Očevi u pratnji dece nepoželjni u bolnicama

 U zdravstvenom sistemu se to manifestuje u praksama pojedinih dečjih klinika u kojima očevi ne mogu biti u pratnji hospitalizovanog deteta, već to mogu isključivo majke.

Nedavni događaj u pedijatrijskoj klinici „Dr Olga Dedijer“ KBC Zvezdara, gde ocu nije bilo dozvoljeno da ostane sa svojim detetom, iako je majka bila prinuđena da bude kod kuće zbog dojenja drugog deteta, ponovo otvara raspravu o ravnopravnosti i stereotipnim rodnim ulogama, ali i o humanosti takve prakse.

U ovoj zdravstvenoj ustanovi objašnjavaju za Danas da je zgrada bolnice stara i da „zbog nedostatka prostora očevi nisu u mogućnosti da budu pratioci hospitalizovanoj deci“.

– Nije moguće prostorno odvojiti majke i očeve koji bi bili u pratnji, što je posebno osetljivo kada se zna da je veliki broj majki dojilja koje prate hospitalizovanu odojčad. Takođe, u obavezi smo da primamo samo pratioce dece do navršene jedne godine, te starija deca mogu imati pratnju samo kada se od strane lekara to proceni kao neophodno – kaže načelnik ove bolnice Vojislav Lekić.

Ipak, kako dodaje, „kolektiv bolnice je spreman da, čim se steknu uslovi, započne praksu da i očevi mogu biti pratioci hospitalizovanim mališanima“.

Na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, koja je takođe stara i u vreme kad je građena boravak roditelja uz decu nije se ni podrazumevao, roditelj ili staratelj može ostati s detetom mlađim od 15 godina ili starijim ukoliko se radi o posebnim problemima.

– To mogu biti otac ili majka, mada u 90 odsto slučajeva društvo u bolnici deci prave mame. Problem je i prostor, koji nije ni predviđen za roditelje. Danas znamo da je roditelj važan deo medicinskog tima i dajemo sve od sebe da bude uključen i prati dete u svim fazama kada je to moguće i dobro za dete – kaže za Danas profesor Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

U Ministarstvu zdravlja navode za naš list da je boravak roditelja u pratnji dece stvar unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova.

– Nigde nije definisano da je zabranjeno da otac bude u pratnji deteta, već se boravak reguliše prostornim i kadrovskim kapacitetima, uz poštovanje privatnosti ostalih pacijenata i njihove pratnje – kažu u Ministarstvu, naglašavajući da se „već duže vreme radi na rešavanju ovog problema“, odnosno na poboljšanju uslova u postojećim zdravstvenim ustanovama.

Uslovi koji su potrebni u bolnicama za boravak očeva jesu veći broj soba i odvojeni toaleti. Često se događa da nema dovoljno kreveta za roditelje, uglavnom majke, koje onda danima spavaju na stolici. I u ovim situacijama je neophodna podrška drugog roditelja, kao i uprave zdravstvene ustanove.
S druge strane, dešava se, kako nam kažu sagovornici, da majke, pogotovo dojilje, negoduju što moraju da dele te prostorije sa muškarcima. U vreme kada se u razvijenom svetu prave uniseks toaleti, ovde je bar jasno da ne samo što smo daleko od takve prakse nego i od same debate o tome kako prevazići društvene podele prema polu. Da li bi, isto tako, bilo suviše rano razmatrati promenu naziva Instituta za majku i dete u Institut za roditelje i dete, kako bi se i na jezičkom planu izbegla sugestija da je briga o deci isključiva odgovornost majke?

Iz kancelarije Poverenika za ravnopravnost naglašavaju da roditeljsko pravo pripada i ocu i majci zajedno, i da oboje imaju obavezu da podjednako aktivno učestvuju u vaspitanju i nezi deteta.

– Prilikom odlučivanja o pravu na boravak pratioca u bolnici, neophodno je da se obezbedi jednak tretman za oba roditelja, a sve odluke moraju biti zasnovane na objektivnim kriterijumima, a ne na osnovu stereotipnih uverenja ili prakse. Pored brojnih međunarodnih i domaćih propisa kojima se garantuje ravnopravnost žena i muškaraca, žene se i dalje često posmatraju kroz stereotipnu ulogu supruga i majki. Da bi se ovakvi stavovi menjali, neophodno je angažovanje svih društvenih aktera, pa tako i zdravstvenih institucija – kaže za Danas Tamara Vlaškalin iz institucije Poverenika.

Poziv

Institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koja postupa po pritužbama građana i građanki i utvrđuje da li je prekršen Zakon o zabrani diskriminacije, ohrabruje sve one koji smatraju da su diskriminisani, kao i oca kojem nije dozvoljeno da bude pratilac detetu u bolnici, da im se obrate. Kako dodaju, već su imali slične predmete i Poverenik bi mogao da uputi set opštih preporuka svim dečjim zdravstvenim ustanovama kako bi otklonili eventualno povređivanje prava na ravnopravnost.