Od danas u Crnoj Gori i zvanično sklapanje istopolnih partnerstava

„Da li Vi, Dejane*, uzimate ovdje prisutnog Nikolasa za svog zakonitog životnog partnera?, pitanje je koje bi uskoro Žana Kapa, matičarka iz Budve, trebalo da postavi tom paru.

Formalno to će biti moguće kada Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola, usvojen 1. jula prošle godine, a koji predviđa da LGBT osobe mogu da sklapaju istopolnu zajednicu bez mogućnosti usvajanja dece, stupi na snagu.

Iako zakon stupa na snagu danas, počeće da se primenjuje sa zakašnjenjem jer lokalne samouprave kasne sa pripremom dokumentacije za upis sklopljenih partnerstava. Uz to potrebno je usklađivanje 26 zakona, sa osnovnim Zakonom o životnom partnerstvu, koje Vlada još nije uputila parlamentu na usvajanje.

Parovi za sada mogu samo da zakažu termin kod matičara.

Dejan i Nikolas iz Belgije u emotivnoj vezi su više od deset godina.

Dejan za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da još toliko čeka da Crna Gora usvoji, a potom i dosledno primeni, Zakon o istopolnom partnerstvu. Jedan su od najmanje 20 parova iz Crne Gore koji čekaju da im se omogući da se venčaju.

„Bez zakona jesam srećan sa partnerom kojeg imam pored sebe, srećan zbog naše ljubavi, ali nam fali sloboda, propisana Zakonom“, kaže Dejan, dodajući da im je najveći problem administracija, odnosno to što nemaju „pravno – imovinsku slobodu“.

„Konkretno, ukoliko se nekom od nas dvojice bilo šta dogodi, ovaj drugi nema prava da nasledi ništa od onoga što smo skupa stekli, zajedničkim životom i radom“, navodi Dejan.

Zakonom o istopolnim zajednicama posebno je normirano izdržavanje između partnera, starateljstvo, a detaljno su regulisani i imovinski odnosi.

Kada Zakon počne da se primenjuje, Belgijanac Nikolas moći će da dobije i boravišnu dozvolu. Prema aktuelnom Zakonu o strancima, državljanin druge zemlje u Crnoj Gori može boraviti najduže 90 dana u kontinuitetu. Nikolas za sada nema pravni osnov da boravi u Crnoj Gori duže od ovog roka.

„Tada dok ne nađe posao, biće osiguran preko mene i smatraćemo se i zvanično porodicom“, rekao nam je Dejan.

Matičarka Žana Kapa očekuje da za dvadesetak dana sklopi prvu istopolnu zajednicu.

„Biće mi, priznajem, neobično zbog razlike u proceduri koja nas čeka ali to je deo našeg posla. Videćemo. Za sada mi je normalno kad pomislim, ali videću tog dana kada budem ispred njih i kad budem obavljala zaključenje zajednice“, kaže Kapa za Radio Slobodna Evropa.

Ključne razlike prilikom čina venčanja su u nazivima gde umesto „suprug – supruga“ u Registru životnih partnera će pisati „partner-partner“, odnosno „partnerka-partnerka“.

„Zainteresovani će morati i da prilože dokaze o slobodnom bračnom stanju, dokaz da nisu sklapali partnerstvo u drugoj državi. Bilo gde da sada žive moraju nam doneti dokaz o slobodnom partnerstvu“, pojasnila je Žana, dodajući da postoji interesovanje više istopolnih parova.

Vlada kasni, parlament u blokadi, LGBT zajednica na čekanju

Da sklope zajednicu istopolni parovi i dalje čekaju jer Vlada treba da uskladi čak 26 zakona sa njim, a potom da te izmene usvoji parlament. RSE je pitao Ministarstvo unutrašnjih polova kada planira da završi usklađivanje zakona iz svoje nadležnosti, ali do objavljivanja teksta odgovor nismo dobili.

Međutim, i kada Vlada odradi svoj dio posla problem je što je parlament blokiran od 17. juna kada je Demokratski front napustio Skupštinu, nezadovoljan odlukom da bude smenjen ministar pravde Vladimir Leposavić, kao i zbog usvajanja Rezolucije o Srebrenici. Zbog ovoga Skupština nema kvorum za odlučivanje.

„Po ko zna koji put, što zbog korone, što zbog političke situacije a i izostanka političke volje, mi smo primorani da čekamo i da budemo žrtve nekih okolnosti“, ukazuje za RSE LGBT aktivista Danijel Kalezić.

Matičari prošli obuku

Matičar Danilo Šaranović prošao je obuku kako bi stečeno znanje dopunio onim što ga očekuje pri sklapanju istopolnih zajednica ali i kako da, objašnjava on, „priđe zainteresovanim stranama“. Za RSE kaže da je srećan što se LGBT zajednica izborila u konzervativnom društvu za svoje pravo.

„Bez obzira na to da li mi matičari privatno podržavamo sklapanje istopolnih brakova ili ne, naša obaveza je da sprovodimo zakone Crne Gore i da u najboljoj mogućoj meri izađemo u susret primeni zagarantovanih ljudskih prava i sloboda“, poručuje Šćepanović.

Pojašnjava da je razlika između heteroseksualnih brakova i životnog partnerstva u tome što je u Zakonu o braku propisano da je brak zajednica muškarca i žene, a životno partnerstvo između osoba istog pola.

„Razlika će biti i u knjizi gde se upisuju. Ona će biti odvojena od ove u koju se sad potpisuju heteroseksualni parovi. Sam tekst koji čitamo pre samog čina venčanja je drugačiji i prilagođen istopolnim brakovima“, pojašnjava Šćepanović­.

Iako su zainteresovane strane spremne za primjenu Zakona, to se ne može reći i za crnogorsko društvo.

Društvo i homoseksualni brakovi

istraživanje iz januara ove godine koje je sprovela nevladina organizacija Centar za demokratiju i ljudska prava pokazalo je da trećina crnogorskih građana ne želi da živi u istoj državi sa LGBT osobama, dok svaki peti građanin ocenjuje da seksualne manjine nisu ništa bolje od kriminalaca i da ih treba najstrože kažnjavati.

Dejan očekuje dodatno negodovanje zajednice kada Zakon počne da se primenjuje, ali ga to ne brine jer, kako kaže, za nijansu će biti bliži jednakosti sa ostatkom društva.

„Konačno ću se osjećati skoro kao i ostali heteroseksualni pojedinci koji imaju pravo da sklapaju brak i žive u zajednicu s onim kojeg vole. A očekujem reakcije okoline jer se ljudi generalno broje promjena i svih novina. A vjerujem da će sve doći na svoje, prije ili kasnije“, zaključuje naš sagovornik.

Zbog bojazni kako će reagovati građani na sklapanje istopolnih zajednica, matičarka Žana Kapa ne zna da li će njihova venčanja biti javna ili ne.

“Upravo imajući u vidu raspoloženje građana i potencijalne reakcije, s oprezom ćemo ući u proces. Dok se ne naviknu svi na novu okolnost, vjerovatno neće biti transparentno. Potreban je oprez“, kaže Kapa.

I matičar Šćepanović veruje da će biti građana koji će burnije reagovati, negodovati na primenu Zakona i da će trebati vremena da se naviknu na zakonske novine.