Od gondole, jarbola, muzičke fontane do panoramskog točka i akvarijuma: Vlast u Beogradu za projekte zabavnog sadržaja proteklih godina ojadila Beograđane i tu nije kraj 1Foto: TO Zlatibor

Nakon gondole na Kalemegdanu, muzičke fontane na Slaviji, postavljanja 30 velikih jarbola, izgradnje metroa, gradske vlasti u Beogradu odlučile su i da glavni grad Srbije dobije akvarijum i panoramski točak. Akvarijum će biti u okviru kompleksa Prirodnjačkog muzeja u Parku prijateljstva-Ušće i imaće 40 zaposlenih, a panoramski točak će biti maksimalne visine od 85 metara i biće najveći u ovom delu Evrope.

I dok Beograd grca u problemima, počev od skoro pa raspalog i nebezbednog javnog gradskog prevoza koji svakodnevno ugrožava živote Beograđana, pojedini delovi dvomilionskog grada nema kanalizaciju, puteve, javnu rasvetu, vlast tvrdi da su ovo projekti koji nedostaju Beogradu – „kad ima London, nema razloga da ne bude i u Beogradu“.

Stručnjaci za arhitekturu i urbanistiku za Danas su rekli da ove projekte smatraju nepotrebnim, i da su oni političko sredstvo pred izbore, kao i prilika za vlast da iznova zavuče ruku u džep Beograđana. A gradske vlasti su već proteklih godina zavukle ruku prilično duboko.

Muzička fontana na Slaviji koja više ne svira plaćena je 1,8 miliona evra. Ipak, ona još uvek troši novac Beograđana, jer i dalje postoji radno mesto muzičkog urednika fontane, kao i Upravni odbor. Za gondolu na Kalemegdanu izdvojeno je 600 miliona dinara, a za trideset jarbola sa srpskom zastavom 1,9 miliona evra. Ukupan nagradni fond konkursa za rekonstrukciju Prirodnjačkog muzeja, u okviru koga su planirani panoramski točak i gondola, iznosi 4.975.000 dinara, odnosno 42.380 evra.Od gondole, jarbola, muzičke fontane do panoramskog točka i akvarijuma: Vlast u Beogradu za projekte zabavnog sadržaja proteklih godina ojadila Beograđane i tu nije kraj 2Foto: Beoinfo

Samo nagradni fond konkursa za rekonstrukciju Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, u okviru kojeg je predviđena je izgradnja akvarijuma i panoramskog točka na području Parka prijateljstva-Ušće, iznosi 4.975.000 dinara, odnosno 42.380 evra.

Direktor Prirodnjačkog muzeja Slavko Spasić za Danas navodi da „odluku o konkursu za prostornu celinu i sve sadržaje koji u njoj treba da se nađu nije doneo Prirodnjački muzej već je on proistekao iz Plana detaljne regulacije za područje “Parka prijateljstva” – Ušće (PDR “Ušće”), koji se odnosi na prostor od Brankovog mosta do parcele Hotela Jugoslavija, a severno od Bulevara Nikole Tesle“.

– Ovim planom, koji je izradio Urbanistički zavod Beograda, a na osnovu odluke Vlade Republike Srbije o potrebi uređenja navedenog područja, propisano je da se urbanističko-arhitektonskim konkursom mora rešavati prostorna distribucija sadržaja za navedeni prostor u celini. Tako da je odluka o konkursnom obuhvatu i sadržajima za koje je potrebno predložiti lokaciju propisana zakonom, odnosno planskim dokumentom – PDR-om “Ušće”, a nije odluka raspisivača konkursa. Za nas je sama činjenica da se otvara mogućnost da Prirodnjački muzej, koji je početkom 20. veka privremeno smešten u neuslovnu zgradu za čuvanje i izlaganje svih naših zbirki, od najveće važnosti, jer se ne radi o rekonstrukciji već o izgradnji namenskog, funkcionalnog muzejskog objekta – prvog takve vrste u istoriji Prirodnjačkog muzeja, ističe Spasić za Danas.

Sa druge strane, nekadašnji gradski arhitekta Đorđe Bobić za Danas kaže da je rekonstrukcija Prirodnjačkog muzeja „najzad dobra odluka, ako se uopšte ostvari“.

– Prirodnjački muzej u Beogradu je u potpuno neprimerenim uslovima, a važna je institucija na polju nauke i kulture. Takva institucija ima pravo na odgovarajući prostor, a država ima obavezu da ga obezbedi. Međutim, u vreme kada trećina Beograda nema kanalizaciju, bolnice su u krizi, kad je zavladalo siromaštvo, praviti panoramski točak je sličan bezobrazluk kao što je izgradnja nacionalnog stadiona, objašnjava Bobić.

Od gondole, jarbola, muzičke fontane do panoramskog točka i akvarijuma: Vlast u Beogradu za projekte zabavnog sadržaja proteklih godina ojadila Beograđane i tu nije kraj 3
Foto: Arhiva – Đorđe Bobic

Slično razmišlja i Dragomir Ristanović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), koji objašnjava da je izgradnja panoramskog točka visine 85 metara predviđena planom detaljne regulacije multifunkcionalnog sportsko-kulturnog sadržaja na području „Parka prijateljstva“ koji je usvojen 2019. godine.

– Reč je o konstrukciji impozantnih razmera koja bi predstavljala najveći objekat takvog tipa na Balkanu. To su sve vrlo zvučni epiteti kojima se pojačava odjek političke propagande. Panoramski točak takvih razmera u julu 2023. godine pronašao se i na fotomontažama irskog arhitektonskog biroa „Niall Montgomery + Partners“ smešten na obali Save nadomak Hale 1 Beogradskog Sajma. Mada su nakon burne reakcije dela javnosti, ove fotomontaže volšebno nestale sa sajta, mesec dana kasnije na konferenciji predsednika Republike na kojoj se govorilo o budućim velikim projektima mogao se uočiti panoramski točak na desnoj obali Save, objašnjava Ristanović.

Za direktora Centra za lokalnu samoupravu Nikolu Jovanovića svi „važni i kapitalni“ projekti u Beogradu – unutrašnji magistralni prsten, most kod Ade huje, železnička obilaznica – su zaustavljeni.

– Forsiraju se suštinski nebitni i kozmetički projekti, koji za ozbiljne ljude deluju karikaturalno, poput muzičke fontane na Slaviji, koja odavno ne svira. Odsvirala je već svoje, iako je koštala Beograđane preko dva miliona evra. Slično važi i za gondolu, gde je izvođaču već isplaćen avans, a ništa se ne dešava, jer je projekat loš i besmislen, a izgradnja metroa kasni već više od godinu i po dana, kaže Jovanović.

Predsednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Mila Popović kaže da su ovakvi projekti „samo još jedna prilika vlasti da zavuku ruku u džep Beograđanima“.

– SNS vlast ne odustaje ni od jarbola, a ni od žičare kojom bi trajno uništili naš Kalemegdan iako su se i građani i struka pobunili protiv toga. Zbog te žičare su posekli 150 stabala, između ostalog, i čuveno drvo na Kalemegdanu ispod koga su se nalazile uspomene generacija. Sve što je Beograd pokušavaju da unište. Sve što rade je kič i prilagođava se njima, a ne Beograđanima, uništavajući duh Beograda, njegovu istoriju i tradiciju, navodi Popović.

Od gondole, jarbola, muzičke fontane do panoramskog točka i akvarijuma: Vlast u Beogradu za projekte zabavnog sadržaja proteklih godina ojadila Beograđane i tu nije kraj 4
Foto: FoNet/ Ognjen Stevanović

Prema njenim rečima, „panoramski točak može da se stavi u kutiju lažnih i predizbornih obećanja ove vlasti“ i ističe da su već gotov projekat linija za metro odbornici usvojili još 2011. godine, ali da je vlast od 2013. postavljala rokove koje nije ispunila, kao i da je od 2012. projekat metroa poskupeo za čak tri puta, pa sada košta više od 6 milijardi evra umesto početnih 2,2 milijarde evra.

Da li će Beograđani ovog puta imati priliku da se voze panoramskim točkom, nakon njegovog trećeg najavljivanja i uprkos protivljenju stručnjaka, ili će nastaviti da se vrte u krug sa propalim obećanjima, mogli bismo da saznamo već 17. decembra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari