Od čuvanja Vučića na inauguraciji do hapšenja za ubistva

Međutim, ono što je sasvim sigurno je to da niko ne može da pravi bunkere na stadionu Partizana bez znanja službe ili policije.

To za Danas smatraju Zoran Živković, bivši premijer Srbije i osnivač Nove stranke i novinar NIN-a Vuk Cvijić.

Kako obojica ukazuju za naš list, pripadnici Belivukove kriminalne grupe čuvali su Aleksandra Vučića na inauguraciji 2017. godine, kada su napali novinare koji su došli da isprate tu svečanost.

Podsetimo, u velikoj policijskoj akciji, osim Belivuka, koji je juče saslušan u Specijalnom sudu, uhapšeno je još 18 osoba, koji se sumnjiče da su počinili više teških krivičnih dela, trgovinu narkoticima, iznude, ucene, ubistva i sakaćenja ljudi. Belivuk je uhapšen na Rudniku gde je navodno išao da spali vozila korišćena u krivičnim delima.

Mediji pišu da je on u tom automobilu svojevremeno snimljen saobraćajnom kamerom u razgovoru sa Goranom Veličkovićem Goksijem, kome se gubi svaki trag od avgusta prošle godine.

Veličković je sa Milošem Radosavljevićem Kimijem oformio navijačku grupu „Partizanovci“.

Policija je na stadionu Partizana pronašla bunker i još nekoliko prostorija koje su služile Belivukovoj kriminalnoj grupi.

Kako su preneli beogradski mediji, pronađena je droga i oružje, među kojima je i snajper, a policija je zatekla i 15 lica u takozvanom šteku.

Ninoslav Cmolić, v.d. načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije, izjavio je juče da policija nastavlja rad na prikupljanju dokaza protiv Belivukove organizovane kriminalne grupe, ali i svih drugih kriminalnih grupa koje ugrožavaju bezbednost građana.

Prema njegovim rečima, Belivukova kriminalna grupa bila je dobro organizovana i krila se iza navijačke frakcije Partizana.

Inače, privedena je i Belivukova supruga, za koju mediji javljaju da je u drugom stanju. Ranije je u njihovom stanu pronađeno 60.000 evra.

Belivuk je široj javnosti postao poznat 2016. godine posle napada na Božu Kumburovića i Nebojšu Petkovića, članove obezbeđenja direktora FK Partizan Miloša Vazure.

Osuđen je na godinu dana kućnog zatvora bez elektronskog nadzora.

Mediji su Belivuka svrstavali u tzv. kavački klan koji je godinama u ratu sa škaljarskim klanom.

Belivuka su tabloidi povezivali i sa bivšom državnom sekretarkom MUP-a Dijanom Hrkalović, koju sad, pak, povezuju sa navodnim prisluškivanjem predsednika Vučića.

Ostalo je nejasno šta se to bitno promenilo od 29. januara kad je Belivuk priveden na aerodromu „Nikola Tesla“ po povratku iz Crne Gore, da bi ubrzo bio pušten.

Belivuk je bio optužen i za ubistvo karatiste Vlastimira Miloševića u centru Beograda, ali je kasnije oslobođen za krivično delo – pomaganje u ubistvu.

Zoran Živković, bivši premijer Srbije i osnivač Nove stranke, ističe za Danas da je nejasno šta je nateralo Vučićev režim da uhapsi Belivuka i pripadnike njegove kriminalne grupe.

– Da li ih je nateralo opšte stanje u zemlji ili neki neispunjeni dogovor koji su imali sa tim kriminalcima, pošto je očigledno da su bliski, jer su ti kriminalci čuvali Vučića na inauguraciji – ukazuje Živković. On podseća na „direktan susret“, odnosno „guranje“ sa tim kriminalcima na ulazu u podzemni prolaz na Terazijama gde je sedište Nove stranke.

– Očigledno je da su članovi Vučićeve porodice, ali i nekih drugih zvaničnika bančili po kafanama i stadionima s tom ekipom, tako da daleko od toga da se ne zna ko su oni. Bunkere na stadionu Partizana niko nije mogao da pravi a da to ne zna služba ili policija – navodi Živković.

Komentarišući izjavu premijerke Brnabić da su hapšenja kriminalne grupe Belivuka „najveći udar organizovanom kriminalu još od operacije „Sablja“ koja je tada bila podstaknuta ubistvom premijera, Živković kaže da je poređenje te dve akcije „kao porediti „čačkalicu i „Sablju““.

– To što se desilo u akciji Sablja nije bila reakcija na ubistvo Zorana Đinđića. Mi smo to spremali mesecima. Bila bi sprovedena i da je Zoran ostao živ. Čekalo se da Čume (Ljubiša Buha, prim. aut.), zaštićeni svedok, koji je tada bio u Slovačkoj u NATO bazi da iskaz koji bi bio pravna osnova za pokretanje cele te akcije – objašnjava, između ostalog, Živković.

– Voleo bih da su hapšenja Belivuka i ostalih početak nečega što bi bar delimično ličilo na Sablju, ali daleko je to od toga. Vučić je obećavao sve i svašta, poput toga da će da kaže ko je ubio Olivera Ivanovića, ali ništa od toga nije bilo. Evo, neki se pitaju šta je sa ministrom Zlatiborom Lončarem, jer ga nema u javnosti otkako se vakcinisao, pa se postavlja pitanje da li je i on uhapšen s ovom ekipom – ističe Živković za Danas.

Naš sagovornik ukazuje da je nažalost okidač da se počne sa tom akcijom bio atentat na Đinđića, kao i da su efekti Sablje bili da u Srbiji nije bilo kriminala bar godinu dana.

I novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić ističe za Danas da su pripadnici kriminalne grupe Veljka Belivuka i ubijenog Aleksandra Stankovića, poznatijeg kao Sale Mutavi bili na inauguraciji sadašnjeg predsednika Srbije 2017. godine, te da su izgledali kao neformalno predsednikovo obezbeđenje.

Podsetimo, tada je došlo do guranja i napada na novinare koji su došli da isprate inauguraciju. Među napadnutim novinarima bila je i Lidija Valtner iz lista Danas. Cvijić podseća da javnost još nije dobila odgovor odakle ti kriminalci na Vučićevoj inauguraciji.

– Nadam se da će se protiv uhapšenih pripadnika kriminalne grupe Belivuka voditi ozbiljan krivični postupak. Uključeno je Tužilaštvo za organizovani kriminal što do sada nije bio slučaj, navodi Cvijić. Upitan zašto je tek sad došlo do ovih hapšenja, novinar NIN-a odgovara da je, po informacijama koje su došle do medija, ta kriminalna grupa navodno pravila probleme vlastima, u smislu da su ucenjivali ljude bliske režimu, kao i estradne ličnosti, „ali i da je na Srbiju vršen pritisak spolja da se ozbiljnije pozabavi organizovanim kriminalom“.

I Srđan Milivojević, član Glavnog odbora Demokratske stranke (DS) izjavio je juče da su uhapšeni članovi grupe Veljka Belivuka bili uključeni u svečanu inauguraciju Aleksandra Vučića 2017. godine, kada su, kako tvrdi, pred kamerama počinili više krivičnih dela. Milivojević je pozvao tužilaštvo i policiju da u potpunosti istraže i rasvetle sve kriminalne akcije juče uhapšene grupe, „uključujući tu i njihovu saradnju i veze sa vladajućim režimom o kojima se u javnosti odavno govori“.

– Isti ti ljudi, na dan Vučićevog polaganja predsedničke zakletve, tukli su građane i novinare i uzurpirali policijska ovlašćenja. Po svemu sudeći, zbog svog doprinosa u odbrani vladajućeg režima dobili su i dozvolu da prošire ‘spektar’ svojih kriminalnih aktivnosti, na šta je DS ukazivala više godina, rekao je Milivojević, a saopštila DS. Usluge uhapšene grupe, dodao je Milivojević, obilato je koristila SNS tokom izborne kampanje u mnogim opštinama i gradovima Srbije, kao i tokom brutalnog obračuna sa građanima tokom letošnjih demonstracija.

Rodoljub Šabić, advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je juče za agenciju Beta da svaka uspešna akcija protiv organizovanog kriminala zaslužuju podršku, ali da nije dobro kada se takvim temama skreće pažnja javnosti sa egzistencijalno važnih tema.

– Suočeni smo sa sve bržim pretvaranjem institucija u ukrasne i, fasadne, suštinski nesposobne da obezbede svrhu svog postojanja, naročito primenu zakona i zaštitu Ustavom i zakonima zajamčenih prava. Primera deinstitucionalizacije, urušavanja institucija i podređivanja stranačkim, grupnim, čak i ličnim interesima ima mnogo i svakodnevno a sve ređe izazivaju reakcije kakve zaslužuju, istakao je Šabić, te podsetio na višegodišnju nemoć nadležnih da otkriju i kazne osobe koje su rušile u Savamali ili da uklone divlju gradnju sa vrha Kopaonika.

KRIK o uhapšenima

Prema pisanju KRIK-a, među uhapšenima su Marko Miljković, Belivukova desna ruka, zatim Boris Karapandžić, Milovan Tadić, Srđan Lalić, braća Miloš i Marko Budimir, Nemanja Đurić i Filip Ivanovski. Sumnjiče se za kriminalno udruživanje i dva ubistva, navodi se u policijskom dokumentu u koji je KRIK imao uvid. Grupa je, prema navodima policije, ubila Zdravka Radojevića i Milana Ljepoju. O Radojeviću se malo zna, a za Ljepojom je bila raspisana Interpolova poternica od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata, jer je navodno učestvovao u pljački u Dubaiju. On je uhapšen 2008. godine u Francuskoj, a tamošnji mediji su ga označili kao člana međunarodne grupe „Pink Panter“.

Krik je prvi objavio sliku iz jednog beogradskog kafića na kojoj je Danilo Vučić, sin predsednika Srbije sa Aleksandrom Vidojevićem i još nekoliko muškaraca gledao fudbalski derbi između Zvezde i Partizana. Vidojević je član Partizanove navijačke grupe „Janjičari“, koju je vodio Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi da bi je, prema pisanju medija, nakon njegovog ubistva preuzeo upravo Veljko Belivuk.

Dačić: Veliki udarac mafiji

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić čestitao je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na smelosti da se uđu u obračun sa mafijom. Dačić je podsetio da je još pre nekoliko dana kada je Belivuk priveden na informativni razgovor rekao da je to pokazatelj da Srbija ozbiljno razmišlja o borbi protiv organizovanog kriminala.

„To je jedan ozbiljan uspeh države i veliki udarac mafiji s tim što mi tek treba da budemo informisani kao društvo o svim zlodelima koja je ta grupa počinila. Tek će se izlaziti na videlo sa različitim detaljima“, rekao je Dačić na TV Prva.

Zorić: Spremni na sve

Novinarka N1 Jelena Zorić smatra da je hapšenje organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka „najozbiljniji udar na organizovani kriminal otkad je Srpska napredna stranka na vlasti“. Kako je istakla, reč je o kriminalnoj grupi koja je bila spremna na sve, možda i na novi 12. mart i koja se može porediti sa Zemunskim klanom.

„Bunkeri“ ili prostorije za navijače

Beograd /// U medijski do detalja ispraćenoj akciji policije tokom i u vezi sa hapšenjem Veljka Belivuka, posebna pažnja posvećena je otkriću „bunkera“ na stadionima Partizana i Crvene zvezde. Vrlo brzo bilo je jasno da nisu u pitanju nikakve „katakombe“, već prostor koji klubovi već decenijama daju na korišćenje navijačima. Još 90-ih takozvano organizovano navijanje uspostavilo je taj vid saradnje sa upravama klubova, što se pre svega odnosi na dva najveća beogradska. Pored prostorija za okupljanje, ali i skladištenje navijačkih rekvizita, navijačke grupe koje su od uprava smatrane najbitnijima registrovale su i svoje agencije, a klubovi su im na raspolaganje dali i prodaju navijačkih rekvizita. U svetu je taj merčendajzing i jedan od najvećih izvora prihoda klubova, dresovi i sve ostalo sa logom kod nas se tada i nisu baš mnogo prodavali, ali je taj prihod ostavljen navijačkim grupama da finansiraju putovanja i nabavku rekvizita.

Vremenom to nisu bile samo zastave i transparenti, moderna i bitna postala je i pirotehnika, a to je ostala i dan-danas uprkos zakonskoj zabrani njenog korišćenja na sportskim borilištima. Bilo je i ranije slučajeva, doduše retkih, da policija baš u tim navijačkim prostorijama uoči „derbija“ zapleni neki broj baklji i topovskih udara, ali je činjenica da klubovi i kad su znali šta se sve tamo nalazi nisu reagovali, iz straha od „navijačke“ odmazde. Dešavalo se i da policija obavi kontrole tribina dan pre utakmice, samo par puta tom prilikom nešto pirotehnike su i našli, a javna je tajna da i na tribinama, ali i na pristupima postoje štekovi u tu svrhu, za koje naravno znaju i u upravama klubova.

Pirotehnika u odnosu na sve što je policija tamo našla, deluje i bezazleno, bez obzira što je njena upotreba na stadionima protivzakonita. „Navijači“ su se u međuvremenu otrgli kontroli klubova, stavili sebe iznad uprava i postali nedodirljivi za njih, ali i državu. A „bunkeri“ i „štekovi“ postali su magacini njihovih vođa, za mnogo skuplje stvari od pirotehnike. S. D.