Očima izdavača

Pakujući ga u kofer pažljivo, prisećam se nastupa Srbije na sajmu knjiga u Lajpcigu. Bio je obleležen odličnom književnom atmosferom, ali joj je diskretno doprinelo i ovo izvrsno vino. Naravno da je važno da Srbija i ove godine nastavi uspešno svoje književno i kulturno prisustvo na nemačkom govornom području, predstavi se na sajmovima u Frankfurtu , Beču i Lajpcigu. U Srbiji ima mnogo poslova koji su dobro započeti. Sveštenici nekreativne Srbije – nevešti političari i državnici amateri, početne uspehe kreativnih pojedinaca veoma brzo, umesto podrškom, čašćavaju jeftinom manipulacijom. Smataju da je dovoljno da se redovno mole, ali samo pred kamerama, i za nastavak …

Čitamo u avionu da je Oto fon Habzburg umro i moje se misli polako usmeravaju na monarhiju i razloge zbog kojih dolazim u Beč. Dve istorijske ličnosti obeležavju moj boravak u carstvujušćoj Vijeni ili kako neki vole da kažu glavnom gradu Balkana. Jedna od njih je Feliks Kanic, a druga Gavrilo Princip. Obe na određeni našin povezuju Srbiju i Austriju.

Prepoznajući delo Feliksa Kanica etnografa , naučnika, umetnika i čoveka aktivnog duha, radoznalog i otvorenog, kao veoma važno za Srbiju ali i inspriativno za saradnju krativnih ljudi koji žive u južnoj Evropii, osnovali smo društvo Feliks Kanic. Sedište je u Beču a društvo je srpsko-austorijsko i okuplja književnike, umetnike, naučnike, stručnjake u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, političare iz Austrije i Srbije, ali i iz Italije, Francuske, Bugarske, Švajcarske, Mađarske…

Susret sa Volfgangom Šmaleom i Katrin Orel članovima predsedništva društva. Pored drugih tačaka najviše pažnje smo posvetii pripremama za niz prezentacija društva koje podrazumevaju izložbu S Kanicom po Srbiji, u saradnji sa Narodnim muzejom i predstavljanje zbornika radova Slike sa Balkana Feliksa Kanica u sedam gradova u Srbiji ali i Budimpešti. Autor izložbe i priređivač zbornika, Dr Đorđe Kostić,naš najbolji poznavalac dela Feliksa Kanica imaće dosta posla u narednom periodu. Odredili smo i termin za konferenciju o saradnji u oblasti istraživanja kulturnog nasleđa za 18. novembar u Beogradu.

Subota, 9. jul

Naspavao se posle celodnevnih aktivnosti i polako premotavam film sa sinoćnjeg razgovora sa Žan Pol Bledom, profesorom istorije na Sorboni. Tema kojom se bavi je Franc Ferdinand. Završava njegovu biografiju. Pita kako će biti obeležena godišnjica Sarajevskog atentata u Srbiji. Kažem, verovatno svečano i radno! Iako se mnogo družim sa istoričarima nije došla do mene vest da se nešto sprema u vezi sa tim. Pošto je 2014. blizu, ponovo iskrsava pitanje da li je i za koga Gavrilo Princip zločinac ili oslobodilac. Tim povodom i mladi američki istoričar Pol Miler takođe se našao u Beču i pokušava da osvetli okolnosti i nepoznate detalje atentata. Razne sumnje postoje pored ostalih i to da je služba obezbedjenja Franca Ferdinda zatajila u Sarajevu, pa se sada pitaju istoričari da li je to možda slučajno. Ali, da ne otkrivam detalje, to će sve biti objavljeno sledeće godine i na srpskom jeziku kod jednog našeg ‘uglednog’ izdavača!

Pošavši od situacije u monarhiji u vreme Franca Ferdinanda i Gavrila Principa priključujem se mišljenjima profesora Bleda i Katrin Orel o današnjim problema i potencijalnim konfliktima u Evropskoj uniji. Razmišljam kako Srbija u tom kontekstu s nedovoljno ambicioznim obrazovanjem, neinventivnim i plagijatorskim, parališe samu sebe. Kako problemi proistekli iz nedovoljne obučenosti i motivisanosti mladih ljudi dovode do velike frustracije i agresije koja će već koliko sutra učiniti da društvo u celini bude bez konkurentnosti i kapaciteta a sve više inferiorno i zavisno. Tu leže konflikti koji u okruženju u kakvom se Srbija nalazi mogu zvučati preteće i destruktivno.

Ali te pomalo tamne misli ipak nisu uspele da oduzmu ništa od čarolije odlaska u obližnji gradić Krems. Vinogradi, sunce, Dunav, ista razdaljina od glavnog grada, učinili su da u Kremsu prepoznam naše Sremske Karlovce.

Grad koji krasi pored bogatog istorijskog i kulturnog nasleđa i prostor savremenog okupljanja umetnika u okviru aktovnosti Galeije savremene umetnsoti. Ali ono po čemu je takođe grad Krems izborio svoje posebno mesto na kulturnoj mapi sveta je Muzej karikature. Razgledajući izložbu koja je tamo postavljena povodom stote godišnjice rođenja Bruna Krajskog, jedne od nesumnjivo najomiljenijih i najdugotrajnijih političkih figura u Austriji, zamislo sam kako bi bilo divno da organizujemo izložbu našeg Koraksa u tom malom ali inspirativnom galeriskom prostoru.

Nedelja, 10.jul

Nedeljno jutro, uobičajena kafa sa momcima iz ljepše i starije prošlosti Nebojšom Bradićem i Goranom Markovićem. Razgovaramo o odlasku Olivere Marković i njenom izuzetnom umetničkom životu. Njena posvećenost poslu bila je za naše današnje navike neverovatna. Bila je u stanju da za jednu noć u vozu nauči tekst i dođe spremna na probu, da nikom ne kaže da nije spavala. Loš glas prati danas naša pozorišta. Sve teže je zamisliti da svi glumci uopšte dođu na čitajuću probu a kamoli još i da znaju tekst. Rade Marković bio je takođe onaj koji je na prve probe dolazio potpuno spreman a predstave nije prepuštao nepotrebnim improvizacijama. Oboje su bili predstavnici generacije kojima je umetnost bila iznad svega. Nagrade ih nisu zaobilazile ali posvećenost poslu, stvaralačko pregnuće i osećaj autentičnosti bili su na privom mestu.

Tražili smo odgovor na pitanje: Postoji li i šta je kretivna Srbija danas? Davimo li se u samoubilačkom podvaljivanju svugde i u svemu?

Ponedeljak,11.jul

Clio. Dan protiče u konsultacijama oko dovršetka svih knjiga do kraja godine. Veliki broj poseta autora, promene u organizaciji … Posebna pažnja ove godine menadžementu kulture. Novo, šesto izdanje knjige Kultura, mnedžment, animacija, marketing, Milene Dragićević Šešić i Branimira Stojkovića. Knjiga je prevedena na poljski, rumunski, bugarski, mongoslki, ruski, engleski, makednoski i jezik.

Gostovanje na TV Avala i priča o knjizi Politka i kimatske promene, Entoni Gidensa. Neverovatno je sa kojim mirom nas Gidens obaveštava o opasnostima i ekološkoj propasti ukoliko se politika ne promeni u šta i sam sumnja.

Utorak, 12. jul

Postoje divni ljudi kao što je Ruiza ili Ružica Andrejević. Radeći kao drugi čovek brazilske ambasade učinila je da se Brazil i Srbija preko kulture pre svega prepoznaju i približe. Ovo je godina u kojoj je gostujući jezik na sajmu knjiga u Beogradu portugalski. Brazilska književnost gostovala je i gostuje velikim delom i zahvaljujući upravo velikom zalaganju Ružicinom. Njen mandat je uspešno završen u Beogradu ali prijateljska misija i dalje ostaje.

Sreda, 13.jul

Vrućina me nije omela da doletim i na Kozart prezentaciju. Predstavljena je godišnja aktivnost i ovogodinji festival. Okupili su se prijatelji muzike i muzičara u foajeu pozorišta Boško Buha da vide šta se sprema.

Kako mali gradovi dobijaju krila? Kao na primer Aleksadrovac. Vinski zamah uspeha iskoristila je operska diva Katarina Jovanović. Upornošću i posvećenošću uz podršku onih koji su nadležni i prilježni, ovaj festival otkriva kreativni potencijal južne Srbije.

Četvrtak, 14.jul

Polako se pripremam za put u Herceg Novi. Dobra je i lepa prilika da sa Dušanom Kecmanovćem, psihijatrom iz Sidneja i autorom knjige Očima psihijatra, porazgovaramo pred pulikom, tamo na Trgu od knjige.

Kreativna Srbija širi se na toploti…

Autor je izdavač iz Beograda