Od Bosne do Bostona

Ukratko, prelazimo kroz njegov životni put, koji je priča stotina hiljada mladih iz bivše države koji su sada novim talasom zapljusnuli Kanadu, čitavu Ameriku, Australiju, Novi Zeland i mnoge dobrostojeće evropske države.

– Otišao sam iz svog stana 1991, a ondašnji prijatelji su mi i danas ostali ono najbolje što pamtim iz Matijin dvora, naselja u kome sam živio. Već sam bio u Americi, a oni su mi slali video-poruke, sjećam se, i iz mog starog sarajevskog stana. Već sam polako postajao Amerikanac, mada to nikada neću moći biti kao moja žena ili djeca, koji su rođeni tamo. I danas se dogodi da iznenadim suprugu. Već je prošlo dugo godina braka kada me je žena „uhvatila“ da čitam jednu knjigu štampanu ćirilicom i sa čuđenjem me pitala: „Ti to razumeš„. Teško im je objasniti tu našu pomješanost, kada se u školi učio srpskohrvatski-hrvatskosrpski, a zadaće pisale jednom latinicom pa ćirilicom, ravnopravno…

Pitamo ga šta misli o beogradskom „M na treću“, manifestaciji „maj mesec matematike“. Drago mu je, ali zbog obaveza na koledžu Wellesley, gde je predavač otkako je završio školovanje na Braun univerzitetu kod Bostona, ne može da ostane. Pitamo ga za vršnjaka, francuskog matematičara, Sedrika Vilanija, koji je dobio Fildsovu medalju.

– Da, odličan je, pravi učenik iz tradicije velikog Poenkarea, ali sam pod utiskom onoga što je napravio novi dobitnik Fildsove medalje Rus Grigorij Griša Perelman, koji je odbio i Fildsovu medalju, dakle, neku vrsta Nobela u oblasti matematike, pa i novčani deo te nagrade. Ranije je već izazvao čuđenje kada nije hteo da preuzme nagradu od milion dolara koju daje Matematički institut Klaj, a koja mu je pripala zbog rešenja Poenkareove postavke, jednog od sedam najvećih problema matematike.

Oni koji poznaju njegov rad znaju da je u vreme dok je cela Amerika i svet brujao o njegovom genijalnom rešenju, on otišao u Rusiju i to negde na selo, u roditeljskoj kući ispisivao šumu stranica matematičkih problema. Neka vrsta „Blistavog uma“, jedan od najgenijalnijih mladih matematičara na svetu. Perelman je jednostrano ostavio Univerzitet u Berkliju, kod San Franciska, Kaliforniji, i otišao na Institut „Stelkov“ u Sankt Peterburgu. Još je polovinom 2003. na internet sajtu Arhiv objavio tri naučna rada iz matematičke topologije, u kojima je klasifikovao trodimenzionalne prostore. Nakon što su ti komplikovani računi provereni, ustanovljeno je da se u trećem nalazi tačan dokaz matematičke hipoteze koju je pre 110 godina, 1904, postavio Anri Poenkare, objašnjava Volić, koji je tu na svom terenu, jer se bavi upravo matematičkom topologijom.

A, kolega, jel znate onu priču zašto ne postoji Nobelova nagrada za matematiku – pita sa susednog stola logičar Miodrag Rašković, sa Instituta za matematiku, na kome je Volić imao predavanje, kao i na Prirodno-matematičkom fakultetu.

Volić se smeje i objašnjava:

-Postoji priča da je žena Alfreda Nobela navodno imala aferu sa jednim matematičarem i da zbog toga bogati muž nije hteo da uvrsti nagradu za tu oblast, pa je tako nema do danas…