike motiviše, da usmerava dalje učenje, ali i razvoj učenika, da pokaže da li učenik može da pređe u naredni razred ili nivo školovanja.

Dodaje da odluka Ministarstva da se učenici ocenjuju tokom perioda kada se nastava odvija na daljinu, a bez elementarnih uslova da se obezbedi da njihovi odgovori i aktivnosti zaista budu odraz njihovog znanja i zalaganja, dovodi do toga da ocenjivanje ne može da ispuni nijednu od pomenutih funkcija.

– U tom smislu odluka Ministarstva je nejasna, čak i štetna, jer skreće pažnju sa procesa učenja (koji je počeo iznenađujuće dobro, imajući sve u vidu), na proces ocenjivanja, čija regularnost ne može da se obezbedi. Time se deci i roditeljima šalje pogrešna poruka, a nastavnici stavljaju u poziciju da ulažu veliki napor da urade nešto što sami procenjuju kao sasvim pogrešno i što dodatno urušava njihovu, već izuzetno tešku poziciju – kaže Buđevac.

Privid

Nevena Buđevac smatra da ocenjivanje nije prioritet u vanrednoj situaciji i da bi pomoć nastavnicima, makar i u vidu toga da im se dodatno ne odmaže, trebalo da bude najvažnija.

– Ipak, izgleda da je Ministarstvu važnije da po svaku cenu održi privid da je sve regularno i pod kontrolom, pa otud i ne čudi ova odluka o ocenjivanju koje ne može da se sprovede – kaže Buđevac.