Izgradnju kapitalne investicije kakav je sistem za vodosnabdevanje sa branom „Prvonek“, od početka radova sredinom osamdesetih godina do njegovog okončanja 2005. godine pratile su kontroverze, tajne i javne, ali i medijske i svakojake epske procene točene kroz metaforu o „Skadru na Bajštici“.

Izgradnju kapitalne investicije kakav je sistem za vodosnabdevanje sa branom „Prvonek“, od početka radova sredinom osamdesetih godina do njegovog okončanja 2005. godine pratile su kontroverze, tajne i javne, ali i medijske i svakojake epske procene točene kroz metaforu o „Skadru na Bajštici“. Danas je to akumulacija od 20 miliona kubnih metara vode, koji za celih osam miliona nadmašuju lokalne potrebe stanovništva i privrede Vranja, grada sa preko sto hiljada stanovnika.

Soldo: Nisu nam verovali

Velika skepsa i gotovo negativan stav postojao je prema delegaciji vranjske opštine koja se u prvoj polovini osamdesetih godina pojavila u Beogradu sa idejom da se gradi sistem za vodosnabdevanje „Prvonek“. Bilo je i te kako otpora jednoj tako velikoj investiciji – riseća se sada penzioner Ratko Soldo (78), tadašnji direktor Fonda za vode Srbije, koji je bio u to vreme „ključni faktor“ koji je prelomio da inicijativa dobije podršku i da se s njom krene.

– Vranjanci moraju da znaju kako im je bilo bez vode. Grad je rastao, a sa njime i potrebe industrije, u prvom redu „Jumka“, „Simpa“ i drugih velikih sistema, pa i samih građana. Danas je to kapitalni primer ispravne strategije, ma koliko dugo je izgradnja sistema trajala – kaže za Danas Soldo.

Ratko Soldo, za koga u Vranju kažu da je bio „glavni žirant“ podrške za izgradnju sistema, naglašava da je sada na ljudima u vranjskom Vodovodu odgovornost da cene ono što imaju. Po njegovom mišljenju, sada je neophodno što pre pokrenuti izgradnju sistema za prečišćavanje otpadnih voda, a da u tome „treba da učestvuju mimo političke pripadnosti svi funkcioneri lokalne samouprave, naravno i građani.

– Imate veliko blago, čuvajte ga i unapređujte to, u ime blagodeti budućih generacija – kaže on, naglašavajući da je brana Prvonek delo velikih neimara iz preduzeća kao što su makedonsko „Mavrovo“, „Hidrotehnika“ iz Beograda, ali i Institut „Jaroslav Černi“ iz Beograda.

– Možda je najveća tekovina završetka ove kapitalne investicije u tome što sada nisam više onaj čovek koji tokom leta mora da se sa Vranjancima, mojim sugrađanima raspravlja i svađa oko restrikcija, enormnog zalivanja bašti, pranja vozila i „prekomernog“ tuširanja – objašnjava direktor Javnog preduzeća Vodovod u Vranju inženjer Božidar Đorđević, koji na toj funkciji nije bio kada je počela izgradnja ove kapitalne investicije.

Brojevi

Brana „Prvonek“ koja u sebi može da akumulira 20 miliona kubnih metara vode široka je 280 metara, a dužina veštačkog jezera je 250 metara. Maksimalna visina vode je 93 metra. Kota na kojoj se brana nalazi je 620 metara nadmorske visine. Sa izgradnjom brane sa područja sela Prvonek izmešteni su građevinski obejekti, strujni dalekovod, seosko groblje, a zemljište je zarad boljeg kvaliteta vode očišćeno od rastinja i humusa.

Investicija na brani, ali i pratećim infrastrukturnim objektima, koštala je prema svim procenama više od sto miliona dolara. Do 2000. godine i petooktobarskih promena bilo je urađeno 60 odsto poslova.
– Za samo pet godina, uz podršku Vlade Srbije, u prvom redu pokojnog premijera Zorana Đinđića, njegovih saradnika, a kasnije i premijera Vojislava Koštunice koji su nemerljivo pomogli, uspeli smo da sve privedemo kraju. To je suštinska istina, i bez podrške tih ljudi mi nikada u Vranju ne bismo uspeli da ceo projekat privedemo kraju, sa perspektivom da vodu ponudimo i susednim opštinama – naglašava direktor vranjskog Vodovoda Đorđević.
U prvoj polovini novembra ove godine u akumulacionom jezeru Sistema „Prvonek“ bilo je ukupno 15 miliona kubnih metara vode. Potrebe Vranja na godišnjem nivou iznose pet miliona kubnih metara. – Čak i da naredne tri godine ne padne nijedna kap kiše na ovom području, mi za te tri godine, najmanje, možemo da imamo normalno snabdevanje vodom cele opštine – naglašava Živorad Mitrović, tehnički direktor u ovom preduzeću.
U ovoj godini Javno preduzeće „Vodovod“ u Vranju u kome rade 244 radnika, obeležava pet decenija postojanja. Bard vranjskog novinarstva Slobodan Stošić Žokan u prigodnoj monografiji objavljenoj ovim povodom navodi da je u pet decenija na području vranjske opštine izgrađena kanalizaciona mreža u dužini od 160 kilometara i vodovodna od čak 315 kilometara, dve crpne stanice, sedam izvorišta sa 64 bunara, šest rezervoara …
– Vranje je stara varoš, sa pisanom istorijom od preko devet vekova. Poslednji vek u razvoju grada bio je najburniji, jer je od palanke ovo postao grad koji mora da sledi moderna urbana rešenja. Sistem vodovodne mreže je jedna podzemna arhitektura, na koju obraćamo pažnju samo kada nam slavine ostanu suve – veli Stošić analizirajući sažeto ono što je bila njegova preokupacija u pisanju monografije o jednom od, u svakom gradu, najvažnijih preduzeća.
Iz Vodovoda ukazuju na dugovanja Vranjanaca na ime potrošene vode, a od početka godine ona iznose oko 40 miliona dinara na ime neplaćenih računa za vodu. To opterećuje moguće, ali i neophodne, investicije u poboljšanje gradske infrastrukturne mreže, vodovodne, ali i fekalne i mreže koja se odnosi na atmosferske padavine.
– Samo za zamenu kilometara cevi u vodovodnoj, ali i kanalizacionoj i mreži atmosferskih odvoda za uži centar Vranja neophodno nam je 56 miliona dinara – objašnjava tehnički direktor Živorad Mitrović. On kaže da je neophodno mrežu sačuvati i od otpadnih voda, a to je moguće samo uz velika finansijska ulaganja.
Sistemom za vodosnabdevanje „Prvonek“ Vranje i okolina dobili su „vodovodno srce“ koje pumpa u sekundi više od tri stotine litara vode, ali zato ima problema sa „začepljenim“ mrežnim „krvim sudovima“ na području grada, pa postoji opasnost da Vranjanci uprkos visokom kvalitetu hemijske čistoće vode i dalje piju vodu koja ima žućkastu boju.
– To je isključivi problem cevne mreže u gotovo svim delovima grada, kroz koje prolazi obrađena voda iz brane „Prvonek“. Tu nam je neophodna podrška građana, ali i njihova inicijativa, pa i participacija u zameni ulične mreže cevi, ali i njihove kućne instalacije – naglašava direktor vranjskog Vodovoda.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari