Od gesta do teksta

„Knjiga o Kamiju: poetika mere“ („Dereta“ 2017), po rečima same autorke, predstavlja novi pogled na poetiku Albera Kamija, u nameri da se neki problemi prvi put osvetle i neka pitanja postave na drugačiji način. Pristup delu, gde autorkina mišljenja ponekad bivaju podređena mišljenju „Drugog“ (a opet u želji da sopstvena pregnantnost dođe do izražaja), teško da može doneti novo tumačenje; bez obzira što pojedini delovi knjige zaista ulažu napor da dosegnu svoju prvobitnu funkciju.

Dakle, šta donosi novi pogled na delo Albera Kamija?

Pitanje etike i smisla čovekovog života u delima A. Kamija („Stranac“, „Pad“, „Izgnanstvo i kraljevstvo“), Ahmetagić sagledava kroz jednu novu književno-teorijsku metodu. Na horizontu misaonog usaglašavanja sa sobom i drugima ističe se konkretnost kao osnovni cilj do kog se želelo doći. Odgovore koje nudi ahmetagićevski metod izučavanja, na ključna pitanja kojima se knjiga bavi, mogu izneveriti samu konkretnost. Razlozi koji dovode do ovakvog zaključka se ogledaju u tome da nije dovoljno uočiti paradoksalnost u radovima i ogledima prethodnih tumača A. Kamija, jer se tako može otkriti druga paradoksalnost – paradoks samog tumača. Neće doći do novog sagledanja problema ukoliko samo drugi oblik problema vrši inverziju prvog. Dakle, tada govorimo o problemu viđenog problema koji u ovom slučaju postaje i ključ „novog“ tumačenja.

Celine koje sačinjavaju knjigu ne donose uvek isto čitalačko zadovoljstvo u tekstu. Koncept lične vrednosti – kao zasebna celina u knjizi – nema intelektualnu i misaonu jačinu kao, na primer, celina „Heterotopije“ i telesno čitanje prostora u „Izgnanstvu i kraljevstvu“. Iako metodološki različito obrađivane druga ima jezgrovitost kojom tumač uverava, dok prva ističe nedostatak koncepta lične vrednosti čoveka gde se da uočiti nepoverenje u tekstu. Komponovana je tako da autorkino mišljenje samo konstatuje nedostatak, dok o konceptu lične vrednosti glavnog junaka, Mersoa, više govori citirana literatura. Pitanje koje se postavlja iščitavanjem ovog dela glasi: gde je tumač i njegovo mišljenje? Odsustvo autora ne mora nužno govoriti o tišini svesti, ili književne savesti, ali govori o misaonoj disperziji koja, uspostavljena u ovoj celini, nedostatak koncepta lične vrednosti ističe kao bitnost cele knjige – studije o Kamiju. U drugoj, jezgrovitoj i misaono bogatijoj celini, bez obzira na, ništa manju, citatnost J. Ahmetagić polemiše i tumači prostor književno-teorijskim sredstvima kojima ostvaruje novo tumačenje.

Citiranje Mišela Fukoa i Gastona Bašlara opravdavaju svoju ulogu koju su imali u komponovanju knjige, što većina citirane literature ne može svedočiti. Dakle, zadatak tumača pri korišćenju literature jeste da postigne koherentnost citata u delu. Isto tako, da postignuta koherentnost ne govori isključivo o problemu već viđenog (postavljenog) problema. Autorka u prvom delu knjige kaže da se pasivnost glavnog junaka romana „Stranac“ (Merso) može videti kao i aktivnost u održavanju rutine, bira svoje sadašnje trenutke, jer u budućnosti izbora nema. Odmah nakon konstatacije citira Nikolu Miloševića, gde je po mišljenju autorke neprihvatljiva njegova tvrdnja da Kamijev junak uvek pravi po sebe lošije izbore, a velikog opravdanja i preke potrebe za citiranjem nije bilo. Iskoristiti sekvencu nečije rečenice (u ovom primeru Nikole Miloševića), tako da sumnja J. Ahmetagić bude potvrđena, ne može biti akademska, jer joj se uskraćuje smisao koju bi imala svojom celovitošću.

Poslednja celina knjige bavi se komparativnim čitanjem opusa Albera Kamija i Danila Kiša. Jedina neopreznost tumača, u ovom delu knjige, predstavlja iznošenje pojedinih biografskih podataka pisaca. Ukoliko bismo dublje sagledali odnos A. Kamija i D. Kiša možemo doći do sasvim legitimnog zaključka da poslednjoj celini nije mesto u ovoj knjizi.

Svetski pisci, kao što su Alber Kami i Danilo Kiš, traže posebnu pažnju i zahtevaju detaljnije sagledavanje književnog opusa. Da je bilo dobre sugestije urednika izdanja možda bi ova celina bila izostavljena, a knjiga Jasmine Ahmetagić bila bi, štaviše, koherentnija.