Od Bus Plusa samo Beograđani na gubitku

S obzirom na to da je komisija za javno-privatna partnerstva (JPP) dala saglasnost za novi projekat u toj oblasti i reevaluaciju dosadašnjih rezultata postojećeg sistema, očekivalo se da do kraja ovog meseca bude raspisan konkurs i izabran novi privatni partner za taj posao.

Međutim, prema rečima Natalije Stojmenović, aktivistkinje Inicijative Ne davimo Beograd, koja se dugo bavi analizom partnerskih poslova grada u saradnji sa privatnim kompanijama, nije stvar u tome da li će firmu Apex zameniti neki drugi privatni partner ili ne, već da izvesno, sistem JPP u ovoj oblasti, za 10 godina nije mrdnuo sa mrtve tačke i ostvario ciljeve koje je Grad imao u planu, te da nikako nije pogodan za sistem naplate karata, jer će, i sa novim partnerom, budžetu donositi troškove, zaradu privatniku, a građanima loš i nefunkcionalan prevoz i skupe karte.

– BusPlus je loš sistem i treba da se ukine, uradi nova evaluacija rada gradskog prevoza kako bi on bio funkcionalniji, pristupačniji i kvalitetan za građane, a Inicijativa je stava da ni jedno JPP sa ovakvom vlašću nije na korist građana, što se više puta do sada pokazalo, kaže Stojmenović za Danas.

Kako je navela u svojoj analizi, novac nije uložen u poboljšanje kvaliteta samog gradskog prevoza, već isključivo u opremu koja služi naplati karata – validatore, aparate kojima se proveravaju karte i različite tipove kartica.

„Novi projekat javno-privatnog partnerstva navodi slične ciljeve kao i prethodni. Kada uporedimo ono što su vlasti u prethodnom projektu želele da postignu i ono što sada traže, možemo zaključiti da ciljevi nisu ispunjeni, ali da je na ovom poslu privatna firma zaradila desetine miliona evra“, navela je Stojmenović u svojoj analizi.

– Ugovor je potpisan pre nego što smo dobili Zakon o javno-privatnom partnerstvu, i najveći problem tog projekta je što se firma, osim vrlo sumnjivog tendera, obavezala da uloži određeni novac za osavremenjavanje sistema za naplatu karata, a sa druge strane firmi je pripao profit, dakle rizik su snosili građani, što smo i u prvoj godini osetili. Nakon uvođenja samo u prvoj godini izdvojeno je više od 50 odsto više novca iz budžeta nego što je do tada izdvajano za gradski prevoz. Umesto da se novac ulaže u očevidne probleme, odlučeno je da se poboljša sistem naplate, tako da je dobijena cena karte koja je nepristupačna građanima, a sa druge strane GSP pati od problema odlaska vozača, dotrajalih i nebezbednih vozila, navodi Stojmenović.

Sistem BusPlus je od samog starta počeo da pokazuje nedostatke, a građani su bili nezadovoljni uslugom ali i visinom cene karata.

Gotovo u samom početku nadležnost naplate karata u javnom prevozu je prebačena s Gradskog saobraćajnog preduzeća na privatnu firmu. Pošto sama naplata nije davala očekivane rezultate, grad je ustupio i svoje kontrolore ali i Komunalnu policiju, da kontrolišu putnike, a javnost je gotovo redovno mogla da prisustvuje ili gleda snimke brutalnog ophođenja pojedinih komunalnih policajaca prema građanima koji su zatečeni bez karte u nekom od vozila javnog prevoza.

U nekoliko navrata Grad je pokušavao da taj ugovor raskine, ali bi to skupo koštalo i gradsku kasu i građane.

Zbog svega navedenog, Inicijativa Ne davimo Beograd pozvala je gradsku vlast da odustane od uvođenja posrednika između korisnika i GSP.

„Smatramo da je time naneta šteta i Gradu Beogradu, i javnom preduzeću i građanima, na čiju korist ovaj sistem treba da radi. Procenat od naplate karata u iznosu od 8,53 odsto doneo je ogromnu zaradu firmi Apex, bez rizika, a da nije doneo nikakav kvalitet javnom prevozu, niti veću naplatu, već su čak i komunalna policija i druge gradske službe morale biti angažovane kako bi se nivo naplate održavao visokim. Sav ovaj novac mogao je biti uložen u GSP, što bi pomoglo da se zaustavi njegovo potpuno rasulo. Ukoliko hitno ne reagujemo preti nam potpuni kolaps ovog javnog preduzeća koje pogađa konstantni manjak autobusa, koji su pritom i dotrajali, loši radni uslovi zaposlenih u GSP-u koji dovode do sve manjeg broja vozača i njihove velike prosečne starosti i sveukupno loša usluga za sve građane Beograda“, navela je Inicijativa u saopštenju.

Mesečna zarada Apexa oko 80 miliona dinara

Apex Solution je uložio oko 12 miliona evra u „osavremenjivanje“ opreme za naplatu karata, a zauzvrat je dobio 8,53 odsto ukupnih prihoda od naplate, što na mesečnom nivou iznosi oko 80 miliona dinara čiste zarade. Računica nas dovodi do toga da je iz osmogodišnjeg posla privatna firma Apex, bez ikakvog rizika, zaradila više desetina miliona evra i umnogostručila svoje prvobitno ulaganje na štetu građana koji su snosili najveći rizik ovog poslovanja, navela je Stojmenović.