Od Arsena Dedića do Led Cepelina: Koju muziku sluša patrijarh Porfirije?

„Ja sam izabrao samo nekoliko pesama kao omaž ili kao povod na sećanje za generaciju kojoj ja pripadam. Naravno da to nisu svi pravci koje sam voleo da pratim, ali sam izabrao ono za šta mislm da može da stvori utisak o tome kakva je bila naša generacija i šta smo voleli da slušamo“, rekao je patrijarh Porfirije.

Kako je naveo, ponekad ima priliku da čuje i nešto novije, ali nema vremena da to i prati.

„Radije pribegavamo onome što nas je u nekom vremenu ispunjavalo i sačinjavalo poglede na svet“, objasnio je on i dodao da sada radije sluša klasičnu muziku i džez, na primer Kit Džereta.

Prva pesma koju je partrijarh predložio jeste Immigrant song koju izvodi grupa Led Cepelin, a stihove je napisao Robert Plant.

„Reči te pesme su proročke. Oni pevaju o Nordijcima koji beže od rata i drugih teškoća, što potvrđuje da smo pred ratom i strahotama stradanja svi jednaki. Mnoge teme za razmišljanje donosi ova pesma imigranata i na neki način nas opominje“, rekao je patrijarh Porfirije.

Sledeća pesma koju je preporučio slušaocima Radija Beograd 202 jeste Dance me to the end of love Leonarda Koena. Kako je istakao, mnogi misle da je to tek neka sentimentalna balada o rastanku dvoje ljudi, o rastanku nekog para. Međutim, Koenovi stihovi nastali su u holokaustu, kada je bila praksa da gudački kvartet sastavljen od logoraša svira, dok njihove prijatelje i porodicu vode u smrt.

Zbog toga je patrijarh Porfirije istakao da ovu pesmu posvećuje svima koji su stradali u bilo kom ratu i da za njega ona ima poseban značaj.

„Ona je simbolika koja se tiče svakog dobronamernog čoveka, svakog čoveka kojem je život mio i koji razume da je život dar od Boga“, objasnio je Porfirije najavljujući pesmu Leonarda Koena.

Šumadijski bluz grupe Smak je pesma koju je patrijarh rado slušao i u najranijoj mladosti, ali je ponekad sluša i dalje.

„Pogotovo je slušam kada se nađem u nekom ćorsokaku i imam osećaj da ne mogu da izađem iz tog lavirinta. Kad god bih se našao u nekom bezizlazu slušao bih ovu pesmu i polako bih se osećao bolje“, rekao je on.

Pesma koja mu budi sećanje na studentske dane provedene u Kinoteci u Kosovskoj ulici je Knocking on heavens door Boba Dilana.

„Dilan je u suštini poetski zastupnik moje generacije i senzibiliteta te generacije. Ovo je pesma za koju smatram da nema rok trajanja.

Nakon Dilana, patrijarh se podsetio i drugih trenutaka iz Kinoteke i filma „Misterija organizma“ Dušana Makavejeva. Pesma koju je izdvojio iz tog filma je Francois Villon’s Prayer koju izvodi Bulat Okudžava.

Prema rečima patrijarha Porfirija, pevač Arsen Dedić je izvodio ovu Okudžavinu pesmu, a Arsenova pesma Zagreb i ja se volimo tajno bila je jedan od razloga da patrijarh napiše svoju zbirku pesama „Zagreb i ja“.

Kako je istakao, Dedić je u svojoj pesmi pevao da se Zagreb i on vole tajno, a sa druge strane ljubav Porfirija prema Zagrebu je javna.

„Kada čovek provede na nekom mestu, pa i kad ode na pet ili 10 dana na letovanje, ima priliku da ostvari vezu sa tim mestom“, rekao je Porfirije i objasnio da je on kao mitropolit zagrebačko-ljubljanski proveo godine u prestonici Hrvatske i razvio posebnu vezu sa tim gradom i ljubav prema njemu.

„Neka scenska dela čim se pojave odmah budu izuzetna. Čak u nekim slučajevima budu i prelomna jer, možda i bez da je to bio cilj, iznose neke skrivene težnje koje se nalaze ne samo u kulturi, nego u celokupnom društvu. Na omotu albuma Idola „Odbrana i poslednji dani“ imali smo polistavrion što je zapravo izgled svešteničke ili arhijerejske odežde“, rekao je patrijarh.

Taj album je značajan i po tome što je ćirilica upotrebljena na njegovom omotu.

„Čini mi se da je i po prvi put bio upotrebljena ćirilica na omotu jednog albuma“, istakao je patrijarh Porfirije.

Prema njegovim rečima, to što je bilo drugačije to je bio povod da se zastane.

„I ne samo da pevušimo i đuskamo uz tu pesmu, nego da se zamislimo. Za mene je to bio podstrek da se zagledamo u sebe i na sve ono što mi jesmo. Posle tog albuma pojavilo se mnogo mlađih pojedinaca i grupa koji su počeli da slede njihov put ali i da kopaju neku novu brazdu“, rekao je on o albumu „Odbrana i poslednji dani“ i pesmi Odbrana.

Patrijarh se seća kako je na Spasovdan, slavu Beograda, ispred hrama Svetog Save, Cane iz Partibrejkersa pevao sa grupom dece koja pohađaju veronauku i imaju grupu Veronauksi.

„On je tada otpevao pesmu koja se zove Molitva. Međutim na tom albumu ima i pesma koja se zove Hoću da znam i Cane, koji je moj brat, je od toga napravio jedno od najboljih ostvarenja rok muzike“, naveo je Porfirije.

Za patrijarha srpskog neke pesme Korni grupe spadaju u remek dela ravna svetskim simfo-rok grupama.

„Pesma Etida, pored toga što je za mene jedna predivna muzička artikulacija, u isto vreme mene u planu stihova podseća na stihove Momčila Nastasijevića. Zbog toga je pominjem kao nešto što pada u sami vrh svetske simfo-rok muzike“, objasnio je.

„Voleo bih da se setimo naših kumova Grka, to jest onoga koji su krstili srpski narod“, naglasio je Porfirije koji je proveo nekoliko godina života u Atini, i na njega je poseban utisak ostavila grupa Aphrodite’s Child, kao i bubnjar te grupe Vangelis.

„Vangelis spada u jedne od najpoznatijih kompozitora u Grčkoj, a samim tim je i jedan od velikih svetskih umetnika“, prisetio se i dodao da je Vangelis osvojio i prestižnu nagradu Oskar za pesmu koju je komponovao za film Vatrene kočije. It’s Five O Clock jedna je od njihovih pesama koju je patrijarh posebno istakao.

Iako je emisija takvog ormata da gosti biraju po 10 pesama koje predstavljaju slušaocima, patrijarh Porfirije dodao je i jedanaestu pesmu, koju je posvetio svom prijatelju, nedavno preminulom novinaru i autoru emisije „Duhovnici“ Velji Pavloviću.

„Želeo bih ovom prilikom da se setim našeg brata i prijatelja, Bog da mu dušu prosti, Velje Pavlovića. Znam da je on voleo Koena, ali i Partibrejkersa i Caneta sa kojim je bio veliki prijatelj“, rekao je Porfirije i posvetio mu pesmu Leonada Koena Famous Blue Raincoat.