Od giganta ostala samo radionica

Nezadovoljni mali akcionari Industrije mesa Mitros iz Sremske Mitrovice, zahtevaju da im se isplate zaostale zarade od pre tri godine i da ukažu da se fiktivnim ulaganjima većinskog vlasnika stalno smanjuje udeo manjinskih akcionara u vlasništvu preduzeća. Takođe, radnici su upozorili i da se otpaci iz kafilerije „Mitrosa“ bez prerade izbacuju u Savu, a nadležni su navodno obećali da će ona biti zatvorena.
Inače, „Mitros“ je u martu 2005. godine prodat na aukciji za 36,1 milion dinara, a vlasnik 70 odsto kapitala postao je koncern „Swisslion“. Kupac je je preuzeo i dugove te mesne industrije koji su tada bili 556,7 miliona dinara. Oko 1.800 penzionera i tadašnjih radnika postali su manjinski akcionari sa 30 odsto vrednosti kapitala. U udruženju manjinskih akcionara sada je 1.500 članova. Oni tvrde da su obespravljeni, kao i da su mnogi od njih pod pretnjama napuštali fabriku. Radnici traže i da se ispita kako i na koji način se prodaju „Mitrosova“ stovarišta, prodavnice i stanovi širom bivše SFRJ, i ko troši pare deponovane na računima banaka širom sveta. Oni ukazuju da je od prodaje do sada, broj radnika sa 933 sveden na svega 130 i da je od giganta ostala samo zanatska radionica. Bivši radnici „Mitrosa“ tvrde da ne mogu na berzu sa svojim akcijama, da imaju kupce za akcije po desetostruko višoj ceni od one koje im je nudio većinski vlasnik i da se sve čini da ne dobiju ono što oni misle da im pripada.
– Podneto je više od 800 tužbi, počeli smo dobijati presude u našu korist a onda je neko sve stopirao. Za ovo vreme od kada je fabrika dobila novog vlasnika umrlo je 29 bivših radnika, više od polovine je psihički obolelo, a nema pomoći ni od opštine, ni od pravosuđa – kaže predsednik Upravnog odbora malih akcionara Marinko Kršić i dodaje da gazde „Mitrosa“ rade šta hoće i da su prodale delove postrojenja za dezinfekciju u fabričkoj kafileriji pa sada otpaci životinja iz nje neprerađeni odlaze direktno u reku Savu.
Lidija Stanković objašnjava da je za godinu dana vlasnički udeo manjinskih akcionara sa 30 sveden na 27,1 odsto. Suština spora je da je novi vlasnik prihvatio i obaveze prema radnicima za plate iz 2004. godine. Međutim, onda im je dato da biraju – ili isplata zaostalih zarada ili ostanak na poslu. Radnicima koji su se odrekli zarade potom su stizala rešenja o raspoređivanju na novo radno mesto u okviru Kompanije „Svislajon“ širom Srbije pa su prosto morali da odu uz socijalni program. Po programu im je sledovalo 6.000 dinara za godinu staža, ali su opet bili stavljeni pred svršen čin: potpisivali su da su pare dobili odjednom, ali su im isplaćivane u mesečnim ratama, pa je tako jedan radnik svoj novac za 37 godina staža dobijao pune dve godine.
Delegaciju bivših radnika primio je i zamenik predsednika sremskomitrovačke opštine Vasilije Radosavljević koji im je rekao da lokalna samouprava nema nikakve veze sa Kompanijom „Svislajon“, koja nije ni registrovana u Mitrovici. U opštini je rečeno i da će nadležne inspekcije odmah izvršiti kontrolu u kafileriji i zatvoriti je, ako se ispostavi da su optužbe tačne.