Od deset uzroka smrti, sedam iz grupe kardiovaskularnih bolesti

Kardiolozi navode i da ta bolest najčešće zahteva doživotno lečenje, da dovodi do čestih hospitalizacija i smanjenja kvaliteta života, ali da bi mnogim pacijenti adekvatnom redukcijom kardiovaskularnog rizika i boljim lečenjem mogao znatno da se produži život.

„Stoga je neophodno uvođenje inovativne terapije, koja ne samo da smanjuje tegobe, već i produžava život najtežih srčanih bolesnika“, navodi se u saopštenju.

Na dvodnevnom kongresu, koji je ove godine zbog epidemiološke situacije održan u onlajn okruženju, izneti su i podaci po kojima su kardiovaskularne bolesti najučestalije bolesti u Srbiji, kao i vodeći uzrok smrtnosti.

Od deset uzroka smrti u Srbiji, sedam su iz grupe kardiovaskularnih bolesti, među kojima srčana (slabost) zauzima visoko drugo mesto.

Akademik Petar Seferović, kardiolog, potpredsednik Evropskog Udruženja kardiologa i predsednik Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju, upozorava da uprkos pouzdanoj terapiji, smrtnost i dalje ostaje visoka, što zahteva uvodjenje novih terapijskih opcija.

„Velike su razmere opterećenja koje srčana slabost predstavlja za naš zdravstveni sistem, ali i društvo uopšte. Upravo česta potreba za bolničkim lečenjem, kompleksne hirurške i interventne procedure, kao transplantacija srca kod najtežih pacijenata značajno opterećuju budžet zdravstvenog sistema“, rekao je Serifović.

Petar Peca Popović, novinar i predsednik Udruženja pacijenata sa srčanom slabošću, kazao je da je veliko ograničenje u lečenju te bolesti i to što cena lekova za srčanu slabost dostiže 7.000 dinara, što je veliki mesečni izdatak za prosečnog građanina Srbije.

„Zato su Udruženje za srčanu slabost Srbije, kao i Udruženje bolesnika sa srčanom slabošću poslali dopis Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, sa molbom da se inovativna terapija nadje na listi lekova koji Fond refundira, čime bi se smanjili drugi troškovi zdravstvenog sistema, uključujući troškove hospitalizacija“, izjavio je Popović.