U pilot projektu obogaćenog jednosmenskog rada ove školske godine učestvuju 204 osnovne škole i 111 njihovih izdvojenih odeljenja. Posle redovne nastave, svim učenicima od prvog do osmog razreda biće ponuđeni različiti sadržaji.
– To su škole koje su već radile u jednoj smeni, ali će sada koristiti prostor da u popodnevnim satima ponude takve sadržaje da bi učenici organizovano i planiramo provodili svoje slobodno vreme kroz probrane aktivnosti. Škole su prethodno ispitivale zainteresovanost učenika i roditelja i na osnovu toga predlagale vrstu aktivnosti, način organizacije, učestalost, veličinu grupa… Sve je postavljeno vrlo fleksibilno. Aktivnosti se planiraju na nedeljnom nivou, đaci mogu napuštati jednu aktivnost, opredeliti se za drugu…Neće se svaka aktivnost održavati svaki dan. Mnogi programi će biti realizovani projektno, ali to sve zavisi od same škole, ambijenta u kome radi i potreba njenih učenika – kaže Jasmina Đelić iz Ministarstva prosvete.
U zavisnosti od profesionalnih i prostornih kapaciteta škola, učenici mogu biti u objektima sve vreme posle nastave (gde će imati ručak) ili će posle obroka i odmora kod kuće dolaziti na izabrane aktivnosti u školi. Sve aktivnosti će za učenike biti besplatne.
Od ponuđenih aktivnosti, najveći broj škola se opredelio za podršku u učenju, zatim za umetničke programe, podršku u učenju pojedinih predmeta, zdravstvene i ekološke programe. Podrška u učenju znači da će nastavnici određenim danima biti dostupni učenicima kad imaju probleme u savladavanju pojedinih lekcija. U nekim seoskim školama su planirali da im dolaze nastavnici iz muzičkih škola jednom do dva puta nedeljno, negde će se skupljati lekovito bilje, neki će se baviti pčelarstvo, kulinarstvom, gajenjem biljaka…
– Mi u ovoj školskoj godini isprobavamo različita autentična rešenja škola da bismo najbolje prakse iskoristili za izradu Strategije obrazovanja od 2021. do 2030. godine. Ide se na to da se obezbede sredstva da se pregrađivanjem postojećih školskih objekata i dogradnjom obezbede uslovi da što veći broj škola pređe na rad u jednoj smeni, kako bi učenicima mogli da ponude dodatne aktivnosti. U pilot projektu učestvuju i škole iz gradova, ali i iz malih seoskih sredina, jer želimo da odgovorimo i na potrebe seoske dece, u sredinama u kojima nema kulturnog, obrazovnog i socijalnog podsticaja – navodi Đelić.
Plaćanje
– Jedan od ključnih uslova je bio da u pilot projekat mogu ući škole čiji primarni cilj nije rešavanje problema tehnoloških viškova već da izaberu aktivnosti koje su deci potrebne. Naravno da će i toga biti, ali ako deca nemaju interesovanja, niko ih neće naterati da uče jezike ili da se bave sportom da bi neki nastavnik dopunio normu – kaže Jasmina Đelić. Na pitanje da li će dodatno angažovanje nastavnika sa punom normom biti i dodatno plaćeno, onda odgovara da hoće, ukoliko je izabrana aktivnost na koju samo on može da odgovori.
Novi ciklus eksterne evaluacije od 1. oktobra
Novi ciklus eksterne evaluacije počinje od 1. oktobra. Iako su nadležni najavljivali da će u narednom ciklusu prve biti vrednovane škole koje kroz taj procese dosad nisu prošle (reč je oko pet odsto ustanova u Srbiji) ipak su se odlučili da prve na redu budu osnovne škole. Kažu da su na druge načine dobile dokaze o kvalitetu rada škola koje nisu prošle kroz eksternu evaluaciju. Uskoro sledi obuka za prosvetne savetnike, kako bi njihovo postupanje bilo što ujednačenije u celoj Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
