Očevi u Bosni mole sveštenike da im ožene sinove

Pomoćnik ministra inostranih poslova SAD-a dolazi u Evropu kako bi se informisao o međunarodnim odnosima, prenosi list Pravda.

Gospodin Samner Vels dolazi po Ruzveltovoj želji, a planirano je da poseti London, Pariz, Berlin i možda Vatikan. Na ovu posetu se gleda kao na kao američko mešanje u evropski konflikt, ali i posredovanje Ruzvelta u uspostavljanju mira.

Odgovarajući na novinarska pitanja, Ruzvelt je naglasio da Vels neće ići ni u Finsku ni u Sovjetsku Rusiju, a da će njegova poseta trajati onoliko koliko bude potrebno. U Vašingtonu preovlađuje utisak da ovaj put za cilj ima obezbeđivanje detaljnih i svežih obaveštenja.

Američka štampa je podeljena povodom ovog pitanja. Jedni u ovome vide težnju ka miru, dok drugi smatraju da ovo najavljuje Ruzveltovu borbu za predsednikovanjem i u njegovom trećem mandatu.

Velika Morava se izlila kod sela Stari Adžibegovac, prenosi Pravda. Lokalno stanovništvo je suočeno sa katastrofalnim poplavama. Na terenu su spasioci koji čamcima prevoze roditelje sa decom iz poplavljenih područja.

Zbog niskih temperatura, Morava se zaledila, pa je reka usled velike količine leda, promenila svoje korito, te se izlila i uništila okolna sela. Očekuje se dolazak aviona koji će eksplozivom razbiti led, kako bi se reka vratila u korito i stanje popravilo.

Stanovništvo je uplašeno i potrebna mu je hitna pomoć države koja za sada kasni.

List Pravda prenosi kako Eskimi proslavljaju svoj najveći praznik Potlah. Oni su veseli i gostoprimljivi ljudi. Ako stranac poseti njihovo selo, oni ostavljaju sav posao kako bi ugostili došljaka.

Takođe, gost ima pravo da bira u kojoj će kući da prenoći. Za njihov praznik Potlah, Eskimi prave veliku podzemnu dvoranu, čiji ulaz prekriju medveđim kožama, a u njih na sredini nalože veliku vatru kako bi bilo toplo.

Onda se celo pleme skupi, sa sve svojim gostima sa kojima igraju ples koji se sastoji od vrlo živih pokreta u pratnji bubnjeva. Sa kolena na koleno se prenosi veština ponoćne igre. Poglavica plemena daje takt igri dugom belom palicom koja je ukrašena belim perjem.

Klering – igra na ledu, osvaja sve veći broj stanovnika Bleda i njihovih gostiju. Nije bitno koliko ima igrača već da je njihov broj uvek na kraju paran. Igrači se podele u dve grupe, onda svaka od njih izabere svoga “mera”, neku vrstu vođe.

Druga važna ličnost je “fuks” koji jedini ima pravo da udara dvaput. Led mora da se očisti, i prostor za igru treba da bude 15 metara dužine i 3, 4 širine. Igra se ledenim pločama koje su uokvirene gvozdenim okvirom. Prvo se baca mali komad leda “zec” nakon čega grupe naizmenično bacaju svoje ploče. Oni koji su ih bacili najbliže „zecu“ igraju u prvoj, a ostali u drugoj partiji.

Kasnije se “zec” ponovo baci na drugu stranu terena, pa se grupe nadmeću koja će ponovo svoju ploču približiti “zecu”. Partija je završena kad jedna strana tri puta pobedi.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Britanski razarač uništio je dve nemačke podmornice, prenosi list Vreme. Mada sa druge strane, jedna nemačka podmornica izvestila je da je potopila brodove u tonaži od 38.000.

Odronjeno brdo zatrpalo je kuću ruskog izbeglice i ubilo ga, na Pazarovačkom drumu kod Čukarice, prenosi Vreme. Njegova žena ostala je živa samo zato što je pre nesreće otišla po vodu. Pavle je bio borac sa Solunskog fronta koji se u našoj vojsci borio kao dobrovoljac.

U zabačenim krajevima Bosne, očevi i dalje žene šesnaestogodišnje sinove bez njihovog pristanka, prenosi Vreme.

Njima biva onemogućeno da idu u školu, već moraju da zasnuju porodicu i rade. Zna se da je svadba način da se dobije nova radna snaga, jer su porodice uglavnom u teškom finansijskom stanju.

Očevi mole sveštenike da im ožene sinove. Devojčice kao neveste obično imaju po četrnaest ili petnaest godina, a moraju da budu izuzetno poslušne prema svekru i svekrvi, da im dvore i služe ih.

Patrijarhalni običaji ne dozvoljavaju pokazivanje bilo kakve bliskosti prema ženi, tako da one rade naporno i poslušno ne dobijajući nikakvu lepu reč i pohvalu, jer to “muškarcu ne pristaje.”

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.