Više od trideset godina je u službi njegovog veličanstva, najvažnije sporedne stvari na svetu – fudbala. Punih 13 godina bio je nezamenljivi desni half prvog tima FK Novi Pazar. Nisu se pored njega naigrali ni tada najbolji drugoligaški napadači. Prve fudbalske korake napravio je još kao srednjoškolac u Beogradu, sredinom sedamdesetih u BSK iz Borče.
Više od trideset godina je u službi njegovog veličanstva, najvažnije sporedne stvari na svetu – fudbala. Punih 13 godina bio je nezamenljivi desni half prvog tima FK Novi Pazar. Nisu se pored njega naigrali ni tada najbolji drugoligaški napadači. Prve fudbalske korake napravio je još kao srednjoškolac u Beogradu, sredinom sedamdesetih u BSK iz Borče. Igrao je u omladinskom pogonu Partizana, kada je tim predvodio dvojac Kovačević i Vukelić, u društvu sa Zvonkom Živkovićem i Vargom. Jedno vreme, pre povratka u Novi Pazar „rastao“ je i sa juniorima FK Rad. Najvažniji deo fudbalske karijere vezan je za Novi Pazar (1980-1993). Završio je DIF i Višu trenersku školu, vlasnik je trenerske A i B licence. Nedavno se vratio iz Karataša gde je, izvesno vreme u svojstvu instruktora FSS i selektora mlađih kategorija reprezentacije Zapadne Srbije, boravio na pripremama naših budućih nada. Uspešno je kao trener predvodio Bane iz Raške, Jošanicu, Tutin i omladinski tim Novog Pazara. O njemu svi koji ga poznaju imaju samo reči hvale, kažu – čovek dobričina. Ipak, lepi maniri, ljudskost, prostodušnost, jednostavnost u komunikaciji su osobine za čije vrednovanje još nije došlo vreme, u slučaju Izeta Ljajića. Ovog leta, imao je pozive iz crnogorskih ligaša, Jedinstvo (Bijelo Polje) i Ibar (Rožaje), ali ih nije prihvatio. Jedini razlog, kako on kaže je to što je dao reč ljudima iz FSS da će dovršiti započeti posao. Oni koji ga dobro poznaju, znaju da je njegova reč važnija od bilo koje svote novca. Neostvarena želja mu je da kao trener predvodi Novi Pazar.
Šta je još potrebno da uradite da biste ispunili svoju veliku želju i postali trener Novog Pazara. Mogu li i kada će snovi postati stvarnost?
– Nisam izgubio nadu da ću jednog dana ostvariti svoj cilj. Želja mi je da oni koji o tome odlučuju, kada me se budu setili, kažu da sam trenersku klupu zaslužio. Iskren da budem, to je odavno i trebalo da se dogodi. Za mene bi poražavajuće bilo, kad bih na mesto glavnokomandujućeg fudbalerima Novog Pazara došao samo zato što nosim prezime Ljajić. Ima pojedinaca koji su priliku dobijali u nekoliko navrata, a nisu postigli ništa. Ne znam da li su svesni kakvu su pustinju ostavljali iza sebe kad su odlazili. U svim klubovima u kojima sam radio, cilj mi je bilo prvo mesto. To se poklapa s mojim karakterom. Vrlo sam ambiciozan i nikad se ne zadovoljavam prosekom. Poznajem mnoge trenere koji sa ekipom koju predvode ostvare opstanak u ligi, a potom to proglašavaju svojim najvećim uspehom. Neće biti da je to smisao bavljenja ovim poslom. Kako stvari trenutno stoje, ne verujem da ću šansu u skorije vreme dobiti, a da je priželjkujem – priželjkujem je.
Školovan ste trener. Poštuju vas u srpskoj trenerskoj organizaciji više nego u Novom Pazaru. Poznati ste i kao trener koji voli mlade fudbalere i često ste im pružali priliku da zaigraju u vrlo važnim utakmicama. Bili ste fudbaler, verovatno, od tada vučete taj osećaj?
– U FK Novi Pazar ne postoji škola fudbala. Koliko je samo mladih fudbalera nestalo bez traga zbog nestručnog rada. Dogodi se, ali retko, da neki junior odigra utakmicu, dve za prvi tim i onda ga više nigde nema. Većina trenera nema strpljenja kada su u pitanju mladi igrači. Kod mene su oni uvek imali prednost, tako će biti i ubuduće. Ako to svojom igrom i ponašanjem zaslužuje, dete od 16 godina mora da bude u najboljem timu. Nema boljeg merila o fudbalskim kvalitetima pojedinca od utakmica koje igra. Za mladog igrača, uvek je korisnije da odigra jednu prvenstvenu utakmicu nego da odradi dvadeset treninga. Da je bilo stručnog rada u mlađim kategorijama, Novi Pazar bi danas imao najmanje dva reprezentativca… Ovakvim načinom rada, potencijal koji je postojao nije mogao da ispliva na površinu. Bolje nismo ni mogli da očekujemo. Tamo gde se plaćaju nerad i neznanje, nema rezultata. To što ste bili dobar fudbaler nije nikakva garancija da ćete biti i uspešan trener. Između ta dva pojma ne postoji nikakva sličnost. Jedan Dejan Savićević bio je najbolji fudbaler kojeg sam gledao, kao trener nije uspeo. Da bi neko postao uspešan trener neophodno je i stalno usavršavanje tokom rada u jednoj ekipi, naravno i utakmice… Veliki stručnjak ne možete postati ako ne raspolažete ljudskim kvalitetima, ako ste bez autoriteta, i pre svega morate verovati u sebe i svoje znanje. Veliki trener može biti samo onaj koji je vojnik u službi fudbala, nikako vojnik onih koji o fudbalu malo znaju.
Dobri poznavaoci pazarskih fudbalskih prilika kažu da ste previše „meki“, da se mnogo družite sa igračima. Po njima to je osnovni razlog što vas nema na klupi jednog od najstarijih prvoligaša.
– Poznata su mi takva razmišljanja. Kad se utakmica završi, neki fudbaleri mi jesu drugovi i prijatelji. Za vreme meča i na treningu priznajem samo rad. Ima fudbalskih učitelja kojima se pred svaku utakmicu izdiktira sastav tima. Tako nešto, meni ne bi moglo da se dogodi. To je najveći problem, ništa drugo. Nikad pri odabiru igrača koji će nastupiti na utakmici, nije mi se dogodilo da u tim stavim dete svog prijatelja, osim ako ono to ne zaslužuje. Jedan od razloga lošeg stanja u klubu je i taj. Sve dok stručni ljudi budu nečije marionete, boljem se ne možemo i nemamo povoda nadati. Bojim se, ako se ova situacija uskoro ne izmeni sledi nam još strmoglaviji pad. Istina je da u ovom haosu i javašluku, pozitivne lične osobine nemaju prođu. Hoću da verujem da se bliži kraj takvom vremenu. Ono što je meni bitno, svima mogu da pogledam u oči, ni o kog se nisam ogrešio. Nikad mi u prvom planu nije bio novac, već stvaranje fudbalera – čoveka i pozitivan rezultat na terenu. Mnogi se sećaju utakmice od pre par godina, Bane – Novi Pazar u Raškoj. Tada sam predvodio ekipu iz Raške, Novi Pazar je bio na ivici ispadanja iz lige, a nama pobeda ništa nije značila. Na kraju meča bilo je 3-1 za Bane. Novopazarska čaršija, nekoliko dana pre utakmice, bila je ubeđena u sigurnu pobedu svojih ljubimaca. Hoću da kažem da ni rođenom ocu ne bih dozvolio da me pobedi, nepošteno – nikako.
Koliko je u stručnim i ostalim krugovima cenjen rad s mlađim kategorijama. Ima li istine u tome da se mnogi treneri žale kako njihov posao nije dovoljno vrednovan?
– Činjenica je da nije cenjen onoliko koliko bi trebalo da bude. Treneri mlađih kategorija fudbalera morali bi da imaju bolji tretman, nego što ga trenutno imaju. Ako decu pravilno ne usmerite, ne izvršite njihovu adekvatnu obuku… posledice mogu biti pogubne. Najbolji primer za ovakvu tvrdnju je FK Novi Pazar. Katastrofalan rad sa omladincima odrazio se i na rezultate prvog tima. Daću vam još jedan primer. Novi trener FK Crvena Zvezda, Čeh Zdenjek Zeman, odmah po dolasku u klub „naručio“ je dovođenje dvanaest novih fudbalera. Ostvario ili ne uspeh, posle njegovog odlaska ostaće velika praznina. Njegov prvi potez nagoveštava da dobar deo talentovanih juniora ovog kluba neće dobiti pravu priliku. U Novom Pazaru tako se godinama radi. Da je klub imao kvalitetniji stručni kadar i bolju infrastrukturu, danas bi bio peti ili šesti po jačini u ovoj zemlji. Zbog toga što sve to nije imao, i tavori u Prvoj ligi Srbije. Osim navijača, Novi Pazar u ovom trenutku nema ništa. Nadam se da će oni koji se razumeju u fudbal doći na mesta s kojih se povlače najbolji moguć potezi. Malo više rada i ozbiljnosti i rezultati neće izostati.
Koliko su današnji treneri krivi što je i u svetu, kod nas posebno, oseka velikih fudbalera?
– U situaciji kad nisam radno angažovan ni u jednom klubu, sve činim kako bih unapredio svoja sadašnja saznanja. Svojevremeno sam pratio rad velikih svetskih trenera, kao što su Marćelo Lipi, Roberto Manćini i Alberto Zakeroni. Oni rade u perfektnim uslovima i potpuno drugačije od naših trenera. Takav stil rada nije nemoguće primeniti na naše uslove. Tokom vikenda često ispratim i po pet, šest utakmica različitih liga. Nema utakmice, a da na njoj ne vidim nešto novo. Velikih fudbalera ima, nema velikih „desetki“. Za to najmanju krivicu snose treneri. Fudbal je postao ogroman biznis. Danas igrač od 16 ili 18 godina, kad dođe na trening prvo pita kolika će mu biti plata. Sećam se da sam danima živeo za trenutak kad ću se pojaviti pred 15.000 egzaltiranih navijača, o novcu nisam ni razmišljao. Da bi neko postao dobar fudbaler potrebno je da se slože mnoge kockice. U poslednje vreme češći slučaj je da talentovanu decu, pre unište roditelji nego treneri. Ne mogu da shvatim neke, koji misle da se Novak Đoković postaje preko noći.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
