Od Bodi Bonda do Belog Medžika: Šta znamo o Dejanu Bodirogi, novom prvom čoveku Evrolige

Najbolji evropski košarkaš koji nije igrao u NBA, i to zato što nije želeo, rekli su za njega Amerikanci, koji su i kaoautori onog trećeg pomenutog „nika“, a suve činjenice ni najmanje „neopevane“ govore da je najtrofejniji evropski košarkaš. Dejan Bodiroga.

Kada je pre nekoliko dana izabran za predsednika Evrolige, bio je to još jedan „specijalitet“ kad je on u pitanju, još jedna „atipičnost“.

Poznato je svima da Evroliga i FIBA vode skoro decenijski rat do istrebljenja (igrača), a Bodiroga je u FIBA bio visoki funkcioner, član Izvršnog komiteta za takmičenje i Borda, što bi u nekim drugim okolnostima bio nepremostivi bag.

Ali isti taj čovek iz „olimpijskog sela Kleka“ verovatno je bio i jedini mogući kandidat koji je igrao za ček četiri kluba iz Evrolige (Olimpija, Real, Panatinaikos i Barselona) a sa dva od njih osvojio tri titule šampiona.

S druge strane, on je i najtrofejniji u FIBA takmičenjima, dva puta je sa reprezentacijom Jugoslavije bio svetski prvak (98. i 02) i čak tri puta evropski (95, 97. i 01), uz jedno olimpijsko srebro i evropsku bronzu.

Možda je baš zato on pravi čovek za konačno iznalaženje kompromisa „dva sveta“ u ratu u kome gube samo košarka i košarkaši.

Poseban je Bodiroga još po mnogo čemu. Radio je što u klubu, što u reprezentaciji sa četiri vrhunska trenera, Bogdanom Tanjevićem, Željkom Obradovićem, Dušanom Ivkovićem i Svetislavom Pešićem, a imao je i tu privilegiju, koja mu u početku verovatno nije tako izgledala – da ga otkrije još jedna legenda jugoslovenske košarke, Krešimir Ćosić.

Kad je imao 17 na kampu u Puli i ubedio njegovu porodicu da dozvoli Dejanu da pređe u Zadar. Bio je navijač Partizana, očekivalo se tad da pređe u tabor „crno-belih“, ali se kockice nisu poklopile. Zbog rata je otišao u Trst, kasnije u Milano, i karijera iz snova je posle išla kao po loju.

Potpisnik ovog teksta upoznao je Bodirogu odmah pošto je još kao tinejdžer došao u Milano, razgovarao sa njim još mnogo puta kasnije i na velikim takmičenjima i sve je ostalo na prvom utisku: odmeren, stabilan, lepo vaspitan, neposredan.

Na parketu su ga takođe krasile te osobine, ali je neponovljiv bio po košarkaškoj inteligenciji, stabilnosti i pouzdanosti.

Mnogo toga „tehnički gledano“ kod njega nije bilo „idealno“. Te visok dribling (šta će neko od 204), te nizak izbačaj sa parketa, ali sve to zajedno funkcionisalo je perfektno. I Evroliga to sigurno očekuje od njega.

Sa suprugom Ivanom ima sina Nikolu, svoj humanitarni rad drži daleko od očiju javnosti.